Da li je i tebe usamljenost
vodila kroz lavirint mreže?
Napisao si da te pesma podseća
na ulicu u kojoj si odrastao,
kako si imao naviku
da gledaš prema krošnjama
nekoliko trenutaka
pre nego što bi počela kiša
i odmah kao da ti vidim lice
Bendžamine Henšo 87,
možda je bilo podne,
možda si kao i ja posle škole
osećao narastanje magle,
sazrevanje oktobra,
strah od rođendana.
Negde, nadomak Sautemptona,
nikada nećeš saznati ko je ostavio
devedeseti otisak na komentaru
i uspravljenim palcem
potpisao tvoje sećanje.
U mojoj sobi je 2.47.
Jedini si koga bih upitao
kojim linkom ići dalje
sa ove raskrsnice?

(„Pariz, Teksas”, PPM Enklava, 2020)

PRETHODNI ČLANAK

BEAUTY SLEEP

NAREDNI ČLANAK

Nedeljni ručak

Ostavi komentar

  • (not be published)