U ovom tekstu pokušao sam da zabeležim neke marginalne pojave i ljude za koje mi se čini da mnogi danas ne znaju, iako znam da bismo mogli i bez ovakvih beskorisnih trivija. To zaključujem iz

Deo našeg grada u kome se nalazi Gimnazija, u vreme kada sam je ja pohađao, urbanistički rečeno „predstavljao je očuvanu kulturno-istorijsku celinu, koju su delimično narušavale samo dve tipične, socrealističke višespratnice”. To je bila zgrada

Poslednje, odumiruće generacije koje se sećaju života u SFRJ dobro su upoznati sa time šta su predstavljali Smogovci, i koliko su nam svima značili. Deci ponajviše. Ovaj projekat Televizije Zagreb, rađen po scenariju Hrvoja Hitreca,

Kraj avgusta 1993. Još samo par dana do početka nove školske godine, u kojoj će svi, osim dvojice protagonista ove priče, bezbrižni krenuti u šesti osnovne. Ne samo da su prešli još jedan životni stepenik,

Leto je na izmaku. Bračni i vanbračni parovi, parovi u nastajanju, parovi koji nemaju nikakvu budućnost (a da toga još uvek nisu ni svesni), ali i svi neupareni i raspareni- vraćaju se s mora u

Lako je danas da se „tera” moda. Možeš ladno da pustiš kosu koliku hoćeš ili da se ošišaš na nulu, da se ofarbaš u plavo ili lila, možeš da imaš „čirokanu” ili „šalu na stranu”

„Small town, small mind”, kažu braća Amerikanci. Mala sredina naprosto guši čoveka, ne dopušta njegovoj individualnosti da izbije na površinu, da se ostvari kao kreativna ličnost, da se razmaše. Da privuče pažnju, i da ga

Sedim ti ja tako i gledam najnoviji rad Puriše Đorđevića, kad ono već u desetom minutu na ekranu mi iskoči dobro poznata faca. Đavo mi ne da mira, naravno, te odmah odem na IMDb da

Bili smo maturanti te jeseni 1972. godine, dečaci tek zakoračili u punoletstvo. A ipak, dok su neki drugi gimnazijalci tada išli vikendom na igranke u Studentski, Tehničku školu ili u školsku diskoteku, bolje reći učionicu