Beg u leto i kuću mudrosti

U doba banalnosti, predostupnosti i jeftinoće, postoji mesto na koje se može pobeći u bilo kom trenutku, jer potreba i potraga za dobrom pričom opstaju iako se sve menja

Jelena Vukašinov
Objavljeno 28.07.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

U susretu sa svakodnevicom, doza eskapizma nije naodmet, a biblioteke su prava utočišta. One su riznice ljudskog duha – čuvaju od zaborava sva znanja i misli koje su tokom istorije prikupljana i baštinjena. Mit o prevazilaženju ovozemaljskih prepreka i stvaranju nekog novog sveta ne gasne, te se zato knjiga razvijala vekovima – od slika na zidovima pećina, pa sve do današnjih digitalnih izdanja.

Čuvari riznica su svedoci preobražaja u kulturi, promena u komunikaciji, koje izazivaju i velike promene u društvenom životu. Sa razvojem tehnologije nastale su elektronske knjige i digitalne biblioteke; sve je postalo dostupno, u svako doba – na mreži. Neminovno je da se i sadržaj oblikovao prema društvenim potrebama, stoga pojedinac istražuje, upoređuje i čita. Sve. Informisanjem preko sajtova, književnih kritika, preporuka, čitalac se opredeljuje za literaturu u skladu sa svojim afinitetima.

Traži se reč… Pozajmno odeljenje za odrasle

Kako bi se stvorila kultura čitanja, potrebno je formirati čitalačku naviku u najmlađem dobu. Biblioteke mogu pomoći u tome na različite načine – organizovanjem radionica i književnih festivala, večerima posvećenih knjizi koje bi mladi sami priređivali, živim bibliotekama…

Pustolovine sa Knjigoslavom

Kako zaposleni u pančevačkoj biblioteci kažu, njihova kuća nije zaboravljeno i napušteno mesto. Najposećeniji su Pozajmno odeljenje za odrasle i Čitaonica (Odeljenje za internu pozajmicu i naučni rad), kao i kutak u kome naši najmlađi sugrađani pronalaze utočište.

Svake srede od 18 časova na Pozajmnom odeljenju za decu, bio raspust ili ne, održava se radionica „Čitam ti priču”, na kojoj mališani različitih uzrasta biraju šta će čitati i raspravljaju o pročitanom štivu. Te radionice podstiču razvoj inteligencije, neguju kreativnost i produbljuju maštu. Na svakom „knjigoigranjcu” deca traže i dozivaju Knjigoslava da im se pridruži u čitalačkoj pustolovini, smatraju da bar on ne mora da se skriva. Dok je njih znatiželjnih, nema straha da će nestati i biti zaboravljen. Mladi će ga pronaći i spasti ukoliko na vreme formiraju čitalačke navike.

U potrazi za Knjigoslavom

Na Dečjem odeljenju, pored stripa kao nezaobilazne kategorije, među najčitanija dela spadaju: „Baka gangster” Dejvida Vilijamsa, „Kapetan Gaćerone” Dejva Pilkija, „Dnevnik jednog šonjavka” Džefa Kinija. Tu su i knjige poznatog (miša) Džeronima Stiltona, a kao nešto što školarci konstantno čitaju jeste i čuveni „Hari Poter”. Književna ostvarenja Jasminke Petrović, a jedno od najčitanijih je „Moj najstrašniji dan u životu”, topla su preporuka mladima, zato što podstiču na kritičko mišljenje i toleranciju. Bez ulepšavanja, sa vedrije strane, ova spisateljica pomaže mladima da sagledaju sve lepote i prevaziđu sve teškoće detinjstva.

Studije oblikuju čitalački ukus

Stav mladih ljudi prema čitanju nije mnogo optimističan, a odlasci u biblioteku im predstavljaju dodatnu obavezu, jer sve je tu – na pametnom telefonu. Da li će se knjiga izboriti za opstanak? Svakako da hoće, nijedan izum neće moći da je zameni, ali potrebno je da se nove generaciije na pravi način upoznaju sa ustanovom u kojoj brojne knjige danas uglavnom skupljaju prašinu.

Čitaonica tokom letnjih dana

Koliko ima istine u ovome, govori i stav Jelene Dadić, studentkinje Fakulteta političkih nauka. S obzirom na to da joj je majka zaposlena u biblioteci, zna koliko retko ljudi iz njenog okruženja dolaze do Pozajmnog odeljenja, a još ređe kupuju knjige. Zapazila je da, i kada nešto čitaju, pripadnice ženskog pola pretežno posežu za popularnim delima autora kao što su Gijom Muso, Nikolas Sparks i Nora Roberts.

