Istorijske vertikale
Pančevo je grad fascinantne istorije, tradicije, baštine i kulture pisane reči, uključujući, dakle, osim književnosti, novinarstvo i štamparstvo. U drugoj polovini 19. veka u našem gradu su rođeni, živeli su, obrazovali se, radili i stvarali Vasa Živković, kasniji dobitnik Pulicerove nagrade Mihajlo Pupin, Jovan Jovanović Zmaj, Milan Ćurčin, početkom 20. veka Isidora Sekulić i Miloš Crnjanski, još kasnije Miroslav Antić i desetine drugih poeta, prozaista, dramaturga i publicista.
Mladi, tada 26-godišnji nastavnik Trgovačke akademije Jovan Pavlović sa grupom istomišljenika aprila 1869. godine pokreće Pančevac, list za materijalne i prosvetne interese, a u isto vreme braća Kamenko i Pavle Jovanović osnivaju štampariju koja će sve do pred početak Prvog svetskog rata umnožiti oko dva miliona primeraka knjiga, udžbenika, zbirki nota, mapa, atlasa i drugih nastavnih učila. U međuratnom periodu, Dušan Bošković i Mihovil Tomandl, ali i novinari u desetinama listova i časopisa koji tada izlaze na srpskom, nemačkom, mađarskom i rumunskom jeziku, čuvaju duh pančevačkog novinarstva. Nakon Drugog svetskog rata, redakcija lista Libertatea nalazi se u Pančevu neprekidno od 1947. godine, kao i kasnije osnovani književni i omladinski časopisi na rumunskom i makedonskom jeziku. Nakon obnavljanja izlaženja Pančevca 1952. godine, redakcija ovog nedeljnika je iznedrila čitavu plejadu vrsnih novinara i dopisnika beogradskih i novosadskih medija. Napokon, na razmeđi 20. i 21. veka, Radio televizija Pančevo je osvajala i međunarodne nagrade za profesionalno i objektivno novinarstvo. Početkom ovog veka, svako od devet sela u tadašnjoj opštini imalo je svoj lokalni list, neka čak i dva.
Današnja situacija – vrlo kratka analiza izazova
Današnje generacije pisanoj reči posvećenih Pančevaca ne mogu se, nažalost, pohvaliti da su se posvetili negovanju monumentalnog nasleđa koje su im ostavili prethodnici, i da su na tim impozantnim temeljima nastavili da grade svoje književne, novinarske i štamparske svetove. Posledice takvog stanja oseća i trpi ih, naravno, najšira javnost u lokalnoj zajednici, mada je proces „reverzibilan” i uzročno-posledičan – svojom neaktivnošću i sama zajednica je suodgovorna za ovo posrnuće. Možda je najmanji gubitak zabeležen u književnoj sferi, u kojoj su aktivni nacionalno prepoznatljivi autori i kritičari i koji se trude da očuvaju kakva-takva svojstva književne scene. Medijska scena, međutim, prolazi kroz ozbiljnu krizu koja je odavno urušila njenu nekadašnju solidnost i reputaciju i, nećemo preterati ako kažemo da ozbiljno potresa same osnove postojanja ove branše u našem gradu.
Problemi sa kojima se suočava novinarska zajednica u Pančevu isti su oni od kojih boluju novinarske zajednice i u drugom sredinama. Pomenimo samo neke: pre svega, primetan je opšti pad profesionalnog pristupa samom bavljenju ovim poslom – i u zanatskom i u etičkom smislu. Sa koje god strane brojali i kakvu god metodologiju koristili, prsti jedne šake bili bi više nego dovoljni da označe medije u gradu koji se pridržavaju Kodeksa novinara Srbije i odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima. Drugim rečima, kako internet omogućava neograničeno povećavanje broja medija u smislu tehničkog pristupa i malih troškova domena i hostinga, a pošto je procedura registracije u APR-u vrlo jednostavna i plativa, mada ni ona nije obavezna, povećan je broj pančevačkih medija koji plasiraju sadržaje na globalnu mrežu – trenutno se na bar 12 internet adresa redovno, na dnevnom nivou, objavljuju medijski proizvodi. Ta činjenica, međutim, nije doprinela profesionalizaciji medija – često su ti objavljeni sadržaji preuzeti od drugih medija, često propagiraju stavove određene političke partije, ili promovišu aktivnosti Gradske uprave, ili se jednostavno svode na servisne informacije (što je neophodno, ali nije dovoljno), ili prostim odabirom događaja ili pojava o kojima izveštavaju (priroda, humanitarne akcije, sportske i folklorne manifestacije…) pojedini mediji dodatno uspavljuju javnost, sasvim suprotno načelu prema kome mediji treba da, između ostalog, ali na prvom mestu, čuvaju demokratske vrednosti i procedure. Kreiranje ozbiljnih originalnih medijskih sadržaja skoro da ne postoji, svedeno je na biološki minimum, a kritičko promišljanje stvarnosti i društvene svakodnevice toliko je retko da o takvim tekstovima govorimo kao o izuzecima koji privlače ograničenu pažnju čitalačke publike.
