Jednom se živi

Pukotine na dlanu
Tjeraju te
da često ostaješ noću budan
Trgaju ti
miran san
I čujem ti svaki uzdah
i zveket kovanica
što ih znojiš rukama
Povisiš ton po potrebi
i još ponekad
Maze me zvukovi
što se tek primiču
I mazi me što navratiš
kad te put nanese
pedalj iza ljepote
na liniji dana i noći
I odigraj za kraj
bez straha:
„Ajde mala, vidimo se!”