Rudarenje litijuma, bora i drugih ruda pogodno tlo za visoku političku koruciju

„Nije istina da Srbija ima najviše litijuma nego ima najviše korupcije“, izjavio je pčelar iz Jadra Vladan Jakovljević na tribini udruženja „Kareja”, održanoj 9. decembra, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije

Objavljeno 12.12.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Rudarenje litijuma, bora i drugih ruda u Srbiji je pogodno tlo za visoku političku koruciju, ocenili su gosti na tribini „Politička korupcija fundirana litijumom”, koja je organizovana 9. decembra u Kafe klubu „Kupe”, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.

Na skupu koji je organizovalo pančevačko udruženje Institut za istraživanje korupcije Kareja, govorili su Miroslav Mijatović iz Podrinjskog antikorupcijskog tima (PAKT) iz Loznice, i dva domaćina iz doline Jadra Zlatko Kokanović i Vladan Jakovljević, aktivisti Udruženja Ne damo Jadar. Gost-domaćin bio je Dobrivoje Milosavljević iz Inicijative Odbranimo Teslu, a moderator Nenad Živković, novinar portala Pančevo Si Ti.

Na početku tribine, Siniša Janković, ispred Kareje je dodelio Miroslavu Mijatoviću priznanje za doprinos u borbi protiv političke korupcije u oblasti zaštite životne sredine u vidu Antikorupcije povelje, koja je ove godine dodeljena Podrinjskom antikorupcijski timu – PAKT iz Loznice.

Učesnici tribine su se složili da u Srbiji ne postoji pravna država, zbog čega građani i građanke moraju sami da se organizuju kako bi zaštitili svoja prava.

Na podijumu, sleva: Živković, Mijatović, Kokanović, Jakovljević i Milosavljević

PAKT se već godinama bavi analiziranjem koruptivnih rizika pre svega u oblasti ekologije. Mijatović kaže da smo izloženi prikrivenoj političkoj korupciji. Kako je objasnio, mnoge multinacionalne kompanije koje dolaze u Srbiju, dobijaju državnu pomoć, a veliki broj njih koriste tehnologije druge i treće generacije, dok se u Evropi koristi već tehnologija četvrte i pete generacije.

„Uz prećutno odobravanje državnih organa, oni dolaze da krše ekološke standarde, i pretvaraju nas u evropsku deponiju na uštrb našeg zdravlja, zarad njihovog profita”, ocenio je Mijatović i dodao da osim toga, država upodobljava zakone kako odgovara tim kompanijama, kao što je to u slučaju Rio Tinta.

Međunarodni ekocid

Zlatko Kokanović, aktivista udruženja Ne damo Jadar, svedoči kakva je situacija „na terenu”. Kaže da se istraživanjem litijuma i bora počelo 2004, kada niko ništa nije znao niti o kompaniji, niti o namerama kompanije Rio Tinto. Međutim, krajem 2019. godine na sajtu ministarstva izlazi Plan područja posebne namene i tada i sami stanovnici doline Jadra saznaju šta se zapravo planira. Kako priča Kokanović, u dokumentu se navodi da se za rudnik planira od 20 do 50 hekara zemljišta, da je za proces proizvodnje potrebno 1.000 tona sumporne kiseline i od 3.500 do 7.000 tona eksploziva dnevno, dva dalekovoda, gasovod, a planirano je i da se deponija izmesti u dolinu Jadra između dve reke.

„Ta sumporna kiselina bi završavala u Koreniti i Jadru, iz Jadra dalje u Drinu, iz Drine u Savu iz Save u Dunav, tako da bi to bio međunarodni ekocid”, upozorava Kokanović i dodaje da je kompanija predstavljala da neće biti uticaja na stanovništvo i da će raditi kompezaciju novcem.

Kokanović navodi i da zona rudnika obuhvata 15 sela, oko 19.500 stanovnika, od kojih većina njih živi od poljoprivrede.

