Stanje zaštite interesa potrošača usluge grejanja

Zaštita kolektivnog potrošačkog interesa je neprikladna i nefunkcionalna. Potrošač nije ni ravnopravna ni slabija već podređena strana u sporu

Jovan Ristić
Objavljeno 18.02.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 13 mins

Prethodni nastavak feljtona možete pročitati ovde

Ne može se dovoljno puta istaći koliko je necelishodna bila odluka Ustavnog suda Srbije iz 2013. godine kojom je ukinut čitav postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana (popularno: kolektivna potrošačka tužba) koji je postojao u Zakonu o parničnom postupku, umesto da su ukinuta samo dva njegova sporna člana. Iako pravnički razumljiva i ispravna, ta odluka se pokazala kao pogubna po zaštitu potrošačkih prava u Srbiji, naročito kad se uzme u obzir da su potrošačka udruženja u Hrvatskoj izvojevala važne kolektivne pobede kroz isti takav postupak u Zakonu o parničnom postupku Republike Hrvatske.

Zamena za ukinuti postupak u Srbiji, a to je upravnopravni postupak zaštite kolektivnog potrošačkog interesa kakav predviđa Zakon o zaštiti potrošača iz 2014. godine, ne samo što je nedelotvoran tamo gde se primenjuje, već se uopšte ne može primeniti na ugovorne odnose potrošača i pružalaca komunalnih usluga. Ni osnovni ni viši sudovi ni Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ne mogu svojim odlukama poništavati odluke skupština jedinica lokalnih samouprava, pa je jasno da je oblast komunalnih usluga potpuno izuzeta iz režima kolektivne potrošačke zaštite kakvu predviđa Zakon o zaštiti potrošača, što je još jedna potvrda nedopustivog „pravnog ekskluziviteta” ovih usluga. Posebna priča je neažurnost s kojom Ministarstvo pristupa rešavanju kolektivnih sporova[1].

Potrošač nije ni ravnopravna ni slabija već podređena strana u sporu

U nedostatku efikasne kolektivne zaštite njihovih prava i interesa, potrošači se na sudovima snalaze kako znaju i umeju. A tamo se, osim u veoma retkim situacijama, tretiraju kao dužnici koji nemaju nikakva prava već samo obaveze, a u prvom redu obavezu da plate svaki račun koji im trgovac uslugama od opšteg ekonomskog interesa kao poverilac ispostavi na plaćanje nezavisno od osnovanosti potraživanja u računu i nezavisno od toga da li se usluga povodom koje se račun izdaje zaista i pruža.

Vreme je da potrošač u sudskom sporu sa trgovcem počne da se tretira u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača kao slabija strana u odnosu sa moćnim trgovcem, nezavisno od toga da li je dužnik ili poverilac. A napredak bi bio da potrošač makar počne da se tretira kao ravnopravna strana u tom odnosu, u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima, jer kako se potrošač sada tretira, a već predugo se tako tretira, on ispada podređena strana u korist monopolističkih interesa druge strane, to jest pružalaca komunalnih usluga. Tome već jednom mora da se stane na put, bez sleganja ramenima i okretanja glave, i nikakvi eventualni „viši razlozi” ne bi smeli da budu opravdanje za produžetak sadašnjeg stanja i za neprocenjivu štetu koju su potrošači do sada pretrpeli kao posledica duboko nepravičnih suđenja.

Zaključci u vezi sa odgovornošću sudija

Iako sudija kao deo nezavisne sudske vlasti ima ogromnu moć, iako je slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava u svemu u čemu odlučuje, iako nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje, izuzev u obrazloženje odluke ili kad zakon to posebno nalaže – sudija je živ čovek i ume da pogreši. A kad suviše i sistemski greši i postupa nepravilno, a naročito kad je njegovo postupanje pristrasno – on može da odgovara. Sudija, dakle, nije nedodirljiv.

Odgovornost sudije nije samo disciplinska već je i krivična. Sudija po članu 90 Zakona o sudijama može odgovarati za disciplinski prekršaj ako npr. povredi načelo nepristrasnosti (tj. ako se ponaša pristrasno), ako očigledno nekorektno postupa prema učesnicima u sudskim postupcima, ako se upušta u neprimerene odnose sa strankama ili njihovim pravnim zastupnicima u postupku koji vodi, ako propusti da zatraži svoje izuzeće u predmetima u kojima postoji razlog za izuzeće odnosno isključenje predviđeno zakonom, ako prihvata poklone suprotno propisima koji regulišu sukob interesa, ako neopravdano odugovlači postupak ili neopravdano kasni u izradi odluka, itd. Sudija po članu 360 Krivičnog zakonika može odgovarati krivično ako u sudskom postupku donosi nezakonite akte ili na drugi način krši zakon sa namerom da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu štetu[2].

