Urbanističko planiranje bez ulaznih parametara = haotična i divlja gradnja

Urbanistički haos svojstven Srbiji nije mimoišao ni Pančevo: Gradski park, naselje Tesla, višespratnice u zonama individualnog stanovanja, parkinzi, šoping centri, proširivanje fabrika bez ulaganja u zaštitu životne sredine...

Nataša Špica
Objavljeno 28.08.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 12 mins

Svet prelazi na 3D urbanizam i virtuelne javne rasprave, a mi taljigamo i pride nema se pojma u kom pravcu. Uglavnom u negativnom (90%) jer su planeri postali zaljubljeni u nerealna rešenja, pa ih brane svim silama, umesto da prihvate glas samih korisnika i stanara i da se malo više potrude. Da nije tako, problema ne bi ni imali.

I sve same arhitekte i prostorni planeri, saobraćajci, možda mašinci i građevinci. Jedva da negde ima nekog pejzažnog arhitekte, a od zaštitara ni traga. Ostali su valjda na institutima, naročito geolozi, pa ih konsultuju nikada. Da ih uključe u proces – ispada mislena imenica. Umesto da se skupljaju i akumuliraju informacije, one postaju sve nedostupnije.

Ako žele velelepne planove ala modernizam Azije ili Evrope ili Amerike neka prvo odu tamo na douku pa da vide kako će to da implementiraju. Lepljenje sličica u postupku nalaženja rešenja tipa „imaginacija prostora” nije za našu zemlju i trenutnu situaciju.

Kod nas bi i pri virutelnom javnom uvidu sakrili informacije koje bismo mi proveravali i konstantno bi izbegavali da daju konkretne odgovore.

Omiljeno pitanje urbanistima postaće – na osnovu kojih parametara ste planirali? I ostaće i dalje bez odgovora jer paramete nemaju. Tvrdim da planske i razvojne parametre nemaju zato što nemaju evidentiran čitav jedan sistem, niti su prepoznali nove sisteme koje su dužni da obrađuju po istom rangu kao i ostale poznate. Za detalje mi se slobodno obratite, kolege urbanisti i prostorni planeri, kako bih vas uputila o kojim sistemima se radi.

Pogledajmo samo situaciju u Pančevu:

– Glavni gradski trg (standardna pojava u Srbiji – napad na centralne trgove), uništenje centralnog gradskog jezgra po nepoznatom planu i projektu (navodim oba jer se ne zna šta se koristi kao osnova), bez informacija o pravim namerama, uvijeno u zavesu misterije, sa osnovanom sumnjom da se podilazi pojedincu zarad njegovog prosperiteta i bogaćenja. Uz sumnjive i neosnovane razloge seče i uz kaubojštinu i bahatost samih izvođača radova koji nisu zaštitili okolnu vegetaciju, naneli su štete na njoj, čime su ugrozili korisne prostore tj. nas i našu decu (ako izvođači ne znaju kako da zaštite objekte, a već se prešlo na radove, neka angažuju one koji to znaju);

– Naselje Tesla gde u formirano naselje hoće da smeste još četiri zgrade a neće da reše goruće probleme (izgovor „plan je bolji od predhodnog”), a svi znamo kakve su posledice naglih promena i naglog jačanja negativnih uticaja životne sredine = povećan broj obolelih od svega i svačega, pa neka se lekari oglase i dokažu da nisam u pravu, sve sa statistikama o povećanju slučajeva izliva krvi u mozak i toplotnih udara. Seča ne sme da se desi na Tesli jer nema ni najminimalnije zaštite u potezu BIG parka, a Barutana je daleko;

– Nebrojene nove zgrade prevelike spratnosti u zonama individualnog stanovanja (dvodecenijska praksa urbanog nasilja i vandalizma sa preopterećenjem javnog prostora);

– Parkinzi, parkinzi i samo parkinzi, a garaža je mislena imenica. Planirati ekološki i inovativno sa zelenim krovovima ili solarnim panelima je takođe mislena imenica. Ništa ja nisam novo izmislila sve već postoji i razrađeno je.

– Šoping centri sa ogromnim parkinzima bez ijednog drveta (npr. oba Lidla, užas, spržiće se ljudi čekajući u redovima);

– Izgradnja novih fabrika ili širenje postojećih bez rešavanja problema zaštite životne sredine sa potpunim prebacivanjem tereta na sam grad, koji apsolutno ništa ne preduzima, a zna da uzme pare;

– I tako dalje…

Zaštita životne sredine je postala smejurija, slovo na papiru koje se lako da izmanipulisati. Javni uvidi i rasprave su još veće smejurije od silnog nepoštovanja građana, koji se silom trude da ostanu pristojni i ne ispolje prave emocije ka dičnim planerima.

Potrebni su doktori nauka da bi se neki plan osporio, obustavio, ili vratio na planiranje, kako bi se dopunio i uskladio sa primedbama direktnih korisnika prostora. Stručne sugestije i primedbe su ismejane u mnogim slučajevima. Pa onda mora da se koristi mehanizam prinude i tužbi jer su savremeni urbanisti bože moj uvređeni što se sumja u njihovo višegodišnje iskustvo.

Zaboravljaju da i najnepismenija osoba pa čak i svako dete ima pravo da da primedbu koju su u obavezi da obrade.

