Pravo učešća na ovom konkursu imaju autori između 15 i 30 godina starosti koji pišu na ex-jugoslovenskim jezicima, kao i jezicima nacionalnih zajednica u Republici Srbiji. Konkurs je otvoren do 20. februara 2022. godine.
Na konkursu se može učestvovati poezijom i/ili kratkom prozom. Svaki autor može da pošalje do tri pesme i/ili do tri kratke priče: pesme dužine do dve, a priče do tri kucane strane (maksimalna dužina priče je 7.000 karaktera, veličina fonta 12), potpisane punim imenom i prezimenom, godinom rođenja, adresom stanovanja (državljanstvom u slučaju da autor živi u inostranstvu), brojem telefona i i-mejlom. Molimo autore da lične podatke ostave i u telu mejla i na početku fajla s radovima, takođe da pesme odnosno priče budu u jednom Word dokumentu, da se ne šalju kompresovano (ZIP, RAR itd.) i bez eksternih linkova. Najzad, da poštuju dijakritičke znake (slova č, ć, đ, š, dž) i pravopisna pravila.
Mejl adresa na koju treba slati radove je: zbornikrukopisi@gmail.com (sa naznakom „za Rukopise 45”).
Organizatori konkursa mole autore da poštuju pravila konkursa i rok za slanje radova! Konkurs traje nešto više od mesec dan i završava se 20. februara u ponoć. „Rukopisi 45” će izaći iz štampe početkom maja ove godine, a promocija odnosno trodnevni festival biće održan u zavisnosti od trenutnih epidemioloških mera. Autorima iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Makedonije i Crne Gore koji ne budu bili u mogućnosti da dođu na promociju Zbornika, autorski primerci će biti poslati poštom.
Za dodatne informacije posetite www.domomladinepancevo.rs i fejsbuk stranicu Rukopisa @zbornik.rukopisi
* * *
Kratak istorijat Zbornika: Rukopisi izlaze u Pančevu od 1976. godine, a pokrenuo ih je pančevački književnik i gimnazijski profesor Momčilo Paraušić s namerom da okuplja mlade, talentovane Pančevce i pruži im priliku da objave svoje radove. Prvobitne brojeve štampali su Udruženje književnika Pančeva i list Pančevac, a zatim je izdavač postao Dom omladine Pančevo, koji i danas neguje ovu tradiciju dugu 45 godina. Krajem osamdesetih godina prošlog veka, Rukopisi postaju jugoslovenski zbornik, zatim jedno vreme izlaze kao knjiga koja okuplja autore iz Srbije i Crne Gore, ne bi li 2004. godine ponovo postali izdanje otvoreno za autore iz nekadašnjih jugoslovenskih republika, sada samostalnih država. Ideja se pokazala kao značajna iz više razloga, ali najvažniji je bio taj da su urednici i izdavač uvek verovali kako mladi autori treba da se čitaju, upoznaju i međusobno komuniciraju na njima razumljivim jezicima. Zbog toga su Rukopisi postali i književni festival, sastavljen od pratećeg programa posvećenog književnosti, uvek uz dobru muziku, i centralni program posvećen autorima uvrštenim u aktuelno izdanje. Rukopisi su deo književne tradicije Pančeva, uređivali su ga i uređuju kako značajni književnici tako i oni mlađi, tek afirmisani, ali Rukopisi su i deo književne tradicije regiona, svojevrstan kulturološki fenomen, pasoš kojim se prelaze granice, ključna reč razumljiva na mnogim mestima… a Pančevo je mesto susreta, razmene ideja i informacija, formirajući na taj način, kako je to rekao jedan od urednika ovog zbornika, „mlado tkivo tradicije”.