Zašto je potrebno skoro deset meseci za rekonstrukciju Prvomajske ulice?

Od kraja jula svedoci smo da rekonstrukcije koja traje duže nego rekonstrukcija jednog od bulevara u Beogradu, konkretno poteza Kraljice Marije-27. Marta-Džordža Vašingtona-Cara Dušana. Reč je naravno o rekonstrukciji Prvomajske ulice, započetoj krajem jula 2019. godine koja se razvlači, uz agoniju svih stanovnika u njegovoj bližoj i široj okolini

Goran Ratković
Objavljeno 13.01.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Za razliku od u podnaslovu pomenutog bulevara ukupne dužine oko 3,2km, čija je kompletna rekonstrukcija planirana u nerealno kratkom roku (do kraja prošle godine) i koja ga je – gle čuda – probila i trajaće do proleća sledeće godine, rekonstrukcija Prvomajske stavljena je u nerealno dugačke rokove. Možda baš zato da se ne bi dogodilo nešto slično kao sa tim pokaznim primerom u Beogradu, ili pak da ne bismo doživeli nešto kao u slučaju rekonstrukcije prevodnice kod ušća Tamiša gde je rok produžavan tri puta, naočigled skoro potpunog odsustva radnika na tom poslu. Ili na trenutno jako sličnom primeru rekonstrukcije nadvožnjaka kod Luke Dunav, gde je skoro identična situacija – radove razvući što je više moguće, radnika nema nigde, a saobraćaj maksimalno usporiti. I tu je već jednom produžen rok – sa 15. decembra 2019. na 31. januar 2020. godine.

Pet+pet meseci agonije

U slučaju Prvomajske desilo se nešto neverovatno i po pitanju nekih pokazatelja ova rekonstrukcija je drugačija od ostalih. Za početak rok (punih 10 meseci) i to za 1,55km puta. Da li ovo zvuči imalo realno? Prostom matematikom ispada da mesečno treba uraditi „čak” 155 metara puta? Pri tom, ne rade se instalacije ispod trupa puta – ne postavlja se nova kišna kanalizacija, već je samo sklonjen kompletan habajući sloj, sve bankine, ponovo nasut šljunak, stavljene nove bankine, valjkovima ojačan trup puta i zatim ponovo asfaltirana ulica. Pri tom, skoro nigde nije rekonstruisan trotoar (s izuzetkom poteza između Miloša Trebinjca i Cara Dušana), pa je posao realno lakši od beogradskog primera. O postavljanju tramvajskih šina (kao u primeru sa Beogradom) ili nekim drugim tehnički zahtevnim radovima – da i ne pričamo.

Jedini deo ulice gde se trotoar rekonstruiše… i naravno, ostavljen je da se samostalno urušava pod nogama pešaka dok rekonstrukcija stoji i čeka. Jer ljudi moraju da idu kućama

Ova rekonstrukcija dovela je do toga da se svakog dana stvaraju nesnosne gužve, ne samo u toj ulici, u trenucima kada je za saobraćaj pušten jedna traka za oba smera, već i na drugim mestima… Raskrsnica kod Plinare (setite se projekta kružnog toka, koji je po mom mišljenju video svetlo dana tek onda kada su gradski čelnici shvatili kakvu štetu su izazvali sporom rekonstrukcijom Prvomajske), Žarka Zrenjanina-Spoljnostarčevačka, Miloša Obrenovića (kao da već nisu bile dovoljne gužve zbog Lidla i Aviv Parka), Stevana Šupljikca-Bavaništanski put… primera je mnogo. Došlo je do toga da Strelište efektivno bude skoro odsečeno od sveta punih pet meseci, da ljudi počnu da koriste alternativne pravce (koji se takođe po pravilu zakrče jer su to pravci sa manjom protočnošću saobraćaja), prosto da sve traje isuviše dugo za projekat koji je trebalo da bude manje-više rutinski. Postavlja se onda pitanje – zašto su rokovi za ovu rekonstrukciju procenjeni na deset meseci?

Možda su rokovi pomerani?

Nakon malo istraživanja po internetu, shvatio sam da su ustvari rokovi pomerani. A iz ugla običnog građanina stiče se utisak da izvođač u startu nije bio u mogućnosti da ih ispuni. Prvo sa 21. na 28. oktobar, a zatim sa 28. oktobra na 25. novembar. A možda je stanje takvo da su objavljivane selektivne informacije o segmentiranom završetku posla, a ne kompletnom. Stanje je trenutno takvo da bi ovaj posao realno mogao da se odradi za još najviše mesec dana – ostalo je još svega 710m kompletnog rada na jednom smeru kolovoza od Žarka Zrenjanina do Bore Stankovića, kao i habajući sloj na potezu od Bore Stankovića do Miloša Orenovića (par dana posla najviše). Naravno pod uslovom da vremenske prilike to dozvole. Ali postavljaju se dva pitanja: prvo, zašto taj habajući sloj nije postavljen inicijalno; i drugo, zašto se uopšte došlo u tu situaciju da vremenske neprilike još dodatno uspore ovaj projekat i ugroze njegov završetak u zadatim rokovima? Ne ovim do početka maja 2020, već u originalnim rokovima.

