Kakav je tretman LGBT osoba u društvu?

Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv homofobije i transfobije. Sa kakvim se sve teškoćama suočavaju pripadnici LGBT zajednice i imaju li ikakvu zaštitu od strane nadležnih institucija?

Anita Dakić
Objavljeno 17.05.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Zbog svoje seksualne orijentacije pripadnici LGBT populacije neće nadležnim institucijama prijaviti nasilje, ukoliko do njega dođe. Razlog za to je veoma jednostavan – pripadnici gej populacije nemaju poverenja u zvanične institucije i zbog toga pre traže zaštitu od nevladinih organizacija koje se bave zaštitom njihovih prava, zaključak je do kojeg je došla pančevačka Lokalna mreža za prevenciju diskriminacije i podršku LGBT osobama.

Povodom obeležavanja 17. maja, Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije, dan ranije, 16. maja, u prostorijama zgrade Gradske uprave Pančeva održana je konferencija za novinare na kojoj su govorile Milica Todorović, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost, i Marijana Jović, predstavnica tima Konsultacije za lezbejke i Ženske mirovne grupe Pančevo.

Predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost je na početku konferencije istakla kako je prošle godine skupštinska većina usvojila „Akcioni plan grada Pančeva za prevenciju i zaštitu od diskriminacije za period od 2017. do 2018. godine”. Tom prilikom, prema rečima Todorovićeve, određeni odbornici želeli su da izvrgnu ruglu ono što je urađeno na polju zaštite LGBT osoba, ali ona smatra da je važno da se o tome govorilo i da su mediji to preneli, a sve sa ciljem kako bi se ukazalo da postoje drugačiji u našem društvu, i da su njihovi problemi – problemi svih nas. Todorovićeva je pozvala sve ljude koji imaju neku vrstu problema da se obrate Mreži (Lokalna mreža za prevenciju dikriminacije i podršku LGBT osobama Pančevo) ili svakoj instituciji koja se nalazi na sajtu Saveta za rodnu ravnopravnost.

Sleva: Todorović i Jović

– Sve vreme dok ovo radimo pokušavamo da dopremo do onih koji osećaju problem i da njih osnažimo da taj svoj problem i prepoznaju. Kada bih ja to javno rekla, onda bi se to protumačilo da su žene odgovorne što trpe nasilje. Uvek se iz konteksta to izvuče, ali je bitno da onaj ko oseća diskriminaciju, zna šta znači diskriminacija, da ume da prepozna kad je diskriminisan i da zna kome može da se obrati  isključivo stručnim licima koja mogu da ga zaštite  istakla je Milica Todrović.

Govoreći ispred grupe Konsultacije za lezbejke, Marijana Jović izjavila je da se ova organizacija bavi ženama koje su drugačije seksualne orijentacije od heteroseksualnih, jer su one baš iz tog razloga marginalizovane i diskriminisane. Ova udruga ženama pruža prvenstveno emotivnu i psihološku podršku, a kada im je potrebna, i pravnu pomoć.

Na konferenciji se moglo čuti i to da istopolna seksualna orijentacija utiče na sve izbore u životu žena jer su one pod pritiskom da prave izbore koje ne bi pravile da su slobodne, bezbedne i zaštićene. Ti izbori veoma često utiču na njihovo školovanje, profesionalni put i na celokupan život.

– Jedna mlada pripadnica LGBT populacije, koja je svesna da roditeljima ne može da prizna svoju seksualnost, da ne može da se autuje jer će biti izbačena iz kuće, ili će doživeti neki vid nasilja, trpi u toj nezavidnoj poziciji i pravi izbore u kojima će što pre da se osamostali i da od kuće kako bi živela slobodnije. Ti izbori mogu uključivati i zaposlenje posle srednje škole, a ne nastavak studija, tako da ju je ta odluka koju je donela iz straha da je roditelji ne izbace iz porodičng doma i da ne ostane sama na ulici, bez prihoda i šanse za život, dugoročno odredila. I njen profesionalni i ekonomski status zavise od te situacije i odluke koju je donela  istakla je Jovićeva.

