Višejezičnost u Pančevu: Nužno zlo ili kulturna tekovina?

Koliko su aktuelni krojači naših sudbina svesni važnosti negovanja višejezičnosti i interkulturalnog dijaloga u multietničkoj i multikonfesionalnoj sredini u kojoj živimo? Da li je podrška gradskih vlasti punom ostvarivanju prava nacionalnih zajednica i očuvanju identiteta manjina iskrena ili samo deklarativna?

Dalibor Mergel
Objavljeno 09.10.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Sve pančevačke sledbenike vekovne tradicije uzajamnog uvažavanja između pripadnika brojnih naroda i narodnosti koji žive u našem gradu i njegovoj bližoj okolini, a samim tim i duboke poštovaoce različitosti koje obogaćuju kulturno nasleđe ovih prostora, ostavila je zatečenim vest da ove godine višejezični dodatak najstarijeg nedeljnika na Balkanu neće biti finansiran iz gradske kase. Skandaloznu odluku komisije za procenu prijava pristiglih na Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2017. godini pri čistoj svesti i zdravoj pameti potpisao je gradonačelnik Saša Pavlov. Ostalo je nepoznato kakve su kvalifikacije i kompetencije onih koji su doneli odluku da se „Pančevcu” umesto traženih 9,4 miliona dinara za višejezičnik nameni tek milion i po, mada se pročulo da su u komisiji iz retkima znanih razloga sedeli čak i izvesni Bečejci i Belocrkvani. Planirano je da fond za projekte iz oblasti javnog informisanja bude težak 38 miliona dinara, opredeljeno je tek nešto manje od 15 miliona, a ostalo je neraspoređeno 23 miliona dinara koji su 29. septembra ponovo stavljeni na raspolaganje zainteresovanim medijima, u drugom delu konkursa. Ovim konkursom novce su uzeli Novobeograđani nastupivši s projektom „Zašto volim Pančevo”, Kovinci s temom „Moj komšija”, a brk su omastili i Vrščani koji su odlučili da se bave građanskim društvom. Nakon što su režimlije namirile svoje verne podanike, partijske glasnike i ostale satelitčiće, za ozbiljne ideje koje zaista afirmišu vrednosti multikulturalizma i od velike su koristi za lokalnu zajednicu ostale su samo mrvice. Na milostinju vlastodržaca koji su bez trunke srama nagradili kojekakve medijske projekte svojih poltrona istovremeno ostavivši većinu sredstava sa strane – za crne dane kad se fotelje zaljuljaju ili za neke samo dotičnima poznate svrhe, uprava „Pančevca” nije pristala. Zato sada u podnožju višejezičnog dodatka piše da je projekat sufinansiran iz budžeta Republike Srbije tj. Ministarstva kulture i informisanja. Način za održavanje u životu ove hvale vredne inicijative pokrenute prošle godine od strane novog privatnog rukovodstva našeg lokalnog nedeljnika pronađen je na radost svih naših sugrađana i meštana obližnjih naseljenih mesta, koji ne žele da im pravo na informisanje na svom maternjem jeziku bude uskraćeno. Da razočaranje bude još veće potrudila se pokrajinska vrhuška koja je sledila primer svojih pančevačkih eksponenata vlasti pokazavši minimalni interes za projekat pod nazivom „Južnobanatska četvorojezična hronika” – „Pančevac”. AP Vojvodina je još više ponizila naš ugledni medij i sve njegove čitaoce pripadnike nacionalnih zajednica. Za pomenuti projekat usmerili su tričavih 150 hiljada dinara, a traženo je dva miliona! Opšte je poznato koliko su veliki troškovi koje iziskuje medijska produkcija na manjinskim jezicima, te da bi za svaki dodatak trebalo angažovati lektora, prevodioca, novinara, foto-reportera, urednika, da su neizostavni i troškovi štampe i distribucije. Iako je sve to detaljno obrazloženo i prikazano u samoj prijavi na konkurs, direktiva iz centrale je bila usmerena u drugom pravcu gde mesta za informisanje na jezicima nacionalnih zajednica nema, imajući u vidu da ono ne doprinosi veličanju vođe i njegovih ortaka. Sramotni ishod konkursa na koje je aplicirao „Pančevac” između ostalih je komentarisao i Jan Brtka, predsednik Matice slovačke. On je nakon što je pomenutom nedeljniku u ime vojvođanskih i pančevačkih Slovaka zahvalio za objektivno i odgovorno upoznavanje šire javnosti s njihovim aktivnostima i problemima na lokalu, dodao da mu je „žao što Grad Pančevo nema sluha za potrebe nacionalnih zajednica koje žive na njegovoj teritoriji, a u isto vreme finansijski podržava medije koji nemaju sedište u Pančevu”.

