Zid jedne zgrade, jednog naselja u jednom gradu sadrži sledeći grafit: „Siluj kurvu!” Uopšte nije važno o kojoj se zgradi i kom naselju ili gradu radi, jer je normalizacija govora mržnje i negovanje kulture silovanja naša svakodnevnica. Ta kultura uredno se gaji, redovno hrani i zaliva, a zasniva se na patrijarhalnom sistemu koji tretira žene kao manje vredna ljudska bića.
Kultura silovanja plasira se i podstiče kroz medije, pornografiju, internet igrice, prostituciju… Silovanje je neizostavna mračna senka svih ratova i silovanje je zločin. Mi živimo u društvu koje toleriše kulturu silovanja utemeljenu u običajima i zakonima, pod okriljem „tradicije”. Maloletnički, „ugovoreni” brakovi opravdavaju se tradicijom, kojom se zapravo „toleriše” silovanje.
Po podacima UNICEF-a iz 2016. godine, u Srbiji je 3-6 odsto devojčica prisiljeno na „dečiji brak”, što u prevodu znači – silovanje.
Takođe u Srbiji, prosečno samo 50-70 muškaraca godišnje bude osuđeno za zločin silovanja. Mnogi slučaji silovanja prolaze nekažnjeno, jer su njihove žrtve, dodatno viktimizirane i zastrašene.
Društvo i mediji često trivijalizuju i dodatno viktimiziraju žrtvu, okrivljujući je da je nekako ona „provocirala” napasnika, bilo svojom garderobom, pojavom ili svojim ponašanjem.
Kompjuterske igrice, brojni filmovi, a pogotovo pornografija ciljano podstiču maštu silovatelja. Takođe, mnogobrojne seksističke „šale i pošalice” rade u korist kulture silovanja, često prikazujući ženu kao seksualizovani predmet koji ili to želi ili to zaslužuje.
Jedan slogan iz ženskog pokreta sedamdesetih, a koji glasi „Nisu svi muškarci silovatelji, ali svaka žena u nekoj fazi života ima strah od silovanja”, govori u prilog činjenici da je silovanje stalni strah svake žene i da nijedna žena nije zaštićena.
Brojni popularni filmovi, pa i sami klasici romantiziraju silovanje pod okriljem „ljubavi i strasti”, kao na primer „Prohujalo sa vihorom”, „Bilo jednom u Americi”, ili „Tramvaj zvani želja”. Mnogi tinejdžerski filmovi će plasirati ideju uhođenja žena, pod izgovorom ljubavne opsesije koja protagonistu navodi na „nestašluke”, i koliko god benigno izgledalo, to su takođe sastojci u kulturi silovanja.
„Silovanje nije ni više ni manje nego svestan proces zastrašivanja kojim muškarci drže sve žene u stanju straha.
Svi muškarci imaju korist od kulture silovanja.”
Susan Brownmiller
