Naše materice naša pravila (da se ne vidimo u čitulji)

Svakog dana budimo se u Danu mrmota, iznova se borimo za već stečena prava, iznova jedno te isto govorimo, pozivamo se na Ustav i naravno, čudimo se i uzaludno se pitamo dokle više? Zar opet?

Naravno reč je o omiljenoj crkvenjačkoj i desničarskoj temi, zabrani abortusa i upornom pokušaju da se ponovo kontroliše žensko telo, jer je žena samo pokretna materica.

Videli/e ste verovatno, a ako niste, obavezno pogledajte opskurnog Mrvicu sa Youtube kanala kako iz uterusa progovara, ta maskota Inicijative za zabranu abortusa koji jezivo izveštačenim glasom deteta ili odrasle osobe koja loše podražava dečiji glas, priča o istoriji prava embriona, zapravo „Eмбрион Мрвица нам говори о себи и односу према ембрионима кроз историју.” Da, zaista vam kažem, to postoji.

I ponovo:

Abortus je osnovno žensko, samim tim i ljudsko pravo, nije ubistvo, žene imaju prava da rode dete ili da ga ne rode i to pravo se ne tiče ni države, ni crkve, ni nacije, niti političkih partija, to pravo se isključivo tiče samo žene!

Budući da svedočimo porastu neokonzervativizma i verskog fundamentalizma (vidi pod Двери, „Она да рађа, он да брани”) i željom da se tradicionalno žena svede na mašinu za rađanje, a imajući u vidu da je ne tako daleka Poljska skoro sasvim zabranila abortus, ne možemo okretati glavu i reći „ma to je zato što su oni pod uticajem jake katoličke crkve, ovde nema šanse da se to desi”.

Veronauka je odavno u školama (ne hvala, Đinđiću), seksualno obrazovanje je tabu tema, kontracepcija je misaona imenica, svođenje žene na robu, seksualni objekat, trofej, pokretni inkubator jesu naša svakodnevnica, i zašto bismo podrazumevali/e tek tako, da ćemo bolje proći od Poljakinja?

Pored lika Mrvice možda treba uraditi lik Mrtvice, serijal posvećen svim mrtvim ženama koje su tokom istorije umrle od loše izvedenih abortusa koji su se pod zabranama izvodila nestručns lica i u nesterilisanim sredinama.

O Mrtvicama koje bi svedočile o viševekovnoj mizoginiji, gde je ženska materica zajednički interes, gde je ženski život nebitan poput robe kojom se trguje i nad kojom se profitira. Od tolikog licemerja i slavljenja porodičnih vrednosti, zaboravićemo da embrion nema veća prava od života žene koja ga nosi, zaboravićemo da su naša tela samo naša, nisu vlasništvo crkve, ni države, niti su sredstvo za promociju populacionih politika.

Žene nisu dužne nikome ništa. Možemo, ali ne moramo roditi dete ili rađati decu. Žene nisu mašine za rađanje. Žena je žena i kada nije majka. Glavna uloga žene je žena. Osvešćena, svoja, slobodna i hrabra, kakve su i sve majke i nemajke.

Radimo na edukaciji društva, uvedimo seksualno obrazovanje, izbacimo veronauku jer njoj nije mesto u školi, omogućimo dostupnu kontracepciju i naravno legalan abortus.

I ponovo:

Abortus je osnovno žensko, samim tim i ljudsko pravo, nije ubistvo, žene imaju prava da rode dete ili da ga ne rode…