Pančevac dr Vladimir Aleksić – prvi srpski Ikar (1)

Istorija vazduhoplovstva na našim prostorima počinje u Pančevu, tačnije na terasi sanatorijuma koji je pripadao pančevačkom lekaru, pilotu, pesniku, poligloti i konstruktoru aviona dr Vladimiru Aleksiću. Zahvaljujući njemu Pančevo je te davne 1909. godine, dospelo na svetsku mapu vazduhoplovstva, upisujući u istoriju Aleksićevo ime zlatnim slovima

Ivana Predić
Objavljeno 11.10.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 6 mins

Junaka naše priče, od zaborava sačuvao je Pančevac, aeroinženjer i zaljubljenik u svoj grad, mr Milorad Ilić, u knjizi Kako je poletela Srpska Sparta, u kojoj studiozno i povećeno piše o životu dr Vladimira Aleksića. Detaljno i znalački opisuje i prilike u Pančevu na početku 20. veka, koji je iznedrio brojne intelektualce poput prote Vase Živkovića, dr Svetislava Kasapinovića, Isidore Sekulić. Poseban doprinos Aleksićevom poduhvatu, Ilić je dao ne samo željom da ga kroz knjigu ponovo oživi, već i rekonstrukcijom Aleksićevog aeroplana koji je napravio u 3D modelu na računaru. Zahvaljujući tom „pametnom” crtežu, Ilić je otkrio interesantne detalje, do sad nepoznate javnosti.

Ilićev crtež Aleksićeve letelice

Dr Vladimir Aleksić je bio prvi Srbin koji se vinuo u nebo aeroplanom sopstvene konstrukcije 17. oktobra 1909. godine, samo nekoliko godina nakon braće Rajt (1903).

Rođen je 1873. godine u Banatskom Novom Selu, da bi se nakon nekoliko godina porodica Aleksić preselila u Pančevo, gde Vladimir završava osnovnu školu, gimnaziju u Novom Sadu, a studije medicine u Gracu. Bio je višestruko talentovan, po mnogo čemu prvi i ispred svog vremena. Kao najbolji student generacije, medicinu završava 1896. godine, a već godinu dana kasnije dobio je dozvolu za rad u Pančevu. Nedugo zatim, krajem 1900. godine, pokrenuo je i revoluciju u medicini na ovim prostorima, uvođenjem u upotrebu rendgen aparata, koji je konstruisan samo pet godina ranije – 1895. Nekoliko godina kasnije, između 1903. i 1907. godine osniva i prvi sanatorijum u Vojvodini, u Pančevu, u današnjoj Ulici Zmaj Jovinoj 10.

Upravo sa terase tog objekta, poletele su prve makete jedrilice, koje je odašiljao dr Vladimir Aleksić. Magistar Milorad Ilić o tome piše ovako:

„Moguće da su prvi modeli bili od papira, a ubrzo kako se doktor približavao željenoj koncepciji korišćene su i drvene letvice, uzica i lepak. Ovo bi bio sasvim zgodan trenutak da se u priču uključi i stolar Jordan, jer modeli koji slede zahtevali su praktična znanja i poznavanje tehnologije izrade delova i sklopova od drveta”, navodi autor.

Dr Vladimir Aleksić

Pretpostavlja se da je facinaciju vazduhoplovstvom Vladimir otkrio tokom studija u Gracu i da je već tada počeo da prikuplja prve informacije i literaturu iz Beča, Pariza, Londona. Kako piše mr Milorad Ilić doctor Aleksić je veoma studiozno prolazio kroz sve potrebne faze gradnje aeroplana, kako je Aleksić nazivao svoju letelicu. Iako nije bio inženjer, njegova inteligencija, široka interesovanja sistematičnost i fanatizam su mu ulili dovoljno nadahnuće da se sam upusti u u izradu potrebnih proračuna i skica za gradnju sopstvene letelice, prototipa, piše Ilić.

Drvenu građu koju će koristiti u izradi aeroplana prema nekim izvorima doneo je iz Pariza, a gradio ga je u dvorištu sanatorijuma. Po uzoru na konstrukciju braće Rajt krila letelice imala su dve drvene remenjače, raspinjače i zakrivljena rebra, tanke aeroprofile i bila su presvučena specijalnim platnom. Motor i elisu za letelicu Aleksić je naručio u Parizu, ali delovi nikada nisu stigli. Kako je bio nestrpljiv da što pre poleti, osećajući da će njegov pokušaj imati istorijski značaj, prema rečima mr Milorada Ilića, rešio je da poleti bez motora praktično „iz praćke”, pomoću užeta za zatezanja koje su vukli njegovi prijatelji.

Dr Aleksić pored aviona u dvorištu sanatorijuma

Letelica je kako objašnjava autor knjige o dr Vladimiru Aleksiću, nalikovala na avion braće Rajt, ali sa Aleksićevim originalnim pečatom.

„To je bio dvokrilac, drvene konstrukcije, ali je donje krilo bilo manje od gornjeg, što govori da je dr Vladimir Aleksić bio vizionar, jer je već tad shvatio da će krilo evolucijom da nestane. Njegova originalnost ogleda se i u principu komandi u letelici. To je bilo rešenje koje do tada niko nije dao, ali se doduše u praksi pokazalo loše. Ipak, on je pokušao da napravi analogiju sa upravljanjem čamcem i taj sistem prenese na avion – upravljao je polugom što je dovodilo do pomeranja krajeva krila i omogućavalo avionu da se okrene oko uzdužne ose”, objašnjava mr Miodrag Ilić.

Za svoj prvi let dr Vladimir Aleksić je izabrao padinu pored porodične kuće u Vojlovici, nadomak manastira Vojlovica, odakle se tog 17. oktobra 1909. godine na nekoliko desetina sekundi otisnuo u nebo i u istoriju.

(U sledećem nastavku: kako je protekao prvi let)

Napomena: U tekstu su korišćeni delovi iz knjige mr Milorada Ilića „Kako je poletela Srpska Sparta”

Tekst je objavljen u okviru projekta „Naši gradovi u svemu prvi”, koji partnerski realizuju „Glas Šumadije” iz Kragujevca, UG „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

Ostavi komentar

  • (not be published)