Nikanorov pucanj u knjigu Jevanđelja

Ne pada mrak sa očiju Porfirija i njegove bratije u Sinodu da uvide nedostojnost Nikanora da nosi pravoslavnu odeždu i znamenja visokog sveštenika

Objavljeno 15.08.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 4 mins

Vitlajući krstom, simbolom Hristovog raspeća, Veljko Bogunović zvani vladika banatski Nikanor održao je propoved mržnje. Bacio je kletvu na pripadnike LGBT populacije, prokleo premijerku Srbije, nazvavši je „unukom i ćerkom srpskih koljača… Hoćemo li dozvoliti da slušamo onu koja je dozvolila da brat bude otac njenog sina… Ona niti je naše vjere, ni porijekla, nego neprijatelj”. U ime Isusa Hrista kome se, tobože, klanja poziva na premlaćivanje, teror…

Nije ovaj visoki činovnik Srpske pravoslavne crkve od juče. Njegova nehrišćanska misija kontinuirano traje. Jastreb pod odeždom. U njegovoj okrunjenoj glavi tinja plamen mržnje nedostojan duhovne misije koju mu je dodelila beogradska patrijaršija. Ovoga puta visoko je zapucao. Pravo na nebo. Izvršio atentat na Isusa Hrista, po pravoslavnom teološkom učenju sina „Oca nebeskog”. Razbucao knjigu hrišćanskog jevanđelja. Narugao se crkvenom tumačenju da ona znači glas dobrote, prijateljstva, milosrđa, mira među ljudima. Pa ko može da zaustavi ovog manijakalnog egocentrika koji je, po svom delanju, protivnik svih ljudskih vrlina. Bahat, osion, sklon šikani svoje braće u Hristu, lakom na novac i izobilje.

Ko? Izgleda niko. Ćuti pravoslavni crkveni establišment. Predsednik države, koji je visoko podigao krstaški mač u odbranu Srbije, pronalazeći neprijatelje svuda oko nas, svojim komentarom da je Nikanorov nastup štetan za ugled Crkve pokazao je svoje prepoznatljivo licemerje. Ne talasa ni izvršna vlast u ovoj državi koja sebe naziva sekularnom, a pušta ovakve satrape poput Nikanora da se rugaju pravnom poretku. Nikanor, baš kao i svojevremeno Pahomije i Kačavenda očito ne podležu sankcijama predodređenim za obične smrtnike.

Pred nama su o Nikanorovom maltretiranju sveštenika u banatskoj eparhiji svedočili sveštenici kovinske parohije. Zažalili su posle zbog toga. Izgubili su parohijanska zvanja. Nikanor ih je bacio pod svoje skute. Tražio od njih pseću poslušnost. Strah od njegove despotske prirode vlada banatskom episkopijom. Dubokog traga među vernicima kovinske parohije ostavio je monah Rafailo. Bio je žrtva brutalne Nikanorove šikane. Monah koji je na radost parohijana oživeo manastir u Bavaništu, pobegao je od tog satrapa na Staru Planinu. Sad je iguman manastira Visočka Ržana kod Pirota. Mirno je primio proterivanje iz Banatske eparhije govoreći: Crkva je da miri i uči ljude. Ja idem, šta će dalje biti ne znam. Moja misija nije da širim mržnju.

Nikanorov glas mržnje se širi zemljom. Ujedinjeni četnički pokret Srbije pozvao je juče „sve pravoslavce, patriote i sve čestite ljude” da se okupe u nedelju u niškoj pravoslavnoj crkvi i kažu NE sodomiji. Članovi pokreta, piše u proglasu, u obavezi su da se pojave u uniformi. Proglas se završava stihom „Dok se srpski barjak vije neće biti sodomije”!!! Nikanorov bes protiv održavanja Europrajda u Beogradu mobilisao je hiljade ljudi u nedelju da izađu na ulice pod motom „Beograd je Bogorodičin grad”. Pod verskim znamenjima, ikonama, slikama Nikanora, Amfilohija… zajedno sa sveštenicima SPC, tražilo je „božansku presudu” za „sodomiste”. Ukidanje njihovog prava da i oni izađu na ulice. Čuvari verske mitomanije, tako bliske puku, demonstrirali su svoje predrasude uprkos naučnim istinama o „sodomistima”. Hoće li predstojeći septembar, mesec jesenjih darova prirode, biti krvavi obračun sa „razvratnicima”?

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)