Jao kakva lepa slika, žuto lišće u saksijama na prozoru… Iako lepa na oko, ona je pogrešna i duboko uznemirujuća. Nikada ranije se moj bonzai nije žutio na prozoru, jer bi uvek do sada već bio u stakleniku na vrhu zgrade. Bonzai ima plitak koren i rizično ga je ostaviti na mrazu, stoga ga obično svake godine već početkom oktobra unosim unutra. Međutim, ne i ove godine, jer do sada uopšte nije bilo mraza, pa mu je lišće ožutelo dok je još vani. Sećam se da sam prošle godine u novembru vozio bicikl u kratkim rukavima, a pretprošle sam se isto tako obučen slikao ispod novogodišnjih ukrasa. Dakle nije reč o vremenu, već o klimi. Ranije smo o globalnom otopljavanju slušali samo u vestima, sada ga već opažamo kroz opipljivo lično iskustvo. Znate li šta je sledeći korak u nizu? Vratiće se ponovo u vesti, ali kroz slike katastrofalnih poplava, suša, ratova i neprestane migrantske krize.
Skeptična čitateljka bi sa punim pravom posumnjala u moj „Čovek je u šumi, bežimo odavde…” osećaj, međutim, nauka je takođe na mojoj strani. Ova godina je na putu da postavi rekord kao najtopija godina u svetu do sada. Trend je takav da će na tom neslavnom tronu biti dok se ne završi 2021. ili 2022. godina, jer je velika verovatnoća da će one biti još toplije, kao i svaka sledeća nakon njih. Led na Arktiku koji je od presudnog značaja za našu klimu je takođe ove godine bio izuzetno nizak, samo je jedne godine u prošlosti do sada imao manju površinu.
I patuljasto ukrasno drvce na mom prozoru i moderna nauka najavljuju da ćemo jedne od budućih godina dočekati zimu bez mraza. Problemi koje takvo vreme donosi su mnogo ozbiljniji od sete za godinama kada su mališani mogli da pređu sa jednog kraja Pančeva na drugi vozeći se na sankama. Zima bez mraza je ujedno i zima u kojoj mnogi insekti bez problema mogu da dočekaju sledeće proleće. Među njima su komarci koji prenose groznicu zapadnog Nila ili malariju. Tu su i svi paraziti koji napadaju naše useve, kao i čuvene smrdibube čija je najezda već postala neizdrživa. Možda bi trebalo da se pripremamo i za najezde skakavaca? Kako god, jedna od posledica takve zime će biti da će voće i povrće sledeće godine ili biti natopljeno pesticidima ili ga neće biti. Poljoprivreda je značajan činilac naše ekonomije i izvoza, svaka devastirajuća godina za seljake je ujedno i ozbiljan udarac na budžet Srbije. Koliko takvih udaraca možemo podneti u jednoj deceniji i sa kakvim posledicama?
Priču o tome kako će izgledati žarka leta u eri zahuktalih klimatskih promena ćemo ostaviti za neki drugi put. Šta moramo učiniti da skrenemo sa puta koji vodi u paklene vrućine? Kao što su nas ove godine naučili da moramo da zaravnimo kovid krivu, isto tako treba da damo vremena ekonomiji da pređe sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Bilo koji proizvod ili usluga koju u toku dana iskoristite zahteva energiju, koja se na žalost trenutno većinski proizvodi iz fosilnih goriva. Jednostavno pravilo ponašanja bi glasilo: Ponašajte se kao da je sve što u životu koristite 100 puta skuplje (za bahate snobove pravilo je obrnuto, zamislite da je sve džaba i da rasipanje sve ostavlja ravnodušnim). Međutim, čak i kada zamenite sve sijalice u stanu za štedljive, zavrnete slavinu u kupatilu kada se brijete, počnete više koristiti javni prevoz umesto svog automobila, smanjite govedinu i ostalo mesu u ishrani, prestanete da kupujete obilje nepotrebne odeće… to će svakako smanjiti i prolongirati katastrofalne posledice klimatskih promena, ali neće biti dovoljno da se one spreče.
Da bi se osigurala budućnost za naše potomke, ali i da naša generacija izbegne lapot u svetu koji se u negostoljubivoj klimi raspada, potrebno je da se izvedu ozbiljne strukturalne promene. Stoga pre svega treba da delujemo kao građani, a ne samo kao potrošači. Moramo uporno postavljati pitanja svim relevantnim donosiocima odluka:
- Kada će termoelektrane i ugljenokopi u Srbiji biti zatvoreni? U kojoj deceniji, kakav je plan i koji su njegovi konkretni koraci? Kako će i kojim parama radnici u ovom sektoru biti zbrinuti i/ili biti prekvalifikovani.
- Koja sredstva i kojom dinamikom država planira da uloži u infrastrukturu za prenos, skladištenje i proizvodnju struje iz obnovljivih izvora? Zašto država već sada ozbiljnije ne stimuliše građane da koriste solarnu, geotermalnu i energiju vetra?
Zelena ekonomija donosi više poslova nego industrija zavisna od fosilnih goriva, obnovljivi izvori energije ujedno rešavaju problem ozbijnog zagađenja vazduha koje nas decenijama unazad davi i odnosi hiljade života svake godine. Promene o kojima pišem su neminovne, samo je pitanje da li ćemo biti na njihovom začelju i kolika će biti cena za našu inertnost.
