„Partizan sam tim se dičim: To ne može biti svak. Umrijeti za slobodu, može samo div junak…” pevali su veterani Narodnooslobodilačkog rata naroda Jugoslavije, okupljeni ispod slike vrhovnog komandanta druga Tita. Ponovo u istom stroju Petar Matić Dule, dvostruki narodni heroj Jugoslavije i Srbije, general Svetozar Oro, predsednik Udruženja za istinu o NOB, vremešni Miloš Vranešić, borac Sedme udarne banijske divizije, borci Šeste ličke, gosti iz antifašističkih udruga Splita, Vukovara, crnogorski i srpski partizani. I njihovi poštovaoci.
Okupljeni na poziv Zdenka Duplančića, pukovnika Titove vojske. Predsednika Opštinskog odbora SUBNOR Savskog venca. Rođenog Splićanina, junaka naše priče „Partizan manji od puške”. Duplančić je kao četrnaestogodišnji dečak prkosio okupatorskim vojnicima, cepajući iza njihovih leđa tek zalepljene plakate. A onda je otišao u partizane. Prešao hiljade kilometara. I stigao početkom oktobra na kapije Beograda 1944. godine. Bio je 17. oktobar 1944. kada su momci i devojke sa petokrakom na šapki, zajedno sa Rusima, oslobodili opštinu Savski Venac. A onda u nezadrživom jurišu stigli na Teraziije tri dana kasnije. I istakli trobojku sa petokrakom na palatu „Albanija”. Borili su se za svaku kuću, sprat, stan… isterujući fašiste. Koji su, kao štakori, iskakali iz kanalizacionih otvora i pucali na oslobodioce. Ovog 17. oktobra, 74 godine kasnije, na svečanom skupu povodom Dana oslobođenja Beograda, vremešni borci prepoznavali su jedni druge: Drugarice Marija gde si? Zdravo druže Milane… Klecavih kolena, poštapajući se, hrili su u zagrljaj. Kupajući lica suzama.
Salvama aplauza pozdravljen je 98-godišnji Petar Matić Dule. Učesnik borbi za Beograd. Jedini živi heroj SFRJ i Srbije. Oslobađao je Beograd, sa sestrom Ankom. Bombašem. Anka je poginula u uličnim borbama. Posthumno je proglašena narodnim herojem.
Ovaj hrabri Sremac, koji je sa 33 godine dobio čin general-majora nije se libio da kaže devedesetih godina prošlog veka da je Milošević započeo krvavo kolo raspada SFRJ. Zbog toga su ga neki nazvali „neprijateljem Srbije”. Matić će i danas reći da su na vlasti u Beogradu sledbenici Miloševićeve politike. Koja je razbila ono što su svojom krvlju platili jugoslovenski partizani. Ovaj organizator antifašističkog ustanka u Sremu, komandant Vojvođanskog udarnog bataljona kaže da u Sremu nije bilo četnika. Ostaće zabeleženo u istoriji narodnooslobodilačkog rata da su Sremci u proleće ’43. pohitali u pomoć partizanskim brigadama izmučenim u borbama u istočnoj Bosni. Njih 1.100 pratilo je konvoj sa 110 konjskih zaprega. Natovarenih hranom, odećom i sanitetskim materijalom. Probijajući se kroz obruče stigli su do drugova. Seća se ovog herojskog podviga Petar Matić Dule i kaže da je rušenje avnojevske Jugoslavije doživeo kao lični poraz.
Oživljava sećanje na oslobađanje Beograda i Svetozar Oro. Jugoslovenski general. Predsednik Društva za istinu o NOB. Osnovanog oktobra 1991. posle napada srpsko-crnogorske vojske na drevni Dubrovnik. Oro će reći da četnici Draže Mihailovića nisu ni metak opalili, kako bi pomogli oslobađanju Beograda. Njihov Avalski korpus, poznat po klanju porodica partizana i njihovih simpatizera u okolini Beograda, pobegao je uz pomoć Nemaca. Njihova kasnija rehabilitacija u Srbiji najveće je zlo, a narodnooslobodilačka borba najveća je pobeda jugoslovenskih naroda, veli ovaj partizanski komandant. Niko u Evropi nije rehabilitovao Hitlera, Geringa, Jodla… kvislinge, a srpski parlament , u vreme kad je na vlasti bila Demokratska stranka, stavio je znak jednakosti između partizana i četnika, kao učesnika u borbi protiv fašizma.
Među svečarima povodom Dana oslobođenja Beograda, za čiju slobodu je život dalo preko pet hiljada partizana i ruskih boraca, nije bilo Dane Milosavljević. Umrla je kao poslednja žena narodni heroj Srbije. Umela je, užasnuta povampirenjem četništva, da kaže „Izgleda da je Hitler pobedio”. Da. Zajednicu jugoslovenskih naroda, što bi rekao general Oro razbili su „Hitlerčići”.