I beogradske novine hvalile su pančevački višejezičnik (izvor: „Politika”)

Retki tragovi višejezičnosti mogu se još uvek videti u našem gradu, mada se čini da ovu našu kulturnu tekovinu mnogi žele da gurnu u zaborav. Ma koliko su vladajući obukli evropska odela u njima ipak čuče nekadašnji ratni huškači, sejači semena razdora u višenacionalnim sredinama i dobrovoljni donatori sendviča Slovacima i Mađarima čija su leđa onomad priželjkivali da vide. Logično je da oni ne mare puno ni za manjine, pa isto tako niti za simbole Vojvodine, kao multikulturalne žitnice i svojevrsnog prozora Srbije u svet. Takvi su jedva dočekali komičnu i ničim izazvanu odluku da se pored zvaničnog grba i zastave naše pokrajine usvoji i njihova tradicionalna verzija. Pred brojnim institucijama u našem gradu tako se danas ne vijore zvanična znamenja Vojvodine već samo ta nedavno proklamovana jer su, razume se, bliža srcu rukovodilaca koji misle da je kultura samo jedne nacije utkana u vojvođanski identitet.

Višejezična tabla na zgradi Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (autor: Nebojša Živković)

Što se službene upotrebe manjinskih jezika tiče, na teritoriji Grada Pančeva mađarski se zvanično koristi u Vojlovici i Ivanovu. Koliko se u ovim mestima u praksi poštuje višejezičnost trebalo bi pitati njihove žitelje. Ono što je, pak, svima vidljivo i bez detaljnog upoznavanja s problematikom jesu table na ulazima u naselja. Nije redak slučaj u nas da se precrtavaju ili sprejom šaraju nazivi sela ispisani na jezicima manjina. Škrabotine te vrste mogu se videti na ploči na ulazu u Banatsko Novo Selo iz pravca Vladimirovca. Vandalima je tamo zasmetao rumunski jezik na tabli, dok je nedaleko od centra Pančeva neidentifikovanim delinkventima bolo oči što na ulazu u prigradsko naselje ispod naziva Vojlovica stoji i Hertelendyfalva. Ploča je ipak uspela da odoli napadima agresivnih mrzitelja različitosti, pa je danas tek blago oštećena i dalje na svom mestu.

Na ulazu u Vojlovicu/Hertelendyfalva bejáratánál/Pri vstupe do Vojlovice (autor: Dalibor Mergel)

Na sajtu www.pravamanjina.rs na stranici posvećenoj Pančevu može se pročitati da je u Ivanovu pored mađarskog u službenoj upotrebi i bugarski jezik i pismo, da se na teritoriji Banatskog Novog Sela koristi i rumunski, a u Jabuci makedonski jezik i pismo. U Pančevu postoje i tri osnovne škole u kojima se organizuje nastava na jezicima nacionalnih manjina. U Banatskom Novom Selu i Dolovu uči se na rumunskom jeziku, a u Vojlovici na mađarskom. Napominje se i da su celokupna administriranja u tim školama dvojezična. Pored toga, sadržaj zvanične internet prezentacije Grada Pančeva izuzev svoje engleske verzije delimično je dostupan na bugarskom, mađarskom, makedonskom, rumunskom i slovačkom jeziku. Na odeljenjima Policijske uprave u Pančevu istaknuta uputstva za građane napisana su na nekoliko jezika.

Pančevo – grad na možnosti (prezentacija našeg grada na makedonskom jeziku)

Ipak, priča o našoj multikulturalnosti koju gradsko čelništvo i javne ustanove potenciraju samo u iznimnim prilikama zaslužuje veću, iskreniju i u svakodnevnom životu vidljiviju afirmaciju. Stariji sugrađani sećaju se i da su obaveštenja na šalterima pošte u Ulici Svetog Save bila ispisana na jezicima manjina, da su se pripadnici nacionalnih zajednica u osnovnim školama ohrabrivali da pričaju svojim jezikom i slobodno iskazuju svoj identitet bez obzira na njihovu procentualnu zastupljenost. Krajnje je neprimereno da se u gradu koji je administrativni i industrijski centar Južnobanatskog okruga, područja u kome pored srpske većine žive i Mađari, Rumuni, Slovaci, Bugari, Makedonci, Hrvati, Česi i mnoge druge etničke zajednice, na prste jedne ruke mogu izbrojati višejezične table na zgradama državnih institucija.

Ostavi komentar

  • (not be published)