Pančevo posle naprednjaka: opozicija o decentralizaciji, preletačima i zajedničkom nastupu

Projektujući budućnost Pančeva i spremajući se za upravljanje gradom nakon uklanjanja naprednjačke strukture iz zgrade na Trgu kralja Petra, predstavnici šest opozicionih stranaka i grupacija okupili su se, na poziv naše redakcije, na okruglom stolu koji je 23. decembra 2018. godine održan u prostorijama Gradskog odbora Demokratske stranke. Razgovor se vodio o nekoliko tema sa kojima će se svakako praktično susresti u bliskoj budućnosti

Nenad Živković
Objavljeno 14.01.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 21 mins

PANČEVO SI TI: Da li će se vaša politička organizacija zalagati za decentralizaciju, dakle da nadležnosti, novac i mogućnost donošenja odluka budu pravo opština, gradova i pokrajni? Da li bi decentralizacija predstavljala stvarnu promenu sistema i kakvo mesto Pančeva vidite u toj strukturi?

DRAGOLJUB KRSTIĆ (Demokratska stranka): Bez detaljne razrade, sistemski, odgovor je DA, to je praksa u demokratskim zemljama i, da tako kažem, demokratskim ekonomijama. Decentralizacija itekako ima smisla jer bez na taj način izmenjenog sistema stvaranje boljih ekonomskih i političkih uslova za život samo su prazne priče. Odlučivanje u svim nadležnostima u kojima je to moguće treba spustiti na niže nivoe upravljanja, građani u lokalnoj zajednici treba da odlučuju o kvalitetu svog života. Mi ćemo se zalagati da u lokalu možemo da upravljamo novcem koji stvaramo, da planiramo razvoj, da učinimo upravljanje bliže građanima, što je suština demokratije, naspram sadašnjeg sistema koji je, recimo u finansijskom smislu „protočni bojler”.

NEBOJŠA TASIĆ (Pokret slobodnih građana): Mi živimo u kidnapovanoj državi, koju mi građani finasiramo, a zauzvrat ne dobijamo ništa ili dobijamo ono što je volja političke elite. Nemamo nikakvu dilemu oko toga da li treba državu decentralizovati, to je pitanje svih pitanja. Korisnici prikupljenih sredstava treba da budu oni koji su ih prikupili, što znači da treba da promenimo stanje u kome se, kao što je sada to slučaj, krajnji korisnici ne pitaju na šta je potrošen njihov novac. Državu treba da deprivatizujemo, da je nacionalizujemo i da je vratimo nama građanima.

NEMANJA POPŠOGOROVIĆ (Narodna stranka): Pančevo jegradkoji ima važno mesto kao regionalni centar, a ima i specifičnosti zbog blizine Beograda. Mislim da je neophodna promena Zakona o lokalnim izborima, da trenutno važeći čist proporcionalni sistem treba zameniti čistim većinskim ili personalizovanim proporcionalnim. Jako je važno da u predstavničkoj demokratiji ljudi znaju koga biraju. Ovakav izborni sistem omogućava vladajućoj stranci da planira koliki će deo budžeta Grada otići toj stranci. Mesne zajednice u selima raspolažu sa onoliko javnog novca koliko im Grad udeli. Sada su važna pitanja „ko je novi koordinator, ko je komesar, kome da odnosem, kome da se javim da napunim neki autobus”, a u takvom stanju nema politike.

NIKOLA ĆEBIĆ (Odbornička grupa „Slobodno Pančevo”): Decentralizacija da, svakako, ali ona nema veze sa promenom sistema u budućnosti. Nadležnosti lokalne samouprave ni sada nisu male, drugo je pitanje finansiranja funkcionisanja tih nadležnosti. Pre svega terba voditi računa o samostalnosti u odlučivanju, jer trenutno u Pančevu imamo paralelnu strukturu koja odlučuje – to nisu ni odbornici, ni Gradsko veće, ni gradonačelnik, to je paralelna struktura. Odlučuje neko ko nije biran na izborima, pri tome zaboravlja da je trgovanje uticajem krivično delo, ali mi živimo u društvu u kome to ne važi. Ljudi iz Beograda odlučuju o svemu važnom za Pančevce, i oni ne razumeju kako država treba da funkcioniše. Ukratko – treba insistirati na samostalnosti u odlučivanju.

JOVAN CICULJ („Tolerancija Srbije”): „Tolerancija” se od svog osnivanja bori za decentralizaciju do nivoa mesne zajednice, ali za decentralizaciju koja sa sobom nosi odgovornost. Mislimo da bi šire nadležnosti nižih nivoa vlasti aktivirale građane da oni odlučuju o sebi i da je to rešenje bitno za buđenje građana u ovoj uspavanoj zemlji.

