Lako je danas da se „tera” moda. Možeš ladno da pustiš kosu koliku hoćeš ili da se ošišaš na nulu, da se ofarbaš u plavo ili lila, možeš da imaš „čirokanu” ili „šalu na stranu”

„Small town, small mind”, kažu braća Amerikanci. Mala sredina naprosto guši čoveka, ne dopušta njegovoj individualnosti da izbije na površinu, da se ostvari kao kreativna ličnost, da se razmaše. Da privuče pažnju, i da ga

Sedim ti ja tako i gledam najnoviji rad Puriše Đorđevića, kad ono već u desetom minutu na ekranu mi iskoči dobro poznata faca. Đavo mi ne da mira, naravno, te odmah odem na IMDb da

Bili smo maturanti te jeseni 1972. godine, dečaci tek zakoračili u punoletstvo. A ipak, dok su neki drugi gimnazijalci tada išli vikendom na igranke u Studentski, Tehničku školu ili u školsku diskoteku, bolje reći učionicu

Filosofija palanke Radomira Konstantinovića zaista je delo od epohalne važnosti, koja je mene onomad privatno rastavila na proste činioce, i zatim ponovo sastavila onog trenutka kada sam zaklopio zadnju koricu. Nažalost, zbog obima i intelektualne

Dragi moj prijatelju, Počelo je proleće i naš grad je ponovo živnuo. Drveće me je iznenadilo svojom zelenom bojom tako brzo, sad mi se čini kao da zime nikad nije ni bilo. Osim alergije na

Tog 3. maja 1982. oko 9:30 ujutru, svojoj materi sam, kako je jednom prilikom izjavila, „ispao iz piz**”. Moj otac nije baš mnogo vodio računa s kim se petlja, pa sam im se omakao onako

Moj omiljeni radijski voditelj i aktivista, Daško Milinović, u jednoj od emisija zaključio je kako je prosečan srpski mladić, mlad muškarac, danas i ovde – u proseku užasna osoba. S tim bih se potpuno složio,

Bilo je u našoj 102. gimnazijskoj generaciji odličnih matematičara, budućih profesora matematike u pančevačkim srednjim i osnovnim školama (među njima i jedan svetski priznat univerzitetski), kojima je u Gimnaziji bilo smor da uče suvoparnu sociologiju