Pored dobro poznate činjenice da je betonska njujorška džungla-vavilonska kula različitih jezika, rasa, kultura i kontrakultura, upravo ovo poslednje ono je što je posebno zanimljivo i karakteristično za ovaj grad. Street art – ulična umetnost, ne sadrži bezrazložno u svom nazivu reč art jer zaista možete da se susretnete sa tako neverovatno divnim primercima ove umetnosti svakome namenjene, umetnosti koja možda najbolje oslikava i kritikuje svet i stvarnost koja je okružuje. Ukoliko ste zaljubljenik i street art junkie poput mene, avantura pronalaženja ovih uličnih dragulja koji su rasprotranjeni po čitavom gradu koji se na ovaj način tretira kao svojevrsni muzej na otvorenom, posebna je draž. Pogotovo kada sasvim slučajno naiđete na delo na daleko poznatog, bristolskog umetnika Benksija, čiji identitet još uvek nije otkriven.
Engleski grafiti umetnik i politički aktivista poznat po imenu Banksy, započeo je svoju grafiti-karijeru još početkom devedesetih godina prošlog veka kao jedan od članova bristolske DryBreadZ ekipe, zajedno sa još dvojicom umetnika poznatih kao Kato i Tes. Njihova ulično-umetnička radionica bila je zapravo deo bristolske andergraund scene čiji su predstavnici u to vreme bili Nick Walker, Inkie i 3D (Robert Del Naja) –nekadašnji street art umetnik, a kasnije jedan od osnivača sastava Massive Attack. Postoje inače pretpostavke da je Del Naja-3D, zapravo sam Banksy.
Početkom 2000. godine Bansky počinje da koristi stensil tehniku kao znatno ekonomičniju i bržu, što je vrlo važno kada vas juri policija. Prvi stensil mural po kojem se proslavio nosi naziv The Mild Mild West, nastao je 1997. godine u Bristolu i na njemu je prikazan krpeni medved koji baca molotovljev koktel prema policiji. Početkom oktobra 2013. godine, Banksy je započeo jednomesečni show – Better Out Than In na ulicama Njujorka. Prvi rad predstavljala je jednodnevna instalacija u vidu – za tu priliku sklepanog štanda nadomak Central Parka na kom su se prodavali originalni Benksijevi radovi (ukupno njih 25) za svega 60 dolara (kasnije je procenjeno da oni vrede od 30.000 do 240.000 $). Zanimljivo je da većina ljudi nije ni bacila pogled na prodavca radova i na natpis – Original Banksy. A svojevremeno je nekadašnji gradonačelnik New Yorka, Michael Bloomberg prozvavši Benksija vandalom, izdao naređenje policiji da se sva njegova dela unište, tako da je većina Benksijevih radova ili uništena ili nestala bez traga (čitaj – ukradena).
Danas nadomak 79-te ulice i Amsterdam avenije nalazi se (barem za sada) zastakljen Benksijev stensil na kom je prikazan dečak, zapravo silueta dečaka koji u ruci drži malj. I to tako što se čekić/malj direktno nadovezuje na stvarno postojeći hidrant. Iznad zastakljenog rada stoji natpis: „Help ZABARS save this Banksy”. Benksijev street art danas predstavlja retkost i za mene posebnu radost. Sličnu tu radost doživim i šetajući se Williamsburgom u Bruklinu, nekadašnjem hipster-raju (hipsteraju), epicentru svih hipstera gde ispod Williamsburg mosta po okolnim ulicama nailazite na jako zanimljive street art radove, od čisto dekorativnih do društveno angažovanih. Posebna poslastica su oni skriveni po podnožju bandera koji se ne vide na prvu loptu. Postoje dva, sada već čuvena rada, uvrštena i u antologiju bruklinskog street art-a na kom su prikazani umetnici Andi Vorhol i Žan Mišel Baskijat. Za razliku od štancovanih Benksijevih na koje se svi osim samog umetnika ugrađuju i zarađuju preko raznih reprodukcija Benksijeve umetnosti svodeći je na čistu komercijalizaciju, potrošačku kulturu koju sami grafiti kritikuju i što predstavlja svojevrsni paradoks, ovi bruklinski još uvek nisu toliko poznati. A pošto nisu na svu sreću toliko poznati nisu još uvek ni eksploatisani. Street art je umetnost ilegale, umetnost margine, ulice i tamo joj je i mesto. Da pripada svima.
