Fudbaler, ali i budući pravnik

O svojim fudbalskim počecima u najvišem rangu takmičenja u Srbiji, prošlom klubu, trenutnoj karijeri, planovima za sledeću sezonu, ali i o svojim studijama prava, za sajt Pančevo Si Ti govori Nemanja Tekijaški

Aleksandar Aleksić
Objavljeno 03.06.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 15 mins

U današnje vreme pronaći obrazovanog fudbalera u Srbiji, ređe je nego videti pomračenje Meseca. Svakako da postoji mnogo školovanih fudbalera, međutim, većina se može pohvaliti jedino školom fudbala koju su prošli u mlađim kategorijama, ali sa fakultetskim obrazovanjem retko ko, jer ne samo fudbaleri, već i svi sportisti, više vremena posvete igri i treninzima nego učenju. Ovaj stereotip ne važi u slučaju 21-godišnjeg Nemanje Tekijaškog, defanzivca superligaškog Fudbalskog kluba „Spartak Ždrepčeva krv” iz Subotice, ali i studenta druge godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je dokaz da se i igranje na maksimalnom nivou a i studiranje na fakultetu sa veoma obimnim gradivom može uskladiti uz dobru organizaciju i volju.

PANČEVO SI TI: Prošao si fudbalsku omladinsku školu FK „Dinama” iz Pančeva, a 2014. si kao 17-godišnjak prešao u redove lokalnog rivala „Železničara”. Jedan si od retkih igrača u „Želji” koga su uprava kluba, navijači, saigrači i treneri toliko voleli. Šta za tebe znači Fudbalski klub „Železničar”?
NEMANJA TEKIJAŠKI: Iako sam prošao „Dinamovu” školu, ja „Želju” smatram kao matični klub, jer kad sam došao tamo, odmah mi se ukazala prilika. Ljudi su me prihvatili lepo i tačno se videlo da žele da se potrude oko mene. Tamo su mnogo dobri ljudi i svima govorim da mi je „Želja” u srcu.

Nemanja dok je nastupao za „Želju” iz Pančeva

PST: Za prethodne tri i po godine koliko si proveo u „Železničaru”, koju utakmicu ili možda situaciju van fudbala najviše pamtiš tokom vremena provedenog u ovom klubu?
TEKIJAŠKI: Najdraže su mi bile pobede protiv lokalnog rivala „Borca” iz Sakula! Najviše navijača je dolazilo na utakmice protiv njih, pa mi je to baš ostalo u pamćenju. Možda i kad smo osvojili Kup Pančeva… Najteže mi je bilo kad smo izgubili tokom jeseni od gradskog rivala „Dinama”, baš sam se loše osećao posle toga, i ljudi te nekako drugačije gledaju narednih šest meseci kad izgubiš – kroz smeh završava rečenicu popularni Tekija.

PST: U jesenjem delu sezone nastupao si za FK „Železničar” iz Pančeva. Odigrao si 13 prvenstvenih utakmica i postigao dva gola. Izgleda da je tvoja odlika da daješ golove kad je neizvesno i važno, a ne kad je već sve rešeno, budući da je „Želja” oba puta zabeležio pobedu od 1:0 upravo tvojim golovima?
TEKIJAŠKI: To mi kažu i sadašnji saigrači, da kad je neizvesna utakmica i kad ne ide napadačkom delu ekipe, onda štoper treba da reši golom iz nekog prekida, nešto poput kapitena „Reala” iz Madrida Serhija Ramosa, koji često daje golove kad je važno.

Spomenuvši Španca Ramosa, postalo je očigledno ko mu je fudbalski uzor i zašto je u „Želji” nosio broj četiri, međutim, u „Spartaku“ je trenutno taj broj zauzet, pa Nemanja na dresu nosi broj šest.

Čovek iza u plavoj košulji je Nemanjin bivši trener, koji je nekoliko dana pred tu utakmicu napustio „Spartak” i preuzeo crveno-belu „Vojvodinu” iz Novog Sada

PST: Koliko se razlikuju trećeligaški i superligaški fudbal?
TEKIJAŠKI: Mislio sam na početku da je mala razlika, ali kada je prošao taj period adaptacije i prilagođavanja, video sam da ima velike razlike u smislu spremnosti igrača i bržeg ritma igre. A van terena, moraš da budeš baš posvećen fudbalu, da bi mogao da se nosiš sa svim izazovima Superlige.

