Šuster

Nikola Petkov
Objavljeno 24.08.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 4 mins

Čika Vasa je bio šuster i to ne makar kakav. Zanat je učio u Francfeldu (Kačarevo) pre onog rata kada je tamo postojalo nekoliko radionica i fabrika obuće. Pričao je da je taj gazda kod koga je radio imao prodavnice i radionice za popravku obuće u centru Beograda i da je njegova obuća bila cenjena i u visokim krugovima. Pominjao je neka imena važnih ljudi iz tog vremena kojima je majstor pravio cipele po meri.

Za nas je to, tih ranih sedamdesetih dok je deda Vasa još bio živ, bilo teško zamislivo. Nosili smo konfekcijsku obuću, ko je mogao da prati modu kupovao je „bruks” cipele (one sa džombastim vrhom), ali smo uglavnom nosili patike i to domaće proizvodnje ili kineske šangajke. Retko ko je mogao da kupi Starke ili italijanske Superga.

Sve dok jednog dana nisam pronašao dedine momačke cipele i izmolio od njega dozvolu da ih malo prošetam. Cipele su bile vanserijske u svakom pogledu. Na đonu i petama imale su čelične blokeje čije se lupkanje glasno čulo prilikom hoda pa sam ih odneo u paketu sa tek kupljenim italijanskim čizmama da deda Vasa nalepi gumene pendžete na novim i na starim dedinim umesto blokeja.

Kao i svaki stariji čovek u raskoraku sa novim vremenom i aktuelnim prilikama, bio je prilično džangrizav i kritičan prema svakom proizvodu generacija mlađih od njegove. Govorio je lalinski, crepajački model, koji se kao i svaki drugi lokalni govor razlikovao od sela do sela.

– Šta si mi ovo don’o? Ajd’ đon i nije loš, al’ ovo gore. Gle, kakva je to koža, k’o od mačke. Di se od toga prave cipele, ej kad bi ovo vid’li oni moji majstori!? I kažeš to su talijanske, može da bide. Al’ne znam dal’bi neki Talijan ovo nosijo. Pa gle, ode se izlizalo, ovde opučilo, lepilo više ne drži, a i postava ti otišla. Šta kažeš, dva meseca? Tol’ko i’nosiš. Ma baci ti to, neću ovo da ti op’raljam kol’ko god da si platijo. To ne vredi ništa…

E, ovo je već nešto. Ovo ti od dede, jelda? Znam ja ove cipele. Ovo je pravijo Lung iz Francfelda. Radijo sam ja za njega pre rata. Gledaj ti ovaj đon, kropon. Pa ove šunegle. Tri reda, a gle što je to gusto kucano. A to što pitaš što su drvene, to vi mladi ni ne znate. Od ovog nema bolje. Jak đon, pa ti drveni jekseri, to ne procuri nikad. Kad staneš u baru, a te šunegle se pokvasidu i nabubridu. Nema di voda da prođe. Samo da i’ mažeš. Ako nemaš štogod drugo, a ti mast. Kako koju, pa ovu domaću, svinjsku. Važno da bide masno. Mogu ja da ti ovo pendžetiram ako ‘oćeš, al’ nema potrebe. Pa gledaj i blokeje imaš. Greota da i’ skidam. To se ne pocepa nikad. E vidiš, po blokejima bi rek’o, ovo je tamo negdi od 1925. il’ ’26, možda malko kasnije. Ondak smo kod Lunga imali ovake blokeje. Pa to preživilo tri frtalja veka, a gle… ko nove. Švapski čelik. Da ti skidam blokeje pa da lepim neku cmiljavu gumu. Ma, ajde…

Dobro, blokeji se čuju, nije za švaleraciju. A ti kad kreneš u štetu, obuj neke pantofle, pa se izuj na vrata. Tim tvojim frajlama to nije ni važno.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)