O nerešenim problemima novinarstva u Pančevu (a stvaraju se novi)

Nekako je časno (i logično) da svako ko se ozbiljno i posvećeno bavi bilo kojim poslom, oseća kao svoju obavezu da svuda, u svakoj prilici, na svakom mestu i u svim okolnostima reaguje, i to javno, na nepravilnosti, nedoslednosti, manipulacije, obmane… dakle na sve one vrste ponašanja koje stižu iz sopstvenog okruženja, od kolega/inica iz sopstvene branše, a koja diskredituju, degradiraju i (samo)uništavaju solidnost predmetne profesije i dostignute i opšteprihvaćene standarde bavljenja njome. Konkretno, svaki profesionalni novinar u Pančevu i redakcije koje se pridržavaju (ili se bar takvima predstavljaju) odredaba Kodeksa novinara Srbije i Zakona o javnom informisanju i medijima, zanatskih pravila i etike profesionalnog novinarstva, morao bi (i morale bi) da se, u ime zaštite dostojanstva profesije i očuvanja sopstvenog integriteta, bori protiv aktera krajnje destruktivnih pojava u (lokalnom) novinarstvu i oko njega; i da se suprotstavi strukturama izvan same medijske scene i sa njima povezanim licima čije aktivnosti isto imaju razorne posledice na vitalno tkivo žurnalizma. Ako znamo da ti influenseri imaju jaku potrebu – zato što imaju jak interes – da utiču na medijsku scenu, zašto takve relacije (svojevrstan front odbijanja prema kvarenju iznutra i najezdama spolja) unutar pančevačke novinarske zajednice nisu uspostavljene? Ili, tačnije rečeno, zašto su nestale?

Da postoje, TV Mićino propagandističko orgijanje po talasima nekada uglednog i nagrađivanog TV Pančeva, njegovi beskrupulozni i otužni pokušaji diskreditacije političkih protivnika i hajkanje na ličnosti koje iz bilo kog razloga markira ekipa udružena u zajedničkom zločinačkom poduhvatu uništavanja društva u Srbiji, koja se predstavlja kao Srpska napredna stranka, ne bi bili mogući. Kao što ne bi bilo moguće da Gradsko veće septembra prošle godine učini svoj rad netransparentnim, nevidljivim, tajnim, tako što je promenom svog Poslovnika zatvorilo sednice za javnost, onemogućilo novinare da im prisustvuju i najavilo da će sa građanima komunicirati praktično jednostrano, „davanjem saopštenja za javnost, održavanjem konferencija za medije, davanjem intervjua, objavljivanjem informacija putem interneta i na drugi pogodan način.” U istom broju Službenog lista Grada Pančeva (broj 30 od 25. 09. 2019) objavljen je i novi Kodeks o javnosti rada i odnosima sa medijima, u izvedbi gradonačelnika Saše Pavlova, zapravo restriktivnim odredbama apdejtovana verzija Kodeksa koji je 2009. godine potpisala tadašnja gradonačelnica Vesna Martinović i koji još uvek nije apdejtovan na sajtu grada.

Da su takvi odnosi, odnosi uzajamnosti i solidarnosti među novinarima bili izgrađivani tokom poslednjih desetak godina, da je bio iskazivan jasan stav prema nosiocima javnih funkcija, da je među građanima šireno uverenje da su mediji zaista sedma sila, četvrta grana vlasti i čuvari demokratije, da se, nasuprot svetim principima, mnoge kolege nisu utrkivale u uslužništvu i ulizištvu, u podaništvu i prodaji duše za sitan ćar, ne bi bila moguća ovako brutalna zloupotreba novca iz gradskog budžeta namenjenog sufinansiranju izrade medijskih sadržaja. Umesto ostvarivanja u suštini dobre ideje – da lokalna samouprava podstiče realizaciju nezavisnih medijskih projekata od javnog interesa i time jača medijski pluralizam – rezultati te zakonom predviđene procedure se šteluju da bi mediji bliski vlasti, u vlasništvu SNS-u bliskih tajkuna ili oni koje su direktno osnovali partijski poslušnici mogli da komforno i neometano glorifikuju naprednjačku bratiju i time doprinose daljem širenju obmane i zabune. Ove godine će, formalno, komisija u za sada nepoznatom sastavu raspodeliti 40 miliona dinara javnog novca, s tim što je iznos minimalnog granta spušten sa 100.000 na 10.000 dinara, a maksimalna donacija povećana sa sedam miliona na 19 miliona. Što da se maltretiraju da raspisuju dva-tri poziva ako mogu da odjednom podele veće sume kontrolisanim medijima? Uostalom, bliže se izbori, tokom kampanje treba izvestiti o svakoj ofarbanoj spravi na najudaljenijem dečijem igralištu u najmanjem selu u našem delu Banata, a benzin košta, baterija se troši, plate ionako kasne… S druge strane, ima li većeg poniženja i prezrivije poruke za aplikante kojima (ako) bude odobreno 10, 12, 15 hiljada dinara za višemesečne projekte?