Od momenta kada su građevinske mašine prešle na drugu stranu kolovoza, na potezu između Žarka Zrenjanina i Bore Stankovića skoro tri nedelje se ništa nije dešavalo na preostalom delu Prvomajske ulice. Ne skida se asfalt. Ne skidaju stare bankine, ne stavljaju nove. Radnika nema uopšte, nema ni mašina. Cela stvar stagnira i projekat naravno stoji. Jedini koji trpe su građani Pančeva i oni koji se nažalost nađu sasvim slučajno u tom delu grada. Protraćeno je još nedelju dana a građani ne znaju zbog čega. Prethodnih pet meseci kao da nije bilo dovoljno, a u ovih narednih pet meseci pitanje je da li će biti završeno.

Od radnika i mašina ni traga ni glasa. Kada će se vratiti – ne zna se

Malo o kvalitetu urađenog posla

O agoniji stanovnika ne govore samo rokovi, već i sami radovi, odnosno pored njihove dužine trajanja, najbolje govore propusti. Loše urađeni ili neurađeni trotoari, razmaknuti betonski prilazi ispred kuća, već odvaljeni nosači za semafor ili znak, ostavljeni zarđali stari nosači za iste te znakove i semafore, farbane, pa prefarbavane i opet farbane oznake horizontalne signalizacije.

Negde delova trotoara upšte i nema. Na nekim pešačkim prelazima uskačete u zemlju, blato ili pesak – pa onda na stari trotoar
Uz levu bankinu urađena signalizacija, prefarbana crnom bojom, pa opet iscrtana
Skoro izvaljen nosač semafora na pešačkom ostrvu
Stara bankina je uklonjena, a nova postavljena jedno 15cm bliže sredini kolovoza. Vlasnici kuća treba očigledno da lome automobile ispred svojih kuća

Shvatam da je u pitanju nešto što će možda izvođač radova naknadno rešavati, ispraviti, izbetonirati… ali da li je to opravdanje za pauzu u radu koju su napravili? Za probleme koji će stanovnici trpeti za vreme te pauze? Za pokušaja da se nešto uradi da bi se smanjile gužve? Sve deluje kao da osobe koji rade na ovom projektu kao i oni koji upravljaju gradom uopšte o tome ne razmišljaju. Ljudi su očigledno poslednji na spisku o kojima treba voditi računa, umesto da oni budu upravo prioritetni, nebitno da li su pešaci ili vozači.

Komšija mi je skrenuo pažnju na jednu sitnicu, kada smo diskutovali o ovom problemu. Jednostavno je rekao „Zašto, ako već zbog vremenskih prilika nisu planirali da rade u zimskom periodu, nisu ostavili tih preostalih 710 metara kako je i bilo, a onda kada krene ponovo građevinska sezona sredili konačno i to?” Ostao sam začuđen kako običan čovek tako nešto može da zaključi, da dođe do tako jednostavnog rešenja za problem gužve na toj ulici. A gradska vlast i izvođač radova ne može. Ili možda neće. Jer koga briga što smo već pet meseci trpeli takvu situaciju. Koga briga što je će se tu i narednih pet meseci praviti gužve. Koga briga što su rokovi nerealni, što se menjaju, što se radi strahovito sporo. Otuda i odgovor – zašto je potrebno deset meseci za rekonstrukciju? Koga briga zašto.

Deo ulice koji je ostao nedovršen, zvrji zatvoren sa delimično poskidanim bankinama – umesto da makar malo ublaži posledice loše koordinirane rekonstrukcije

2 Comments to: Zašto je potrebno skoro deset meseci za rekonstrukciju Prvomajske ulice?

  1. Avatar

    Orvel

    13 januara, 2020

    Odgovor na pitanje je odavno poznat.Sto radovi duze traju pljacka gradskog budzeta je veca a reket koji uzimaju politicari je srazmeran tome.

    Odgovori
  2. Avatar

    Predrag

    13 januara, 2020

    Cutimo..klackamo se i nista ne radimo (kao gradjani) po ovom a kamo li drugim pitanjima katastrofalnog vodjenja radova i rekonstrukcija po gradu.
    Kako smo zasluzili tako ce nam i biti.
    Vecito dno….

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)