– Uočavam da postoji veza između navike čitanja i studiranja. Ne želim da kažem da su studenti društvenih fakulteta svestraniji, ali sam zapazila da se oni više interesuju za knjige iz oblasti istorije, politike, filozofije. Sada konkretno govorim o studentima Fakulteta političkih nauka, ali ne nužno. Svako u slobodno vreme čita šta ga interesuje. Studije nisu merilo toga šta će se čitati, ali nas svakako usmeravaju i oblikuju naš čitalački ukus. Ne mislim da je istina da niko ništa ne čita, samo postoji bojazan da će većina radije pustiti seriju ili film, što nikako nije loše, no koliko li nas to razdvaja od pisane reči? – rekla je za naš sajt Jelena Dadić.

Dobra reklama ili dobar izbor?

Da li je reklama postala važnija od afiniteta pri odabiru literature? Da li će dobro medijski propraćena knjiga navesti čitaoca da je kupi? Mediji jesu sredstvo komunikacije, kao i različite društvene mreže koje su postale deo svakodnevice, ali da li su na pravoj strani u ovoj borbi između dobre promocije i odabranog štiva?

Samo jedan osvrt na „bestselere savremene književnosti” upućuje na zaključak da kvalitet nije primaran pri odabiru onoga što će se čitati. Pomažu preporuke pisaca, sajtovi različitih izdavačkih kuća, književne kritike, a informisanje o autorima i delima pola je posla pri pravljenju pravog izbora. Naravno, važnu ulogu ima i reč bibliotekara.

Kutak posvećen dečjoj literaturi

Na Pozajmnom odeljenju za odrasle, bibliotekarka Ljiljana Drakšan osmislila je izložbu knjiga koje se najčešće čitaju. Njene preporuke biće postavljene u Gradskoj biblioteci do kraja avgusta i biće putokaz radoznalim čitaocima.

„Moja genijalna prijateljica” Elene Ferante nezaobilazan je izbor za ovo leto (i ne samo za leto). Prema rečima bibliotekarki, autorka je svojevrsni fenomen iliti „fenowomen”, jer njen roman „otkucava previše glasno da bismo to mogli da zanemarimo” (komentar magazina „Time”). Reč je o vrlo pitkom štivu o ženskom prijateljstvu i osnaživanju, a književni kritičari smatraju ovu spisateljicu najznačajnijom savremenom italijanskom autorkom.

U užem izboru postavke Ljiljane Drakšan nalazi se „Luzitanija” Dejana Atanackovića (dobitnika NIN-ove nagrade za 2018. godinu), roman koji verodostojno prikazuje naše prostore na kojima razum i glupost često sarađuju, kao i „Arzamas” Ivane Dimić, prošlogodišnje dobitnice NIN-ove nagrade. Među najčitanijim delima su i „Samo deca” Peti Smit, „Moj muž” Rumene Bužarovske, „Ja mrzim internet” Džereta Kobeka, „Zimski dani” Srđana Valjarevića, „Starac i more” Ernesta Hemingveja, drame i pesme Milene Marković. Romani Haleda Hoseinija, kao i putopisi Bila Brajsona, dela su koja se uvek traže. U letnjim danima čitaoci posežu za putopisima Lorensa Darela, koji piše o Mediteranu i grčkoj kulturi, a mladi se često opredeljuju za Marka Vidojkovića i njegove romane „Pikavci na plaži” i „Sve crvenkape su iste”.

„Luzitanija” Dejana Atanackovića dobitnika NIN-ove nagrade za 2018. godinu

Zaposleni u Gradskoj biblioteci napominju da su među traženim knjigama često i klasici srpske književnosti. Na vrhu te liste nalaze se romani Ive Andrića „Prokleta avlija” i „Na Drini ćuprija”, u kojima se i danas traži veza između prošlosti i sadašnjosti, različitih naroda, kultura i vera. A tu je i nezaobilazni Meša Selimović sa vanvremenim romanom „Derviš i smrt”.

Letnji dani nas podsećaju koliko nam je odmor neophodan. Dobar odmor podrazumeva prepuštanje dobroj literaturi i čitanju svega propuštenog u toku godine. Knjiga uvek otvara prostor za dijalog, sa sobom ili sa drugima. Ne budite umorni za priču pred spavanje, jer posle nje slede (lepši) snovi.

Ostavi komentar

  • (not be published)