pod nogama
osunčano, oštro kamenje
kome užurbano izmičeš
još samo korak
i preplavljuje te
osećaj sjedinjenosti
isti jezik kojim govorite
iste priče koje pričate
postojanost i neminovnost
koju ne preispituješ
ta prvobitna voda
kojoj se predaješ
jeste dom
pripadnost
jeste mir
zahvaćen skupljenim dlanom
sa nešto svilenkastih školjki
i sićušnih puževa
jeste grubo izdeljana stena
koju dodiruješ nehajno
svestan njene upeklosti
ali i trošnosti
ona je tvoj jedini put
ka blagosti i neranjivosti