Zaboravili su da se i urbanizam menja isto kao i svet. Tek oni moraju da se menjaju i da stalno da unapređuju svoj rad. Čemu služi ovakav decenijski rad i iskustvo?

Da li je ijedan jedini GUP ili GP realizovan kako treba i u celosti ili makar 70% na teritoriji za koju se radi? Tri GUP-a prođoše i fantazije se nastavljaju, a svaki naredni GUP negira ili potire onaj predhodni. Slobodno uporedite. Živo me zanima da li sam u pravu ili nisam. Možda ima neka opština koja je ipak imala dobar GUP koji je realizovan.

Izgovori tipa „nikad se ne realizuje na osnovu planiranog ili projektovanog” su glupi. To znači da planirano ili čak projektovano nije dobro urađeno i automatski osporava sposobnost planera ili projektanta da se uopšte i bavi tim poslom. Sami protiv sebe idu i sami priznaju sopstvenu nesposobnost ili ograničenja. Mada tu ne mogu potpuno da ih krivim jer stvarno nemaju parametre na osnovu kojih mogu da planiraju a ne smeju da priznaju. Ovo dolazi od samog prostornog plana države koji je više filozofija nego pravi razvojni plan. Eno, pročitajte i njegov Nacrt pa će vam biti jasno. Glava da vas zaboli od mora pitanja koja nastaju, a nigde konkretnih odgovora.

Predugo slušamo „razvoj je bio super i onda dođoše urbanisti”. Niste znali za tu narodsku uzrečicu ? E pa sada je znate, a baš danas se to dokazuje. Još kad institucije zataje i kada svako od nas ne reaguje – divna nas budućnost čeka.

Čak i mafijaši gledaju kako da uđu u legalne tokove poslovanja čime bi im se olakšao proces pranja novca i ne prezaju da ulažu u svakakve vrste projekata i normalno planova. A mi i to gledamo ćutke.

Divlja gradnja postade simbol Srbije i njenog razvoja. Umesto da armada policije pa i vojske uleti na Savski nasip i povadi sve splavove, sruši sve objekte, država ćuti i ne mrda. Država direktno toleriše divljaštvo i krađu. Država time direktno odobrava životnu ugroženost 100.000 ljudi zarad par stotina vlasnika tih nelegalnih objekata. Državu treba da baš briga što je i Tomislav Nikolić izgradio kuću pored reni bunara, i što se neki ponose svojim „policijskim naseljem”, ili što tamo neki baja ima 10 splavova-kafana. Jasno je i glasno da su nelegalna gradnja ili postavljanje objekata na zemljištu koje nije u vlasništvu onoga ko gradi ili postavlja, krivično delo krađe, sa zaprećenim višegodišnjim kaznom zatvora. Isto važi i za saučesništvo u svim radnjama koje su vodile do svega nelegalnog ili ugrožavajućeg.

Stranci isto tako koriste svaku priliku da izbegnu obaveze zaštite, te se desi Smederevo. A Bor tek ili Zrenjanin, uskoro svi rudnici itd.? Pride naši im šakom i kapom ustupaju resurse jer smo mi totalno nesposobni da ih koristimo.

Ni naši nisu bolji, jer usled stalne kuknjave „nemamo para” skoro ništa se ne izdvaja za zaštitu ljudskih života, a kamoli prirode. A para nemaju jer su nesposobni da kažu „dosta” ili „ne” za loše sistematizacije, partijska zapošljavanja naročito neadekvatnog i neukog kadra, zloupotrebe itd. Dobro je da ljudi još uvek imaju nekog zaposlenja. Ako se ovako nastavi stvarno ćemo propasti. Posla neće biti. Ekonomija će nam totalno pući. A mi ćemo biti još više zaduženi i spremni za full prelazak u robovlasnički sistem.

Pa, ćutite i trpite dragi moji. Slobodno, vaša deca vam neće biti zahvalna. Znajte to.

I onda opet urbanisti koji izgleda odoše u neku sferu SF dizajna te dozvoljavaju Avala film, u Pančevu načuh da hoće isto i pored našeg jedinog hipodroma. Pa najavljuju uništenje Terazijskg parkića ili onu famoznu vučju šumu ispred Hrama. A trg u Nišu? Pa Novi Sad na vodi takođe na zaštitnom nasipu. Pa repovi od Savskog nasipa, Beograda na vodi, abnormalanog broja derivacionih mini hidroelektrana. Pa nove akumulacione hidroelektrane, stadioni, pa aerodromi, a ne znaju da je beogradski gubitaš. I tako dalje i tako dalje…

A zašto sve te pare ne idu direktno u ruke građanima kao odšteta za višegodišnje pa i decenijsko trpljenje svakakvih bahanalija i nasilja nad zdravim razumom? Prave nas budalama i u jednom ću se i složiti sa vrhovnim vođom – sami smo to dozvolili jer smo kukavice.

Dok ne dođu novi izbori i dok ne počne da isplivava jedna nova, prava i korektnija opozicija, biće nam jako lepo u narednih 1-2-6 godina.

Daj bože da se nijedna eksplozija ala Bejrut u međuvremenu ne desi jer na nekoliko lokaliteta, naročito u Lapovu, nije potrebna neka raketa kao inicijator katastrofe.

Ostavi komentar

  • (not be published)