MILUTIN ILIĆ (Srpski pokret „Dveri”): Decentralizacija ne bi promenila sistem, a da li će se to desiti ili ne zavisi od političke volje parlamentarne većine kojom se menja izborni zakon ikojadonosi ili ne donosi odluke o decentralizaciji. Onog momenta kada se promeni i demontira sistem Aleksandra Vučića, tada će decentralizacija biti potpuna, po liniji mesna zajednica, grad i republika. Pokrajinu kao nivo vlasti smatramo da je suvišna, da je štetna politički, jer rađa tenzije i onda sistem opstaje na podelama, organizaciono, jer usporava donošenje odluka i rad ljudi na terenu i ekonomski, jer kada bi se novac koji se potroši u Pokrajini rasporedio na sve opštine u Vojvodini, bio bi mnogo bolje iskorišćen.

NIKOLA ĆURČIN (Pokret slobodnih građana): Razgovarajući o decentralizaciji mi u suštini pričamo o opstanku naše zemlje. Stanovništvo kontinuirano migrira u inostranstvo, sela a sad već i gradovi srednje veličine nestaju. Rezultati suštinske decentralizacija su autoputevi koji povezuju velike gradove, obrazovanje, fakulteti, ako ne i univerziteti van velikih centara, premeštanje sedišta velikih kompanija u manja mesta… U Vojvodini trenutno administracija ima poverene poslove, zaboravljamo da Banovina postoji mnogo duže od ove poslednje Republike, a imam utisak da je pokrajinska administracija ažurnija i kvalitetnija od republičke. S druge strane, budžet Vojvodine je izuzetno mali. Vojvodina je konstantno uskraćena, a ima svoje spefičnosti koje su često ignorisane, što može da ima jako negativne posledice.

Učesnici okruglog stola „Pančevo nakon naprednjaka”

PST: Svedoci smo da su preletanja odbornika, funkcionera, čitavih odbora stranaka u redove naprednjaka česta, skoro svakodnevna pojava i u tome naš grad prednjači u Srbiji. Da li ćete, posle promene naprednjačke vlasti, u svoje političke organizacije primati članove partija sadašnje vladajuće koalicije?

POPŠOGOROVIĆ (NS): Narodna stranka je donela odluku da od trenutka od kada bude participirala u bilo kom nivou buduće vlasti, počinje da teče moratorijum na prijem novih članova u trajanju od dve godine. Tu ograničavamo sami sebe jer neće moći da se učlanjuju ni ljudi koji nisu bili deo ovog režima. Ako bi neka od stranaka to učinila, mislim da bi bila politički mrtva na prvim sledećim slobodnim izborima. To ne smemo sebi da dozvolimo. Važnije pitanje od toga koliko bi se ljudi priključilo strankama buduće vlasti, jesto ko želi da se priključi i zašto.

ĆEBIĆ („Slobodno Pančevo”): Da sve političke stranke donesu odluku da ne primaju preletače, ona neće da spreči odbornike da sutra glasaju za kandidata za gradonačelnika, nestranačku ličnost Sašu Pavlova, recimo. Mi moramo da pronađemo način da se ogradimo od tih ljudi koji danas vode ovakvu politiku, ne samo u SNS-u, nego i u svim ostalim strankama u vlasti, bez obzira na to što su neke prihvatljivije za neku buduću saradnju, jer će možda biti potrebno da sa nekim od njih sarađujemo, u nekoj koaliciji gde bude nedostajalo za većinu, negde sa odcepljenim frakcijama… Mislim da treba označiti te ljude koji su odgovorni, zna se koji su to u Pančevu, imenom i prezimenom, i sprečiti ih da to i nadalje rade. Znam da je to teško i da je pomalo nezahvalno, ali treba ih personalno definisati i izbegavati ih u budućnosti, i na taj način ih onemogućiti da se bave politikom.

ZORAN JOVANOVIĆ (Demokratska stranka): U tehničkom i operativnom smislu,bivši kadrovi DS-a koji su se priključili naprednjacima, nisu ni „žuti”, niti su sada naprednjaci, nego su ljudi vlasti – oni zapravo održavaju ovaj sistem da kako-tako funkcioniše, jer ovi „izvorni” naprednjaci ne znaju to da rade, ne poznaju upravljanje, oni su jednostavno neupotrebljivi. Kolaboracionistima sa naprednjacima nema povratka u DS.

KRSTIĆ (DS): Preletačima nema mesta u Gradskom odboru DS-a. Ne, nema, tačka, kraj, nećemo ih primati.