PST: Prošla je tvoja prva polusezona u superligaškom fudbalu, odigrao si devet utakmica, koliko si zadovoljan šansom koju si dobio i svojim igrama?
TEKIJAŠKI: Prezadovoljan sam! Prvobitno sam bio planiran kao treći štoper koji bi igrao u nekim manje važnim utakmicama, međutim, ipak mi se od početka ukazala šansa. Tačno vidim po prvoj odigranoj i po poslednjoj utakmici koliko sam iskustva dobio za tako kratko vreme i verujem da će mi sve to mnogo značiti za sledeću sezonu.

PST: Debitovao si u Kruševcu protiv „Napretka” u prvom kolu prolećnog dela sezone ušavši sa klupe pred kraj prvog poluvremena. Kako ti je bilo na debiju – da li je bilo treme?
TEKIJAŠKI: Nije to neka trema… Više sam osećao veliku uzbuđenost, i dalje mi je u pamćenju ta utakmica, jer je i bila najbolja atmosfera i prva utakmica koju sam odigrao u večernjem terminu pod reflektorima.

PST: Napravio si dva penala u prva dva kola prolećnog dela sezone, što za mladog igrača koji je došao iz niže lige u superligaški fudbal sigurno nije bilo lako psihološki prevazići i nastaviti sezonu pod možda većim pritiskom nego dotad?
TEKIJAŠKI: Pomogli su mi saigrači najviše, a mislim da sam posle ta dva kola mnogo bolje igrao u nastavku prvenstva, jer sam vremenom osećao da mogu da igram na tom nivou. Nisu me sputala ta dva penala koja sam napravio, i te situacije su mi nekako pomogle da shvatim kako treba da se postavljam u igri u određenim momentima.

PST: Potpisao si ugovor na tri i po godine sa „Spartakom”, gde bi voleo da ti se desi naredni profesionalni ugovor?
TEKIJAŠKI: Voleo bih u inostranstvo, a kad bih mogao da biram, odabrao bih zemlju u kojoj je stalno sunčano. Volim da igram po lepom vremenu, dakle, eto, Španija, Portugal i tako neki topliji predeli – kaže Nemanja i nastavlja da će ovo biti prvo leto tokom kog neće otići na odmor – totalno ću se posvetiti pripremama, koje počinju već za nekoliko dana, pa ću ovog leta propustiti odlazak sa društvom na more.

Sledeća konstatacija i sledeće pitanje duboko su ga zamislili i nasmejali pri samoj pomisli na ovu mogućnost. „Spartak Ždrepčeva krv” je ove sezone napravio istorijski uspeh time što je kao četvrtoplasirana ekipa u Superligi Srbije stekao pravo učešća u kvalifikacijama za Ligu Evrope sledeće sezone. Možda pomalo nerealno deluje, ali ne i nemoguće – Nemanja Tekijaški pre godinu dana igrao pred 400 ljudi, a za tri meseca (ukoliko Spartak izbori plasman u Ligu Evrope) Nemanja Tekijaški igra na „Čelsijevom” stadionu „Stamford Bridž” pred 40.000 ljudi.

Nemanja klizećim startom oduzima loptu protivniku

PST: Koliko si motivisan kad samo zamisliš ovu situaciju?
TEKIJAŠKI: Pa meni je već motivacija što za početak uopšte igramo te kvalifikacije! – odmah odgovara i kaže da ne može da dočeka da igra evropske utakmice. Već sam počeo individualno da se pripremam ovde u Pančevu kako bih što spremniji dočekao početak klupskih priprema, jer svima je želja da ostavimo dobar utisak koliko god će biti teško igrati protiv jakih protivnika u tim kvalifikacijama.

Sa evropskih utakmica prelazimo na priču o njegovom studiranju za koje je odgovorom na sledeće pitanje dokazao da mu nije manje važno od bavljenja fudbalom. Takođe, dokaz da bi Nemanja bio među najboljim studentima, a da je okupiran isključivo fakultetskim obavezama, pokazuje i činjenica da je 2016. godine na prijemnom ispitu na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio deseti na rang listi od preko 1500 prijavljenih kandidata.

