Da li kružni tok kod Plinare ima smisla?

Vest da je Grad raspisao konkurs i javnu nabavku za projekat kružne raskrsnice kod Plinare (ulice Miloša Obrenovića, Bore Stankovića, Sterijina) navodi na razmišljanje koliko je taj projekat ustvari izvodljiv, šta sa sobom nosi i kakve posledice može imati. Teoretski, kružne raskrsnice su bolje rešenje i od klasičnih upravljanih vertikalnom signalizacijom, i od semaforizovanih. Koliko je to rešenje primenjivo na ovaj slučaj?

Goran Ratković
Objavljeno 18.12.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

U Pančevu imamo nekoliko kružnih raskrsnica, koje su izuzetno funkcionalne i odlično „obavljaju posao”. I za manji grad, s manjim obimom saobraćaja kružne raskrsnice su izuzetno dobro rešenje. Primeri dobro rešenih su Moše Pijade-Vojvođanski bulevar i Oslobođenja-Lava Tolstoja-Nemanjina – protok je odličan, saobraćaj je skoro nesmetan, a jedna u poređenju sa drugom su takve da je prva slabijeg, a druga većeg intenziteta, ali takve da se retko kada desi neko zagušenje uzrokovano presecanjem pešačkih tokova ili položajem drugih ulivnih pravaca.

Treći primer, Braće Jovanović- Vršačka je isto dobar, ali mu je mana to što sam kružni tok ima bočne pravce koji su teoretski dobro rešeni, a u praksi lošije. Osim toga, mnogo je stacionarnog saobraćaja u blizini – parking mesta (uz samu raskrsnicu, pogotovo na prilazima), autobuska stanica, kontejneri naspram kojih kamion JKP „Higijena” mora da se zaustavi na obodu kružnog toka, itd… Verovatno najveća i najbolja prednost ove kružne rasrksnice je i to što je jako slabo opterećena pa sa sa svojim dimenzijama može da opsluži veći broj vozila i da se lako nosi sa trenutnim opterećenjem.

Kružni tok Knićaninova-Stevana Šupljikca-Ive Kurjačkog

Četvrti primer Knićaninova-Stevana Šupljikca-Ive Kurjačkog je možda najlošiji jer je bliskost pružnog prelaza uslovila da u slučaju spuštene rampe vozila moraju da se zaustave u kružnom toku (što je zakonom izričito zabranjeno) ili pre kružnog toka – a onda zamislite čuđenje vozača iza vas koji se pita zašto stojite na sred puta. Osim toga, njena pozicija je takva da je recimo samo 25 metara pomerena južnije, da bi mogla mnogo bolje da opsluži te tokove i da ostavi prostor za jedno 4-5 vozila najmanje, dok je trenutno moguće pred rampu da stanu dva vozila „i to bez da se guraju” (citat Lepa sela lepo gore).

Nedostaci i prednosti novog kružnog toka

Time dolazimo do najnovijeg potencijalnog rešenja – kružne raskrsnice kod Plinare. Da li je takvo rešenje primenjivo u ovom slučaju? Ne bi moglo sa sigurnošću da se tvrdi jer se radi o izuzetno opterećenoj saobraćajnici, kako motornim tako i pešačim saobraćajem. Velika je frekvencija tim pravcem, kako zbog putovanja (s Bavaništanskog puta), prema BIG centru i Lidlu, ali i u suprotnom smeru ka centru grada, Domu zdravlja i bolnici. Teoretski kružni tok bi trebao da ubrza saobraćajne tokove, ali su ti tokovi izuzetno ispresecani.

Pogledajmo prostorno koliko velika kružna raskrsnica može biti izgrađena na tom mestu. Ne ulazeći u imovinsko-pravne odnose nad zemljištem, ovde samo možemo teoretski da donosimo zaključke. Kružna raskrsnica nešto veća od one kod pijace, svakako ne onako velika kao na Kotežu 1. Ako znamo da je raskrsnica kod Pijace spoljnog prečnika oko 31m, unutrašnjeg oko 14m (za nijansu veća je na Kotežu 2), a kod Koteža 1 spoljnog prečnika oko 46m, a unutašnjeg prečnika oko 27, a prostor kojim raspolažemo na zadatoj lokaciji je prečnika oko 38m. Dakle, taj prostor bi trebao da bude dovoljan, s tim što bi to podrazumevalo sledeće uslove i probleme sa kojima se moramo suočiti:

  • Izlaz iz Sterijine morao bi da postoji samo u desno, pa svako ko želi iz Sterijine da skrene u Miloša Obrenovića morao bi da uđe u kružni tok, napravi ceo krug i izađe na levo, što bi smanjilo čekanje, ali i gužve u toj ulici.
  • Stanari zgrada i kuća u Miloša Obrenovića 31, 33 i 35 bi se suočili sa novim izazovom – kako se iz svojih dvorišta uključiti u kružni tok, a pogotovo izlazak iz kružnog toka ka svojim stanovima i kućama; možda bi se to moglo relativno lako rešiti za stanare zgrade broj 31, ali za kuće – nije sigurno.
  • Gde postaviti pešačke tokove? Svakako je potreban prelaz preko ulice Miloša Obrenovića, Bore Stankovića i Sterijine, ali bi po prirodi stvari ti tokovi morali da budu što dalji od kružne raskrsnice kako saobraćaj u istoj ne bi remetili.
  • Konačno – da li bi imali smisla i potrebe staviti kružnu raskrsnicu sa dve trake? Ovo bi bilo poželjno izbeći, jer su kružni tokovi sa dve trake mnogo rizičniji i konfuzniji za vozače. Imajući u vidu i našu saobraćajnu kulturu ovo opcija koju bih najradije – da sam odgovoran projektant – pokušao da izbegnem.