Takođe, veliki broj žena LGBT populacije odlučuje da o svom seksualnom opredeljenju ne govori na poslu jer se plaše diskriminacije i otkaza. Vrlo često se dešava da zbog seksualne orijentacije žene ostaju bez posla, ili ga čak ne dobiju, ali poslodavci to ne prizanju. Na usvajanje Zakona o zabrani diskriminacije čekalo se više od dve godine, jer se vodila polemika o ulasku seksualne orijentacije u identitete na osnovu kojih se zabranjuje diskriminacija, ali je na koncu zakon donet. Marijana je naglasila da se pripadnici LGBT populacije ne obraćaju institucijama, već organizacijama kao što su Labrys, Gayten, Da se zna, Konsultacije za lezbejke, od kojih neke pružaju i psihološku podršku roditeljima.

 Institucije nemaju svest i stav prema homofobiji kao negativnoj pojavi, i kada imate predstavnike državnih organa koji ne osuđuju homofobiju, jako je teško da se ta manjima otvori, da se prave koraci prema razumevanju lezbijske egzistencije, pogotovo kao višestruko marginalizovane pozicije – naglasila je Jovićeva.

Učesnici razgovora o položaju lezbejki

Ona je istakla da je jedan od najvećih problema neprepoznavanje lezbijske zajednice kao takve, pa i kada postoji nasilje u lezbijskim vezama, ništa se ne može uraditi povodom toga, jer taj odnos nigde nije definisan. Kao rešenje navodi da se žene moraju osnažiti, uz stvaranje atmosfere u kojoj bi se nežniiji pol osećao bezbedno, zaštićeno i zadovoljno.

Pred kraj konferencije, Marijana je govorila o primerima iz prakse sa kojima se susrela radeći za Konsultacije za lezbejke:

 Dve lezbejke iz malog mesta u Vojvodini počele su da žive zajedno. Nakon što se jedna od njih autovala svom ocu, on došao u njen stan, polomio nameštaj i pretio njenoj partnerki. Ona je, strahujući za život svoje partnerke, pozvala policiju. Policija je došla mnogo sati nakon što je otac otišao i neadekvatno odreagovala. Rekli su joj: „To ti je otac, možeš da se dogovoriš sa njim, zovi nas ako se ovo ponovi”. Njih dve žive u strahu da će se otac ponovo pojaviti, pogotovo što je pri izlasku pretio ubistvom ako se devojka njegove ćerke ne iseli iz stana. Razmišljaju da li da odustanu od zajedničkog života.

Drugi primer koji je Jovićeva navela svedoči o napadu na javnom mestu.

 Lezbijski par doživljala pretnje nakon noćnog izlaska, samo zato što se poljubio. Jedan od napadača preti razbijenom pivskom flašom, uz opasku da „takve” ne treba da postoje. Nakon što je jedna od lezbejki prepričala drugarici šta se desilo, drugarica shvata da poznaje napadača, lokalnog nasilinika, i da mu nije prvi put da se tako ponaša. Pošto par odluči da prijavi slučaj, odlazi u policiju gde ih saslušavaju četiri službenika, uz osmehivanje. Pošto nemaju fizičke povrede, saopšteno im je da moraju više da se paze gde izlaze i da ne postoji osnova da se pokrene postupak.

Sličnih primera diskriminacije i ispoljavanja mržnje prema LBGT populaciji ima širom Srbije. Ipak, izgleda da ovakvi slučajevi još ne zavređuju punu pažnju nadležnih. U prilog tome govori i činjenica da se na jučerašnjoj konferenciji za novinare nije pojavio zaštitnik građana grada Pančeva, kao ni niko od predstavnika Policijske uprave Pančevo, Višeg i Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja grada Pančeva, Doma za decu „Spomenak”, uprkos tome što im je organizator skupa blagovremeno uputio poziv.

Ostavi komentar

  • (not be published)