PST: Šta ti više znači – kada položiš neki ispit ili kad tvoja ekipa pobedi na nekoj važnoj utakmici?
TEKIJAŠKI: To su mi totalno dva drugačija osećaja, mnogo mi znači i jedno i drugo, stvarno ne mogu da uporedim… Ali, svakako da je zajedničko za oba osećaja da su mnogo lepa, i kad moja ekipa pobedi u važnoj utakmici i kad položim ispit – rekao je student prava, koji je zasad položio jedan ispit iz druge godine, a u planu su mu još tri za junski rok, da bi potom do oktobra obezbedio budžet za narednu godinu.

PST: Koliko ti je teže sada kada si uglavnom u Subotici da usklađuješ fakultet i obaveze u klubu?
TEKIJAŠKI:  Na predavanja retko kad stignem, na vežbe idem kad mogu, ali na ispite obavezno. Trener me razume ako propustim trening ponekad zbog fakultetskih obaveza i to razumevanje mi je stvarno jako važno. Teže mi je naravno, ali pokušavam da dajem ispit po ispit, jer iskreno mislim da može da se nađe vremena i za treniranje i za učenje.

PST: Kako ti iz ugla mlade osobe deluju sva dosadašnja odricanja koja si imao zbog fudbala?
TEKIJAŠKI: U Subotici mi najteže pada to što nisam okružen porodicom i svojim društvom, sve je ovo novo za mene i dalje, ali odlučan sam da uspem i ne pada mi teško kada ne mogu da izađem vikendom zbog fudbalskih obaveza.

PST: Deliš li mišljenje da su mladim ljudima organizacija i radne navike jedan od najvećih problema? Iz tvog primera se vidi da sve može da se postigne uz dobru organizaciju vremena.
TEKIJAŠKI: Mislim da je najviše sve stvar navike. Fakultet ne završavaju samo inteligentni ili pametni ljudi, nego više oni koji su uporni i istrajni. Roditelji me stalno podsećaju da ne smem da zapostavljam fakultet zbog fudbala, tata mi mnogo pomaže i lakše shvatam gradivo zbog toga – kaže sin pančevačkog advokata Dragana Tekijaškog.

Ljubav prema pravu očigledno nasleđena od oca

PST: Da li svakog dana osim obaveznog treninga stigneš i da učiš tokom slobodnog vremena?
TEKIJAŠKI: Da, moram, manje učim kad imamo dva puta dnevno treninge, ali uglavnom se trudim da svakog dana bar ponešto naučim. Recimo sad, kad je sezona gotova, svakog dana učim po ceo dan, ha-ha – glasio je odgovor Nemanje na ovo pitanje, koji je na intervju došao pravo iz pančevačke biblioteke.

Rođeni Pančevac kaže da je nostalgičan za svojim gradom i da je prvi put ovoliko dugo van mesta koje najviše voli.

TEKIJAŠKI: Navikao sam se na ovaj grad i ovo je po prvi put da sam otišao od kuće. Najviše mi društvo nedostaje, ali kad-tad ćemo nadoknaditi sve to. Trudim se da iskoristim ovo vreme dok sam u Pančevu da se viđam sa dragim ljudima, a uspeo sam da odgledam i „Željinu” utakmicu.

Sa nasmejanim i pozitivnim Nemanjom nikad ne manjka smeha i šale, pa smo u tom stilu i završili intervju nametljivo-škakljivim pitanjem:

PST: Hajde priznaj čitaocima sajta Pančevo Si Ti da si namerno napravio penal protiv „Crvene zvezde”?!
TEKIJAŠKI: Ha-ha-ha, znao sam da ću dobiti to pitanje… Mnogi su me to pitali, ali meni je igranje protiv tog kluba samo dodatna motivacija, da se razumemo!

Nemanja, razumeli smo se apsolutno! Tako mladim i ambicioznim ljudima sajt Pančevo Si Ti želi puno sreće i uspeha, uz nadu da će naš grad uvek predstavljati sa ponosom, kao što se i mi ponosimo ovakvim sportistima, a u Nemanjinom slučaju, i studentima.

Ostavi komentar

  • (not be published)