Iščašena erotska priča

Objavljeno 02.12.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 6 mins

Afrika, Amerika, Kilimandžaro, Tamiš… Kako geografski pojmovi dobijaju imena? Kako je jedan predeo, tamo negde, dobio ime? Ova priča pokušava da da odgovor na to pitanje.

* * *

Danima su jedra opušteno visila bez daška vetra. Nervoza i nezadovoljstvo je obuzelo posadu. Ni povećana sledovanja sangrije nisu pomogla. Pojavili su se prvi znaci skorbuta. Onda je povetarac namreškao kao ogledalo ravnu površinu okeana. Jedra su se nadula, brod krenuo.

„Zemlja, zemlja!”, začuo se uzvik sa jarbola.

Terra nova, tako su nazivali svako nepoznato kopno na koje bi se iskrcali. Zvanično ime bi novoosvojena zemlja dobila kasnije. Minge, da li vam ova reč govori nešto? Verovatno ne, a eto, igrom slučaja, takav je naziv dobio jedan predeo na južnoameričkoj obali.

Karavela „Esperanza” se ukotvljena u laguni već nije videla od bujnog rastinja u koje su u koloni oprezno zašli. Oklopi i helbarde presijavali su se na suncu kad bi se pokoji zrak gde-gde probio kroz guste krošnje vojnicima nepoznatog drveća.

„Minge!”, uzviknuo je Techa, jedan od konkvistadora, kad je sa proplanka ugledao predeo pred sobom. Izrekao je tu reč sa oduševljenjem, nije znao njeno značenje, prosto mu se otrgla sa usana. Potrčao je na opšte čuđenje ka brežuljku obraslom gustim, niskim rastinjem. Na vrhu, na samoj sredini brežuljka nalazila se breskva. Techa je pao na kolena i uronio lice u sočan plod. Uživao je u mirisu, u sokovima voćke, mrmljao od zadovoljstva i palacao jezikom.

„Santa Marija, šta mu je? Techu je izgleda udarila sunčanica ili je poludeo načisto”, izražavajući čuđenje krstili su se njegovi drugovi. Prizor je zaista bio, u najmanju ruku, neobičan.

On je i dalje zaokupljen breskvicom ničice ležao na brežuljku, vrteo glavom levo-desno i ispuštao grlene, neartikulisane glasove.

„Ahhh!”, začulo se negde iz dubine šume, nešto nalik na uzdah. Brežuljak sa breskvicom je počeo da poskakuje, da se trese, kao vulkan koji se sprema za erupciju. Potresi su se u vidu talasa širili i ceo predeo, maločas nazvan Minge, počeo je da se uvrće, drhće, bacaka se, nalik nekoj životinji u samrtnom ropcu. Vojnici u oklopima su sa strahom ustuknuli, a Techa je za čudo ozaren, poskočio i potrčao dalje, prema dva paralelna, znatno veća, potpuno glatka brežuljka. Počeo je mahnito da celiva jedan pa drugi brežuljak, da prislanja obraz uz njihovu glatku površinu i grcka napupele trnjine na njihovim vrhovima. Uživao je Techa u svakom novom trenutku, a obostrano zadovoljstvo bivalo je sve veće. Da, i Minge, nedavno osvojena zemlja, koja je Techi na prvi pogled oduzela dah, nije ostajala bez odgovora na njegove nežne reči i poljupce. Kao da je oživela, procvetala, prolepšala se. Iz nje se širio miris zadovoljene ženke, miris plodnosti, sokovi užitka potekli su potocima negde iz unutrašnjosti, iz duše joj je dopirala pesma, a sve to je propraćeno uzdasima zadovoljstva koji su kao ptice zalepršali od nekud iz dubine bića neodoljive Minge.

Onda se, niotkud, kao iz zemje izniklo pojavilo zubato čudovište sa krunom na glavi, neko ko je polagao pravo na svu ovu lepotu, takoreći mitski čuvar Mingetinog blaga: breskvice, trnjina i čarobnih brežuljaka.

„Ne dam!”, isprečio se čuvar pred Techom.

„Ma, ko te jebe!”, uzvrato je Techa i uhvatio se u koštac sa neočekivanim protivnikom.

Pobednik će, sva je prilika, sa isukanim bodežom uživati u Mingetinim dražima. Vreme prolazi. I Techa i čuvar blaga ne posustaju, a lepota koja krasi neodoljivu Minge i dalje raduje ljudsko oko.

„Zaslužio sam je”, misli Techa.

„Ne dam je, moja je”, uveren je čuvar.

„Neka Minge odluči”, zagrajali su posle viševekovnog čekanja nestrpljivi konkviskadori.

„Neka pobedi bolji”, malo razmislivši će Minge i odluči da svoje draži podari pobedniku.

* * *

Ako neko od vas koji ovo čitate, slučajno zaluta na istočnu obalu Južne Amerike i ugleda prekrasne brežuljke na kojima rastu trnjine i sočni plod breskve, u vreme letnjih nepogoda biće svedok snažnih vetrova, biće svedok grmljavine, biće svedok da se na nebeskom svodu munje kao vatreni mačevi ukrštaju. Da, borba između Teche i zubatog čudovišta još uvek traje, čućete iz usta starosedoca, a ime za jedan deo obale, za boginju plodnosti i lepe žene u ovoj oblasti ostade Minge. Za vjeki-vjekov.

Ostavi komentar

  • (not be published)