Potencijalne prednosti koje bi ovakvo rešenje donelo su:

  • Mogućnost ulaska na Plinaru bez kršenja saobraćajnih pravila – umesto presecanja razdelne linije, moglo bi se ući u kružni tok, napraviti pun krug i izaći u suprotan smer prema Plinari.
  • Mogućnost da se svako u kružnom toku okrene i vrati u suprotan smer.
  • Udaljenje autobuskih stanica ne bi trebalo da napravi problem u protoku (60, odnosno 80m u zavisnosti od smera).
  • Realno, povećan protok saobraćaja i smanjenje gužvi u ulici Bore Stankovića – što nažalost ne bi rešilo probleme sa kojima se suočavaju posetioci BIG shopping centra i Lidla.

Građani nisu pitani, motivi nisu jasni

Sve i da se se nađe rešenje koje bi sve ove probleme uspešno rešilo, postavlja se kao najteže nekoliko pitanja – koliko bi ova rekonstrukcija jedne od najprometnijih raskrsnica u Pančevu trajala? I koliko bi koštala? Imajući u vidu koliko traje renoviranje par tačaka u gradu (Prvomajske ulice, trilogija ulice Moše Pijade, pa i rekonstrukcije nadvožnjaka kod prevodnice i luke „Dunav”, dalje da ne pominjem) plašim se da bi se ovakvom rekonstrukcijom dovelo do višemesečnog kolapsa kojim bi se rešilo par problema, a nekoliko drugih dodatno eskaliralo. Već vidim potencijalno nezadovoljstvo građana iz pomenutih zgrada u ulici Miloša Obrenovića, gužve koje iz ulaza u BIG polako zakrčuju kružni tok ili situaciju da neki zalutali šleper iz pravca Bavaništanskog puta napravi problem u raskrsnici – a nije da ih nismo viđali.

Uostalom, sve deluje kao da se ovo dešava u trenutku rekonstrukcije Prvomajske ulice, kada ne postoji nijedna alternativa ovoj raskrsnici (osim možda ona između Prvomajske, Stevana Šupljikca i Miloša Obrenovića). Postala je nažalost izuzetno opterećena u jutarnjem i popodnevnom špicu i to se zaista vidi, ali bi se konačnim završetkom Prvomajske vozila mogla usmeriti ka Miloša Trebinjca, Cara Dušana, Cara Lazara, Maksima Gorkog i Žarka Zrenjanina.

Najgore od svega je što – poučeni primerima kako se stvari rade u gradu, pokrajini, prestonici ili državi – možemo očekivati da će se istovremeno raditi još neka rekonstrukcija koja će dodatno zakomplikovati i tu najavljenu kod Plinare. Ali to je nešto na šta smo izgleda navikli – ispada da održavanje puteva i njihova rekonstrukcija umesto da ubrza protok saobraćaja redovno nekoliko meseci pravi kolaps, stresira putnike i građane i diže troškove kako putnicima tako i malopre pomenutoj državi. Jer dokle god mi kao građani ne budemo ništa pitani o tome – pa ni o opravdanosti i razlozima ovakve javne nabavke za projekat – ne ostaje nam ništa drugo izgleda da se makar ovako retorički pitamo: Ima li smisla kružni tok kod Plinare ili je u pitanju samo još jedan projekat koji se radi samo da bi se reklo da se radi, ili se plaća (ili preplaćuje?) nešto što bi dovelo do minimalnih koristi u odnosu na postojeće stanje?

P.S. Dok je test dobijao svoje konačne obrise, na pamet su mi pala mnogo bolja mesta gde bi kružni tok imao zaista više smisla nego ovaj predloženi: Dimitrija Tucovića-Knićanininova, ili – zašto da ne? – Stevana Šupljikca-Oslobođenja.

3 Comments to: Da li kružni tok kod Plinare ima smisla?

  1. Avatar

    Orvel

    19 decembra, 2019

    Za ovo nije potrebno veliko mudrovanje jer je jasno da je u pitanju namestanje „poslova“ podobnim i naplata procenta za radove. Legalan nacin da nadlezni napune svoje dzepove. Forsiranje ovakvih „mastovitih“projekata je znak da je vlast svesna da ni jedna nije vecita i da daok traje treba je iskoristiti, naravno pljackajuci ovaj bedni narod.

    Odgovori
  2. Avatar

    Janko

    23 decembra, 2019

    Daleko je potrebniji kruzni tok na raskrsnici 2 Milosa (Trebinjca i Obrenovica).
    A i, kad su vec radili rekonstrukciju Prvomajske, mogli su da konvertuju neke od semaforskih raskrsnica u kruzne. Tu jos vise ima smisla …

    Odgovori
  3. Avatar

    Pancevac

    23 decembra, 2019

    Da imaju zelju za boljitkom grada i gradjana a ne zelju za obrtanjem para i punjenjem svojih i stranackih kasa, razmislili bi o resavanju uskog grla kod Policijske uprave tj, raskrsnicu sa M. Trebinjca. Nazalost sta ocekivati od priucenih sega-mega diplomaca, konduktera, kelnera i isluzenih udbasa, osim svakodnevnog haosa u saobracaju grada.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)