Polazak u vrtić – radost i trauma

Snežana Mirić
Objavljeno 30.08.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Polazak u vrtić i za dete i za roditelje predstavlja veliku promenu u životu. Dete dolazi iz porodice u kojoj se oseća sigurno, zaštićeno, bezbrižno, u sredinu koja mu je potpuno strana, među nepoznate osobe. Potrebno je da prođe određeno vreme kako bi se dete prilagodilo novom okruženju, upoznalo vaspitače, drugu decu i odrasle, nov prostor… Svako dete prolazi kroz ovaj period, samo što se neka deca prilagođavaju brže (za nekoliko dana) a drugoj je potrebno i do dva meseca. Neka deca skoro i da ne pokazuju promene u ponašanju, dok druga reaguju burno. Promene u ponašanju, međutim, predstavljaju prolaznu promenu ali je dobro biti pripremljen na njih i time pomoći detetu u prilagođavanju.

Ponašnja dece tokom adaptacije

Dete u adaptaciji često ima reakcije koje su veoma burne: plače, vrišti, otima se, baca se na pod, grčevito se drži za roditelja – otvoreno se buni protiv nove situacije u kojoj se našlo. Važno je znati da je trenutak rastanka za dete zaista krizni trenutak, da je strah od napuštanja kod deteta vrlo realan, pa i za roditelja takođe izuzetno težak, jer se prvi put nalazi u situaciji u kojoj dete preispituje svoje poverenje u njega. Dakle, veoma je važno da ne minimiziramo, a posebno da ne ignorišemo ovaj momenat. Reči kojima „tešimo” dete nikako ne smeju da budu dezinformacije ili zbunjujuće kao ni one koje negiraju njegova stvarna osećanja: „ Ih, pa vidi kako onaj dečak ne plače, nemoj da se brukaš!” ili „Pa nije valjda toliko strašno, ne ponašaj se kao beba…” ili pak „Idem samo da ti kupim nešto i odmah se vraćam”… su rečenice koje nemojte koristiti nikad. Nikad. Umesto toga recite nešto umirujuće tipa: „I ti ćeš meni veoma nedostajati, ali sada moram na posao. Doći ću posle ručka (ili spavanja)” i svojim postupcima pokažite doslednost – dolazite po dete uvek tačno, u vreme koje ste najavili. Deca većinom ne umeju da gledaju na sat, ali umeju da povežu ritam svojih aktivnosti sa vašim obećanjem i ponašanjem: „Mama dolazi posle užine” i sl. Takođe je važno da najavite svom detetu dan kada će u vrtiću ostajati na spavanju. „Trikovi” u garderobi prilikom odvajanja tipa: „Ona ne spava” uz namigivanje vaspitačici iza detetovih leđa – krajnje su nepoželjni. Dete mora steći poverenje i u svoje vaspitače, a vi mu u tome morate pomoći.

U ovom periodu, neka deca odbijaju hranu, neće da spavaju, ne prilaze ni vaspitačima ni ostaloj deci, stalno su „na oprezu”, plačljiva su bez vidljivog razloga. Ipak, kod većine dece, burne reakcije izražene su samo u trenutku razdvajanja. Kasnije, ono se priključuje ostalima, učestvuje u sve većem broju aktivnosti i polako se smiruje.

 Od čega sve zavisi koliko dugo će trajati ovaj period?

– od uzrasta deteta;

– od karakteristika njegove ličnosti;

– od toga da li je dete i na koji način pripremano na polazak u  vrtić (jaslice, obdanište, zabavište);

– od redovnosti dolaženja u vrtić;

– od porodične klime (ukoliko se neko od članova porodice otvoreno protivi detetovom polasku u vrtić, period adaptacije se prolongira);

– od organizacije aktivnosti u vrtiću ;

Kako možemo pomoći detetu da se što brže i lakše prilagodi?

* Ovladavanje socijalnim veštinama predstavlja veoma važan momenat u detetovom odvajanju od porodice. One se uče i uvežbavaju od najranijeg detinjstva. Samopoštovanje je osnova uspešnog socijalnog ponašanja. Dete će biti uspešnije u kontaktima sa okolinom (drugom decom i odraslima) ako sebe vidi kao ravnopravnog člana porodice. S toga, u zavisnosti od njegovog uzrasta, pomozite detetu da se oseti korisnim: ohrabrite ga u samostalnom oblačenju, higijenskim navikama, obavljanju „malih” kućnih poslova (postavljanje stola, hranjenje kućnog ljubimca, zalivanje cveća i sl.) – jasno mu pokažite koliko je važno za porodicu. Zapamtite da je dete u stanju da veruje drugima onoliko koliko se oseća sigurno u svojoj porodici. Razgovarajte sa detetom i svim članovima svoje porodice o tome ko je u čemu najbolji, šta ko ume i može uspešno da uradi, pohvalite pritom umeće svog deteta. Time ćete mu dati nedvosmislenu poruku da je vredno pažnje i poštovanja, a ujedno i da drugi ljudi iz njegovog okruženja takođe zavređuju isto. Tako će se dete oslobađati egocentrizma i lakše uklopiti u vršnjačku grupu.

