Da kupim poeziju Samlevenu od buta Malo krvavu Pogled žulja Žena ne postoji Žena se postaje Žena sedi u autobusu I pravi se Da ne gleda Dok Beskućnik Sa velikim tovarom Žulja ga kesa I

U medijskoj tišini naokolo reči su prinuđene na šum u saksijskom cveću naša tela od reklamnih bilborda ne muči ništa kao prazni zagrljaji naša domovina je tamo gde je istorija krenula pogrešnim putem gde je

možda sam već rekla da sam imala tri druga jedan je voleo ruse drugi amerikance treći je bio onako nije znao da l’ će levo ili desno i danas je takav u svakom slučaju jednom

Svi smo na dnu jer je dan kad se sjećamo velike smrti Zamućeno svjetlo šanka jasno je oslikavalo privid žene iznenadne čiste žene Stari grčevi strašno su nas izobličili Zarili nam crne pikado strijele u

sinoć smo jakim crnim vinom zalili sjećanje na kruh i grubim šalama osmudili cipele od štavljene kože da mirišu na pečenku sinoć smo uskrsnuli kosove i proljeće bez blata pjesmom i gitarom mrtvoga cigana koji

Gutaju bele pilule zgusnute u korici velikog mozga dok berem breskve Spavaju snom pravednika udišem miris čempresa i Čitam dugu Na velikom platnu Projektuje se život na drugom kraju sveta dok brišeš ožiljke i uploaduješ

Na dušeku sva mokra leži pospana žena ubijena budilnikom

biciklom se možeš voziti kroz jednosmernu ulicu u suprotnom smeru i možeš prelaziti na crveno voziti bez ruku zviždati okolo možeš imati nekog na paktregeru ko ti drži torbu ili te štipka dok voziš možeš

zagrlimo poslednji dan leta ne rastajući se u njegovoj poznosti, ne raspirujući mu muk. preteću stvarnost ukinućemo obostranim nežnostima, glavi što počiva na trbuhu. ne u ispitivanju krajnjih granica. i svi ti nesrećni završeci što

Kraj je marta otoplilo je sve ponovo diše i kreće se sem izgleda mog grada napaćenog s kojim sam navikao da ostajem nasamo noću sa psima lutalicama taksistima i policijom s kojima desi se i