„To je jedna plodna dolina, u kojoj su uposleni ljudi od 15 do 80 godina. Za potrebe rudnika potrebno je 500 inženjera i 500 rudara, zarad 1.000 radnih mesta ugasili bi 10.000 radnih mesta”, upozorava Kokanović i napominje da dolina Jadra leži na vodoizvorištu koje može da se napoji celu Srbiju.

„U tome je budućnost, a ne u litijumu”, poručuje on i dodaje da je udruženje traži trajnu zabranu istraživanja litijuma i bora.

Zaključuje da su oni obični ljudi, seljaci, domaćini navikli da žive od svog rada, i da zato niko ne može da ih ucenjuje jer ne rade u državnim ustanovama.

Uticaj i na Pančevo

Pčelar iz Jadra Vladan Jakovljević, svedoči kakvo je raspoloženje među stanovnicima doline Jadra: ima kaže onih koji se kao on bore, i onih koji smatraju da je rudnik završena priča.

„Ja sam na prvoj liniji borbe jer mi je ugrožena imovina i naš prostor za život. Mi smo spremni golim životima da branimo naša imanja. Kompanija koja stoji nasuprot nas ima takvu reputaciju da bi im trebalo zabraniti da ulaze u Srbiju, a ne da otvaraju rudnik”, napominje Jakovljević.

„Nije istina da Srbija ima najviše litijuma nego ima najviše korupcije”, zaključuje on.

Učesnici tribine su izneli i podatke da je prema Prostornom planu Srbije do 2035. godine planirano otvaranje 40 rudnika i 40 deponija i raseljevanje oko 300.000 ljudi.

Da rad rudnika može da utiče i na Pančevo, koje nije u blizini planiranog rudnika, upozorio je Dobrivoje Milosavljević, iz Inicijative Odbranimo Teslu. On je objasnio da prema Prostornom planu Srbije teretna pruga umesto da prođe obilaznicom oko Beograda, uz planirani autoput oko Pančeva, odvaja se i prolazi kroz naselje Misa u Pančevu.

„Ta pruga će služiti za teretni više ili manje opasan otpad, a navedeno je da nije potrebna da se radi procena uticaja na životnu sredinu. S obzirom na toliko količinu sumporne kiseline koja je neophodna za rad rudnika, ali i za neke druge kompanije, ne bi nas čudilo da se ona uvozi iz Rumunije, i prolazi kroz Pančevo, tačnije kroz naselje Misa”, istakao je Milosavljević.

Preuzeto sa sajta Panpress.Oprema teksta PST

One Comment to: Rudarenje litijuma, bora i drugih ruda pogodno tlo za visoku političku koruciju

  1. PARTIBREJKERSI – 1982, Beograd

    19 децембра, 2022

    Kreni prema meni (1989)
    https://www.youtube.com/watch?v=WcHDRQYB_Aw
    Partibrejkerse sam čuo ranih osamdesetih na Tašu u svirci desetak bendova. Možda se radilo o Urbanoj Gerili ili Radničkoj Kontroli u kojima je Cane bio frontmen, jer sam tad bio u društvu članova grupe Defektno Efektni koji su pričali o njemu.
    Uspeli smo da se pronađemo u velikom gradu
    https://nova.rs/kultura/antonova-ispovest-1-kako-su-nastali-i-opstali-partibrejkersi/
    Dve strane novčića
    https://nova.rs/kultura/nebojsa-antonijevic-anton-cane-i-ja-partibrejkers/
    Gde su se izgubili pobunjenici
    https://nova.rs/kultura/anton-zivot-su-mi-spasla-dva-albuma-ispovest-gitarista-brejkersa/
    Ekološke pobune su jedine prave pobune u ovom veku uspevši da slome žurku gramzivih kompanija i korumpiranih ljudi. S moje strane bio je dovoljan potpis ispod overenih ličnih podataka u korist Narodne inicijative.
    EXIT 2019 | Partibrejkers

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)