* „Vežbajte” rastajanje

Ukoliko imate mogućnosti, povedite dete kod bake i deke, rodbine, prijatelja i ostavite ga da se igra tokom dela dana ili, ukoliko procenite da može, prenoći u gostima.

* Razvijajte detetove motorne veštine

Kakve sad to ima veze? – pitaćete se. Ima. Pokret za dete predstavlja izvor zabave, učenja i otkrića. Ako Vaše dete ima razvijenije motorne veštine, lakše će se uključivati u razne igre u vrtiću. Takođe, dete koje je motorički spretnije, samostalnije je i daleko manje zavisno od tuđe pomoći: u kupatilu, prilikom hranjenja i obavljanja drugih aktivnosti. Neka Vaše dete što više vremena provodi u igrama na otvorenom, vozi bicikl (tricikl), penje se, skače, trči, igra loptom…  Na polju takozvane fine ili sitne motorike preporučuje se da  dete crta, secka, cepka, niže perle, lepi hartiju, pije iz šolje, jede viljuškom, reže olovku i sl. Motorni razvoj usko je povezan sa intelektualnim, pa ako su motorne veštine kod deteta slabo razvijene, dete je uglavnom sporo, nespretno, nesigurno, što usporava i njegov govorni i uopšte intelektualni razvoj.

*Pozitivan stav

Polazak deteta u vrtić tretirajte kao normalnu stvar, ne preuveličavajte njegov značaj. Naravno, nikad ne pretite detetu vrtićem (lekarom, školom…): „Videćeš ti kad…”, „Tamo neće biti kao kod kuće, tamo ćeš morati da…”  O vrtiću razgovarajte, ali ne prečesto niti previše nametljivo, jer mnogo priče može stvoriti odbojnost kod deteta.

– Odgovorite na sva detetova pitanja o vrtiću.

– Unapred kažite detetu ko će ga voditi i dolaziti po njega.

– U prvim danima, to svakako budite Vi ili drugi roditelj deteta. Bake i drugi odrasli mogu se uključiti kasnije.

– Prvih dana odvojte više vremena da provedete sa detetom, u igrama i aktivnostima kod kuće,  jer su to dani kada mu je Vaše prisustvo dragoceno.

– Ukoliko imate prilike (na odmoru ste, možete da odvojite nekoliko slobodnih dana ) poštujte tempo svog deteta: ono će možda najpre iz hola ili hodnika posmatrati šta se dešava u sobi, potom će polako početi da se uključuje. Ostavljajući mu prostor i mogućnost da bira, pokazaćete mu razumevanje i olakšaćete njegovo razdvajanje od vas.

– Obavezno prisustvujte prvom roditeljskom sastanku. Tu ćete dobiti potrebne informacije koje uključuju i razgovor o periodu prilagođavanja, a imaćete priliku da pitate sve ono što biste želeli. Obavestite se na koji način se možete uključiti u aktivnosti u vrtiću svog deteta. U individualnim razgovorima sa vaspitačima istaknite sve ono što smatrate važnim a tiče se Vašeg deteta.

* Podrška detetu

Dete dobija podršku sa različitih strana. Vaša, roditeljska, sastoji se u tome da pokažete smirenost i želju da se dete uključi u vršnjačku grupu, kao i da ga ohrabrite u pokušaju ka odvajanju. Vaspitači će Vašem detetu pokazati da na njih može da računa. Odnosiće se prema njemu sa poštovanjem, pohvaliće ga pred vršnjacima i pred Vama, doprinoseći tako razvoju njegovog samopoštovanja i osećanja sigurnosti. Pronaći će aktivnost koja se detetu najviše dopada i omogućiti da je praktikuje. Podrška grupe takođe je važna u ovom procesu, zbog čega se često organizuju igre i aktivnosti „u krugu” kada deca iznose svoja razmišljanja, zapažanja, iskustva i time jedni drugima olakšavaju period adaptacije.

I ne zaboravite, svako dete ima svoj lični tempo razvoja. Dužni smo da to razumemo i uvažimo. Samo tako odgajićemo samouvereno, zadovoljno dete.

Srećan vam polazak u vrtić!

 

 

 

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)