U sledećem nastavku, 25. februara: Preporuke u vezi sa fiksnim delom cene grejanja i otkazom ugovora o daljinskom grejanju u Pančevu


[1]Prema podacima koje ovaj istraživač poseduje, Ministarstvo je u oktobru 2020. počelo da postupa po inicijativama za zaštitu kolektivnog potrošačkog interesa koje su potekle od Efektive, Republičke unije potrošača i Nacionalne organizacije potrošača Srbije – najmanje 10 meseci od podnošenja svake od njih.

[2]Šta kažu Ustav i zakoni o položaju i odgovornosti sudije? Sudija je nezavisan u postupanju i donošenju odluke, a sudi i presuđuje na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, potvrđenih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava (član 142 stav 2 Ustava Srbije, član 1 Zakona o sudijama). Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona (član 145 stav 2 Ustava Srbije). Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu, a svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije je zabranjen (član 149 Ustava Srbije). Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost (član 3 stav 1 Zakona o sudijama). Sudija je dužan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i međunarodnim aktima (član 3 stav 2 Zakona o sudijama). Sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine (član 53 stav 1 Zakona o sudijama) a zakletva sudije glasi: „Zaklinjem se svojom čašću da ću svoju funkciju vršiti verno Ustavu i zakonu, po najboljem znanju i umeću i služiti samo istini i pravdi” (član 54 Zakona o sudijama). Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije (član 151 Ustava Srbije, član 5 stav 1 Zakona o sudijama). Sudija se razrešava kad je osuđen za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim sudijske funkcije, kad nestručno vrši funkciju ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja (član 62 Zakona o sudijama). Inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako lice (član 64 stav 1 Zakona o sudijama). Visoki savet sudstva, po službenoj dužnosti ili na predlog predsednika suda, predsednika neposredno višeg suda, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, organa nadležnih za vrednovanje rada sudije i Disciplinske komisije pokreće postupak za razrešenje sudije (član 64 stav 2 Zakona o sudijama). Disciplinska komisija pokreće postupak za razrešenje sudije kada utvrdi odgovornost sudije za težak disciplinski prekršaj (član 92 Zakona o sudijama). Težak disciplinski prekršaj postoji ako je usled izvršenja disciplinskog prekršaja došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanje predmeta zbog nesavesnog rada sudije i ako je nastupila veća šteta u postupku, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja, tj. ako je tri puta pravnosnažno utvrđena odgovornost sudije za disciplinski prekršaj (član 90 stav 2 i 3 Zakona o sudijama). Sudija ili sudija porotnik, javni tužilac ili njegov zamenik koji u sudskom postupku u nameri da drugom pribavi kakvu korist ili da mu nanese kakvu štetu, donese nezakonit akt ili na drugi način prekrši zakon, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina (član 360 stav 1 Krivičnog zakonika). Ako je izvršenjem dela iz stava 1 ovog člana pribavljena imovinska korist ili je naneta šteta u iznosu preko 450.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina (član 360 stav 2 Krivičnog zakonika). Ako vrednost pribavljene imovinske koristi ili nanete štete prelazi iznos od 1.500.000 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 12 godina. (član 360 stav 3 Krivičnog zakonika). Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija (član 6 stav 1 Zakona o sudijama).

Tekst je preuzet iz studije Jovana Ristića „NEVIDLJIVI ZAKON (neprimenjivanje propisa o zaštiti potrošača usluga od opšteg ekonomskog interesa pred sudovima u Beogradu i Pančevu)”, koju je oktobra 2020. godine objavilo Udruženje potrošača i bankarskih klijenata Efektiva, Beograd, uz podršku Centra za evropske politike, Naleda i European Western Balkans, kroz projekat „Pripremi se za učešće” koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Pančevo Si Ti će u narednim mesecima objavljivati delove knjige koji se odnose na nezakonit rad JKP „Grejanje” (naplata fiksnog dela cene grejanja isključenim potrošačima) i na praksu sudova u Pančevu po ovom pitanju. Oprema teksta redakcijska.

Jovan Ristić (1973, Beograd) je diplomirani pravnik, angažovan u udruženju potrošača Efektiva. Pravna specijalnost su mu usluge od opšteg ekonomskog interesa i izvršni postupak. Dugo je bio agencijski i istraživački novinar, i prevodio je sa engleskog jezika.

Ostavi komentar

  • (not be published)