Uzrok ovakvo velike reproduktivnosti a male produkcije medijskih sadržaja treba tražiti, pre svega, u kadrovskim kapacitetima i brojnosti raspoložive obučene i stručno kvalifikovane novinarske radne snage. Često se rezultati rada redakcija mogu opisati kao one man show; višečlane plaćene redakcije postoje samo u privatizovanim medijima, mada se i u njima broj izvršilaca znatno smanjio u odnosu na stanje pre promene vlasništva. Nepostojanje materijalnih i finansijskih resursa posebno pogađa redakcije nezavisnih medija koji ne posluju na tržištu, u kojima bi malo koje preduzeće platilo reklamu, koji se (više) ne prijavljuju (ili nikad nisu) na gradske i opštinske konkurse za sufinansiranje izrade medijskih sadržaja jer, upravo zahvaljujući svojoj samostalnoj uređivačkoj politici, ne očekuju da će dobiti sredstva od lokalnih samouprava za projekte koji treba da, u načelu, doprinesu pluralizaciji medijske scene. Javni novac opredeljen za ovakve namene u stopostotnom iznosu završava na računima lokalnih i nacionalnih medija koji su u odličnim odnosima sa vlastima, ili na računima povezanih agencija koje proizvode programe za kontrolisane medije, i to kao rezultat procesa koji je jako daleko od transparentnosti. Još je lošija situacija u medijima civilnog društva koji mogu da računaju i to eventualno i sporadično, na krajnje simbolične donacije fondacija koje podržavaju medijske slobode i to u okviru strogo definisanih projekata. Bezbednosti novinara od pretnji, ucena, napada, SLAPP tužbi… treba se posvetiiti s dužnom pažnjom.
Uz sve gore spomenuto, možda najveći izazov budućnosti novinarske profesije u Pančevu preti od njene trenutne (sa vrlo nepredvidljivim perspektivama) kadrovske (ne)održivosti. Osim jednog primera neformalnog obrazovanja mladih ljudi zainteresovanih da se upuste u avanturu profesionalnog novinarstva (što ne znači da će u njemu i ostati), a o kojem će kasnije biti više reči, nijedna redakcija u gradu se ne bavi posvećeno i sistematično iniciranjem mladih ljudi za bavljenje novinarstvom i obučavanjem mladih kolega da, u kontinuiranoj smeni generacija, zauzmu mesta, a s njima i uloge i odgovornosti sada aktivnih novinara. Blizina Beograda takođe utiče na ovu pojavu, jer mnogi mladi i talentovani početnici, kada osete da im je Pančevo premalo u poslovnom smislu, svoju prefesionalnu budućnost potraže i pronađu u glavnom gradu, gde su i mogućnosti i tržište neuporedivo veći. S druge strane, veliki broj njih se pronalazi u marketingu, PR-u i zanimanju prezentera vesti, a malo ko poželi da se posveti klasičnom novinarstvu.
Svi ovi faktori negativno utiču da inače zaista izuzetno složenu dimenziju omladinskog novinarskog života (i kao jedan od njenih elemenata novinarsko izveštavanje o mladima i za mlade), toliko da je ona, praktično, razorena i da postoji u tragovima. U najdubljem interesu lokalne zajednice jeste da omladina bude aktivna u domenu povezivanja unutar same zajednice, u domenu ispoljavanja kreativnosti, u domenu afirmacije vrednosti građanskog društva; kao jedan, ali vitalno važan, svojevrstan i veoma specifičan doprinos obnavljanju medija jeste da se među omladinom proširi interesovanje za bavljenje novinarstvom. U krajnjoj liniji, interes zajednice, ali i interes omladine jeste da bude korektno informisana o svemu onome što samu omladinu zanima i da ima medijski prostor gde o sebi može da čita, ali i gde o sebi može da piše. Preporuke koje slede mogle bi da doprinesu neophodnim promenama ili da ih – u nešto izmenjenim okolnostima i komunikaciji aktera u lokalnoj zajednici – i donesu.
(U sutrašnjem nastavku: Akteri, Finansiranje omladinskih medijskih aktivnosti, Nulto stanje informisanosti, videti ovde)
Preporuke su pisane kao aktivnost projekta Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj” u čijoj realizaciji je partnerski učestvovao i sajt PanPress, uz pokroviteljstvo Kraljevine Švedske
