Kada se putevi sretnu
Iznenada i neočekivano
Po ko zna čijoj volji
Da li si dovoljno hrabar da priznaš da je
To baš tako trebalo da bude
Nikako drugačije
Ni minuta ranije Nedelja kasnije
Mnogo je pitanja koja iskrsavaju svakog trena
Kao što slučaj ovaj, ali drugačiji, iskrsava negde za nekoga drugog
Zašto ste baš te večeri izašli na isto mesto
U glavnom gradu
Među dosadnim ljudima
Zašto baš u tom delu kafića
A ne u onom uvučenom
Zašto baš jedno pored drugog
Zašto baš tik jedno uz drugo
Malo pijani Malo prepušteni
Uz preglasnu muziku dodiruje te u prolazu
i opet prolazi
I opet prolazi
Nesvestan dodir
Nežnost koju neoprezno deli
Kada je u miru i sreći sa sobom
Neka se tela ukrste za ceo život
Jedva dodirnuvši se
Tako će njena blaga ruka i nežan dodir uvek grejati
Zimsku noć i sveža letnja jutra