Poučeni dosadašnjim iskustvom i ovom januarskom žurbom oko konkursa (juče je istekao rok za slanje predloga) možemo očekivati da će srećni dobitnici glavnih nagrada biti, kao i prethodnih godina, TV Pančevo, franšiza sajtova evrsac, epancevo, e ovo, e ono, sajt pancevo.moj.kraj.rs, ono štampano smeće Informer i srodni tabloidi, kao i treš paramediji koji nose prefiks srpski. Ne treba da začudi ako na ovom „takmičenju” dobro prođe i novozasijala zvezdica naprednjačkog medijskog neba i novopridošli član naprednjačkog novinarskog pula, sajt lokalnevesti.rs. To je entitet koji je zauzeo mesto ugašenog sajta juznibanat.rs, kome je tokom poslednjih sezona uplaćeno (i dalje prosleđeno) nekoliko desetina miliona dinara iz budžeta južnobanatskih gradova i opština (o čemu je pisao naš sajt i sajt panpress.rs). Za rejting ostalih eventualnih pretendenata procene su nezahvalne. Uostalom, biće kako naredi allmighty Branko Malović, koordinator SNS-a za Južni Banat, čovek bez i jedne javne funkcije, a ustvari, vaninstitucionalni nosilac realne vlasti u našem regionu; tu se ništa ne pita ni ta takozvana komisija, još manje gradonačelnik u pokušaju Saša Pavlov, on će samo poslušno i činovnički uredno potpisati rešenje, a tek je efemeran u čitavom procesu resorni većnik Nemanja Rotar, od milošte zvan Mikin Sestrić. Javni interes ionako nikom od nabrojanih nije važan, jedino je važan interes kartela braće Vučić…

Personalni medijski hit godine

Šira pančevačka javnost nije upoznata sa (žalosnom) činjenicom da je sredinom decembra 2019. godine jedan od petnaestoro članova Programskog saveta Javne medijske ustanove Radio-Televizija Vojvodine postao niko drugi do Siniša Batalo, diplomirani politikolog iz Pančeva (začudo, njegova titula magistra nije navedena). On je vlasnik, urednik, osnivač, sve i svja mesečnika Start013, koji se promoviše pod sloganom Prve južnobanatske novine. Batalo je tokom prethodnih 35 godina prošao put od nastavnika marksizma iz Seleuša, preko udarne pesnice Miloševićevsko-Markovićevske jogurt revolucije, zatim kroz period zatišja nakon što je zglajznuo, da bi u naprednjačko vreme postao medijski radnik i ekspert, te član komisija za ocenjivanje pristiglih predloga projekata za sufinansiranje izrade medijskih sadržaja, u Smederevu, na primer. Ništa nije čudno u zemlji naprednjačkih čudesa.

Da se izbori približavaju pokazuju i od 10. do 13. januara otvorena Fejsbuk stranica, Instragram stori i Jutjub kanal Pančevu treba. Ovaj naprednjački predizborni bilten već je zapratilo 2500 korisnika Fejsbuka, što botova, što dobronamernih sugrađana kojima je Pančevo na srcu, ali nisu ukapirali, što lakovernih, koji se raduju svemu onome što je predstavljeno kao dobra vest, što naivnih i medijski nepismenih. Na ovim društvenim mrežama se objavljuju sponzorisani prilozi o raznim temema koje se odnose na Pančevo i Pančevce, recimo „Gradonačelnik reporter” priča o gasifikaciji u pratnji većnice Banjai, tip sa nadimkom Bajka na Tamišu zbori o životinjama, onda dr Ovuka promoviše prevenciju u borbi protiv raka grlića materice (a ne kaže kolika je lista čekanja za pregled), onda crtica o Katoličkoj crkvi (ali ne kažu da su promenili naziv Štrosmajerove ulice), te zaposleni u ZF-u, pa malo podrške sportskim klubovima… Sve u svemu, miš-maš za neupućene. Pančevu treba mnogo toga, ali najviše i to pod hitno, da okončamo naprednjačku okupaciju…