Svi koji poštuju delo Agate Kristi znaju njenog junaka, lucidnog i brzomislećeg detektiva Herkula Poaroa. Ulogu šarmantnog Belgijanca dodelio je sebi pre više meseci predsednik Skupštine Grada Vršca, Nenad Baroš. Njegova specijalnost je raskrinkavanje „zločina” opozicionih odbornika koji diskutuju o budžetu. Prevazišao je samog sebe u brzini otkrivanja „opasnih” detalja na sednici Skupštine održanoj 20. decembra. Možda mu je višenedeljni boravak u Lučanima izoštrio čula i misaonu britkost pa je mogao da predstavi čitav arsenal svojih ubojitih „istina” odmah posle nastupa tri odbornice, koje su analizirale tekst predloženog budžeta za narednu godinu. Analizu Biljane Jeličić je nazvao smešnom, jer je ukazivala da neke predložene stavke ne korespondiraju sa zakonom o budžetu. Otkrio je da ja, Dragica Stanojlović, imam loše mentore koji mi pišu tekst za analizu, jer sam tokom izlaganja iz svojih beležaka čitala primedbe i pitanja. Moja diskusija se odnosila na netransparentnost predloženog teksta, jer je u odnosu na prošlogodišnji budžet opredeljeno 46 miliona dinara više za stavke definisane kao „ugovor o delu” bez bližih odrednica kakvi se to ugovori planiraju i u koje svrhe. O ugovorima Nenad Baroš nije govorio, jer je trebalo da javnosti i prisutnima obznani da sam ja jedan od učesnika u podsticanju sive ekonomije pošto, navodno, radim privatno a ne plaćam porez, pa su zbog toga i novčana sredstva koja treba da se sliju u budžet, manja. Pre toga je više puta prekidao i isključivao mikrofon Dragani Rakić, dok je kritikovala odluku da se za lokalne medije, koji su propagandna mašinerija SNS-a, izdvoji 20 miliona dinara. Pošto je predsednik Skupštine bio veoma inspirisan za uvrede i nipodaštavanja, pomenute odbornice i odbornik Milucu Živkov (SPS) napustili su sednicu. Izlazak odbornika predsednik je propratio rečima: „Pišite kad stignete”. Posle toga je promenio ulogu i premetnuo se u „operativca” „službe” i „Udbe”. Prozvao je Vesnu Zlatičanin, vršioca dužnosti direktora Biblioteke, u kojoj je zaposlena Dragana Rakić, i „preslišavao” je zbog čega nije preduzela odgovarajuće mere protiv nje, iako joj je predsednik dostavio sve podatke o tome koliko i kada je bibliotekarka, navodno, kršila zakon. On je zapisivao kada je išla na zakonom dozvoljenu pauzu, koliko se zadržavala, sa kim je razgovarala u svojoj ustanovi, u kojoj, prema saznanjima „onoga koji sve vidi”, odnosno Nenada Baroša, Dragana Rakić vređa korisnike biblioteke i „truje” ih svojim pogubnim političkim idejama. Otvoreno je zapretio vršiocu dužnosti da neće glasati za njen reizbor ukoliko ne reši „goruće pitanje nad pitanjima” i Dragani Rakić ne uruči otkaz. Pošto mu je uloga očigledno prijala, jer se u njoj osećao silnim i moćnim, izjavio je da mu je žao što je „Dragana Rakić kukavički pobegla” pa ne može da je suoči sa iznetim optužbama.
Nije potrebno pominjati snishodljivost i smetenost vršioca dužnosti, ali je potrebno pomenuti da ovakav teror, primitivizam i bahatost trpimo, jer smo za predsednika Skupštine mi „propala opozicija koja nikoga ne predstavlja”. On i njegovi uporno zaboravljaju da na izborima 2016. nisu pobedili, jer su osvojili oko hiljadu glasova više od opozicije i nisu imali dovoljan broj odbornika da samostalno formiraju vlast. Zbog toga su poništili izbornu volju građana i sa osmoro odbornika, koji su preleteli iz drugih stranaka i grupa građana, a koji su čast i odgovornost lako zamenili za ponuđene beneficije, dobili apsolutnu većinu. Mi, koji smo ostali da zastupamo građane koji nisu glasali za patološku organizaciju zvanu Srpska napredna stranka, opstajemo sa uverenjem da imamo pravo i obavezu da branimo demokratske principe i dostojanstvo u obavljanju odborničkih poslova.