NENAD GROZDANIĆ (Srpski pokret „Dveri”): Ne očekujem da će biti pojedinačnog preletanja, biće grupnih prelazaka, velike grupe građana će nuditi usluge predstavljajući se kao dobri i pošteni, i da su bili primorani da budu u naprednjacima. Veći problem će biti kako se rešiti tih grupa, da li ući sa njima u saradnju, mislim da je to problem, a ne pojedinačni prelasci. „Dveri” su otvorene za one koji se nisu ukaljali – ko nije prevarant, lopov, ko nije ukrao, prevario, naneo zlo, nego se držao časno i bio pošten, nemamo problem da nam pristupe takvi ljudi. Naravno, razgovarali bismo o tome šta misli, kako može da doprinese ostvarenju našeg programa.

ĆURČIN (PSG): Nijedna stranka nije odolela da po dolasku na vlast ne učlani veliki broj ljudi da bi opstala i ojačala, ali onda je čitav sistem podešen tako da ne radi u službi naroda, nego u službi stranke. Tu praksu moramo da prekinemo. Legitimitet nam daju građani i mi treba da radimo u njihovom interesu. Pokret slobodnih građana neće primati članove SNS-a niti su nam potrebni. Politika je sada nepopularna, i mnogi od nje zaziru, ali kad budemo uklonili represiju, verujem da će se veliki broj kvalitetnih ljudi zainteresovati za politiku.

CICULJ („Tolerancija Srbije”): Masovno formalno članstvo u bilo kojoj stranci je bespotrebno, jer je činjenica da kad „imate člana” imate određene obaveze i prisutna je opasnost da će organizacija u datom momentu prevagnuti na njegovu stranu jer je „naš član”. Ta težnja da se formira stranka od milion članova koja će da upravlja svime je najbolji put u totalitarizam. Bojim se da bismo u takvoj situaciji opet za neko vreme imali isti problem uklanjanja autokrata.

TASIĆ (PSG): Stvar je lokalnih sredina sa koliko prekora će gledati ljude koji će pokušavati da prelete. Ne verujem da će se iko setiti ovog pitanja kada dođe do urušavanja Vučićevog režima.

Razgovor o političkoj budućnosti Pančeva: Opozicionari za istim stolom

PST: Da li postoji mogućnost čvršće saradnje i eventualnog zajedničkog izlaska na lokalne izbore svih opozicionih stranaka u Pančevu?

KRSTIĆ (DS): Programskim animiranjem šire baze, kao što to sada radi Savez za Srbiju, okupljanjem i levice i desnice i centra, stvaraju se preduslovi da se promeni postojeći sistem. Mi nastojimo da, kad do tih izbora dođe, okupimo jednu lista na svim nivoima, ali to podrazumeva određene standarde. U Savez za Srbiju su dobrodošli svi oni koji se slažu sa tim planom, pogledom, pravcem, programom i politikom, mi želimo da gradimo zajedničke vrednosti, da se ukrupnjavamo i da razvijamo, da tako kažem, masovnu snagu. Oni koji sarađuju sa SNS-om ne mogu da se nađu u ovoj koaliciji, za njih nema mesta, na primer, radikali, ligaši, liberali nisu prihvatljivi…

POPŠOGOROVIĆ (NS): Građani i birači poručuju, skupite se u jednu kolonu. Mene raduje kada na protestima u Beogradu vidim zastavu Gej-strejt alijanse, ljude sa šajkačama i zastavom sa mapom Kosova i Metohije, kada vidim da svi zajedno, u protestnoj koloni, traže normalno društvo. U Pančevu je i ranije bilo takvih inicijativa, spomenuću dogovor o zajedničkoj kontroli na biračkim mestima, o kampanji „Kotež protiv diktature”. Što se tiče Narodne stranke jedna lista je nesumnjiv cilj, ali je pitanje kad i kakvi će to izbori biti. Ima mnogo preduslova za stvarno pravedne izbore, spomenuću sada samo uređivanje biračkog spiska i otvorenost javnih medijskih servisa za sve političke opcije. Nadam se da će sledeći lokalni izbori biti održani u normalnim okolnostima, drugačijim od aktuelnih, i da možda neće biti potrebe za tom jednom listom nego da će birači moći da se opredeljuju za svoje favorite.

ĆEBIĆ („Slobodno Pančevo”): Težnja ka stvaranju jedinstvenog fronta na lokalu je nešto za šta sam se zalagao i na tome radio dugo vremena unazad. Taj koncept nije prošlost, pre bih rekao da je budućnost, ali zavisi od uslova koji budu bili kada izbori budu raspisani. Ako je moguće da se opozicione stranke dogovore o kandidatima i o osnovnim principima, onda je i zajednički nastup moguć. Treba da tu slobodu formiranja lokalnih koalicija prihvatimo kao odgovornost i ako budemo dovoljno odgovorni, moći ćemo i da se dogovorimo.

