Dve hiljade i osamnaest godina posle rođenja Hrista, na obodu nekadašnjeg mora, u malom gradu P, ljudi slave stari mit, skrivajući se u svojim domovima.
Sunce prelazi po predmetima i uspavanim kučkama. Golubovi ispod streha već su skulpture pune peska.
Jedino su vrata kladionica i menjačnica u P. otvorena. Na svim ostalim stoji jedno te isto obaveštenje; krvavi znak – ovde danas nemoj ulaziti.
Ali radi i jedna pekara. Njene peći su upaljene kao podlaktice pekara. Oni Hrista pretvaraju u razne oblike: perece, štapiće, pogačice, kiflice, pite, đevreke, hlebove, rolnice, bureke.
Oni, bolje nego ijedna crkva u P, guraju Hrista u naše nutrine.
