Naprednjačko disciplinovanje vršačkog pravosuđa

Skoro istovremeno dok je trajala kampanja blaćenja sudije Majića, u Vršcu je još gore stvari doživljavala sutkinja Milica Gavrančić. Njen „greh” je bilo samo to što se drznula da konkuriše za upražnjeno mesto predsednika Osnovnog suda, a da za to prethodno nije dobila blagoslov SNS-a

Objavljeno 18.06.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Ne morate biti sudija dr Miodrag Majić i javno kritikovati izmene Krivičnog zakona, pa da vas uličarski izvređaju svi počevši od šefa države, preko ministarke pravde i narodnih poslanika, pa do režimskih tabloida. Dovoljno je da ste mlada, ambiciozna žena – sutkinja, koja se odvažila da konkuriše za mesto predsednice Osnovnog suda u Vršcu, a da to iz nekog razloga nije po volji lokalnim moćnicima iz redova Srpske napredne stranke. I eto belaja.

Skoro istovremeno dok je trajala kampanja blaćenja sudije Majića, koga su u Narodnoj skupštini poslanici vladajuće većine optužili da je korumpiran i da učestvuje u „zaveri” protiv predsednika Aleksandra Vučića, u Vršcu je još gore stvari doživljavala sutkinja Milica Gavrančić. Njen „greh” je bilo samo to što se drznula da konkuriše za upražnjeno mesto predsednika Osnovnog suda, a da za to prethodno nije dobila blagoslov SNS-a.  Mi, Miličini sugrađani imali smo priliku da u medijima koji se finansiraju našim parama čitamo  naručene  tekstove pisane mimo svih pravila novinarskog etičkog kodeksa, a koji su imali jedan jedini cilj – profesionalnu degradaciju i kriminalizaciju ličnosti uvažene sutkinje. Nepoznati autor ovih pamfletskih tekstova, koji s pravom nema hrabrosti da se potpiše, nije se libio da potpuno ogoli nameru svog pisanja: otvoreno je pozvao sutkinju Gavrančić da povuče svoju kandidaturu, objašnjavajući i njoj i nama da ona nije dostojna da bude ni sudija, a kamoli predsednica suda.

Uvek kada pomislimo da smo dotakli dno, „naprednjaci” nas brzo i lako demantuju i iznova uvere da smo još uvek u strmoglavom slobodnom padu i da zapravo dno ne postoji. Pa tako ni oglasnoj tabli SNS režima, vršačkom tabloidu www.evrsac.rs nije bilo dovoljno da se  sutkinja Milica Gavrančić označi kao neko ko je korumpiran, ko voli novac i moć i „ne razume se u pravo”, nego je udario i na njenu porodicu. Kroz napredno tabloidno blato provučeni su njen otac, dugogodišnji direktor filijale DDOR u Vršcu, a danas penzioner,  kao i suprug, doktor stomatologije i vlasnik privatne zubarske ordinacije. Epilog naslućujete; inspekcija je nakon višednevnog predanog traganja uspela da pronađe razlog da zatvori stomatološku ordinaciju Gavrančić.   

Srpska napredna stranka dobro zna da tabloidnim blatom mogu isprljati svakog čoveka i oni to obilato koriste u obračunu sa svojim političkim neistomišljenicima. Njima više nije ni  važno vaše političko opredeljenje, dovoljno je da pomisle da ste nezavisni u obavljanju svog posla i javne funkcije te da na vas ne mogu uticati. Jednostavno, ovaj autokratski režim je sada u stanju kada uopšte ne podnosi slobodnomisleće ljude i više nikom ne dozvoljava pravo na drugačije mišljenje. Valjda se boje da neka „trula jabuka” zarazi ostale virusom slobode i zdravog razuma. Modus operandi ovog režima jesu pretnje, ucene, podmićivanja, medijski linč i nažalost sve češće fizičko nasilje. Ako niste njihovi i bespogovorno lojalni režimu, aktuelna vlast će učiniti sve, ali baš sve, da vam zagorča život. Dobićete nezakonit otkaz u državnoj službi, zatvoriće vam ordinaciju, ostaviti na ulici bez kore hleba… Oni će samouvereno tvrditi da „zakon ne poznajete dovoljno” iako ste završili Pravni fakultet sa prosečnom ocenom 9,7 (bolje nego samoproglašeni „najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta u Beogradu”) i već u 38. godini života ispunili sve uslove da se kandidujete za predsednicu suda u svom rodnom gradu. Oni će učiniti sve da zažalite zbog toga što ste pokazali da ste hrabriji i sposobniji od njih.

Danas je na delu disciplinovanje pravosuđa i davanje jasnog signala drugim sudijama, a i građanima, kako će proći svako ko se usudi da misli svojom glavom i radi po svojoj svesti i profesionalnoj etici, a ne po diktatu političke partije koja je na vlasti. Da srpsko pravosuđe nije ni nezavisno ni efikasno, da ne postoji iskrena borba protiv korupcije i kriminala zabeleženo je i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije. But, who cares? Maketu premijerke sve to samo zabavlja.

Ne tako davno pred sudijama se skidao šešir iz poštovanja, danas se časnim i poštenim sudijama „skidaju” glave. Ovo je samo nastavak utakmice koju je 2012. godine zaigrao SNS obećavajući da će, ukoliko njihov predsednički kandidat pobedi, amnestirati polovinu ukupnog broja osuđenika u srpskim zatvorima. Takva politika je pobedila i zato je danas 3.500 osuđenika na ulicama, umesto u zatvorima. To beše jedno od retkih predizbornih obećanja koje su naprednjaci ispunili.

Doduše, na jedan perverzan način sadašnja vlast pokušava da ispuni i obećanje da će poništiti reformu pravosuđa iz 2009. godine. Vrlo predano već sedam godina nastoje da ponište – čitavo pravosuđe. Na putu ispunjenja tog obećanja, stoje im još samo Majić, Gavrančićka i još po neko ko se usudi da ili podigne glas ili ne spusti glavu.

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)