CICULJ („Tolerancija Srbije”): Ideja o zajedničkom delovanju u Pančevu je starija od formiranja Saveza za Srbiju i na tome se radilo i pričalo do momenta kada se, baš u vreme formiranja Saveza, sa tim aktivnostima stalo, ne znam zašto. Iako imamo različite političke stavove i gledišta, mislim da možemo i moramo da zajedno delujemo, jer samo tako imamo šansu da promenimo ovu nakaradnu vlast.

ĆURČIN (PSG): U ovom trenutku svako učešće na izborima je samoubistvo jer ne postoji elementarni nivo demokratskih uslova za fer izbore: na primer, pet nacionalnih frekvencija u posedu četiri televizije i javni servisi su u pod kontrolom SNS-a, deset nacionalnih i sto lokalnih medija je pod kontrolom SNS-a… Nasilje i represija su dostigli abnormalni nivo, do toga da zbog kritičkog komentara na fejsbuku neko zaposlen u javnom sektoru može da ima problema na poslu. U ovakvoj situaciji trivijalno je kako ćemo izaći na izbore, jer ne možemo da pobedimo, moraju da se promene uslovi, da bismo uopšte mogli da kandidujemo politike. Setite se samo da su u vreme predizborne tišine za predsedničke izbore naslovne stranice deset dnevnih novina izašle sa reklamom jednog kandidata.

Za funkcionisanje političkih organizacija neophodni su mandati, prisustvo u skupštini, finansiranje, ali građanima nisu bitne poltičke stranke, njih zanima da se ovaj sistem korupcije, represije i bede ukloni. Zato treba podržati proteste, treba da mi slušamo građane, a ne da im namećemo stavove, i da se ne zaustavimo samo na zahtevima koji su iskazani, nego i da idemo dalje, do promene vlasti. Ovi protesti treba da promene ravnotežu straha, da ljudi prestanu da se plaše naprednjačke represije, a da počnu da se plaše oni koji su nosioci tog represivnog sistema.

JOVANOVIĆ (DS): Nema mesta narcizmu malih razlika. Naravno jedna lista na izborima, ali naravno i jedna lista u bojkotu izbora, ako se bojkot dogovori.

ILIĆ („Dveri”): Verujem da će Savez za Srbiju doneti najbolju odluku da li ćemo da sledeće izbore bojkotovati ili ćemo na njih izaći, ne sumnjam da će lideri dati dobru procenu. Ako se odluče za bojkot, onda bi oni koji se te odluke ne bi pridržavali, bili isključeni iz Saveza. Mislim da bi eventualni bojkot dao rezultata, i da bi posle nekog vremena Srbija izgledala sasvim drugačije. U lokalu smo otvoreni za sve liste i organizacije koje prihvate da budu deo Saveza, o tome treba potpisati protokol. Niko ko bi se pridružio ne bio bio potlačen ili diskriminisan, ali moramo da svi znamo gde nam je mesto, neko ima veći kapacitet, neko manji. Savez se u javnosti sve više doživljava i prepoznaje kao jedina snaga koja može da promeni ovaj režim i sistem, a ko hoće da solira neka solira.

Redakcija sajta Pančevo Si Ti zahvaljuje sagovornicima na okruglom stolu na učešću, a Gradskom odboru Demokratske stranke na gostoprimstvu. U bliskoj budućnosti ćemo organizovati nove susrete lokalnih političkih aktera na kojima ćemo razgovarati o drugim aktuelnim i intrigantnim temama!

Fotografije: Miloš Marković

2 Comments to: Pančevo posle naprednjaka: opozicija o decentralizaciji, preletačima i zajedničkom nastupu

  1. Avatar

    Orvel

    januar 14th, 2019

    Pre svih Demokratska stranka mora obratiti paznju na rukovodeci kadar jer je kadar DS i G17 bio najzasluzniji za gubitak vlasti a danas je taj isti sljam od kadra preleteo na rukovodece funkcije vlasti.

    Odgovori
  2. Avatar

    Javna ličnost

    januar 21st, 2019

    Što se tiče preletanja, da li ste pitali gospodina Krstića koliko je dugo bio u SPS-u (dok je bio na direktorskoj funkciji u Privrednoj Banci i da bi je sačuvao), pa je iz istih razloga prešao u SRS. Na kraju je prešao u DS (posle pada Miloševića, nikako ranije), naravno iz istih razloga. Tu se zadržao (u DS-u) jer se penzionisao i sada ne „ganja“ direktorsko mesto, pa je sada „izašao na pravi put“. Sa njim na čelu neće DS ni ulicu preći, a kamoli cenzus. On će da kaže da preletačima nema mesta u DS-u.
    Mogao bih i koju o Tasiću, Grozdiću…ali drugi put !
    BTW nisam bot nego mi prenemaganje jadnih te istih odavno ide na živce. Nije mi važno da li će te objaviti moj komentar, nego je meni lakše da kažem da mi ne prodaju „testise“ pod bubrege.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)