Tinjanje

Dejan Dojčinović
Objavljeno 18.06.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Nedelja, 11. jun 2017. g.

Razgovarati o budućnosti je oslobađajuće. Pruža priliku da se vidiš drugačijim, u drugom vremenu. Daje pogled na druge, u drugom vremenu. Svako ljudsko biće ima sposobnost projektovanja – izazov su veštine potrebne za usmeravanje snage promene. Podrazumevanje posedovanja dovoljno razvijenih veština nije me jednom dovelo u situaciju da biram između dva loša. Iako su te veštine očigledno prepoznatljive i nedvosmisleno upotrebljive, kao na primer veštine govora i slušanja, upravljanja sukobima i veštine pregovaranja, njihov razvoj je celoživotni proces ostavljen svakome od nas na volju. Skoro pa se može meriti ta volja i Ali, znaš Dejane, mi živimo u Srbiji je tužan indikator mirenja sa okolnostima, odustajanja od različitosti, grčevitog držanja za normu i model. Šta bi ti rekla osoba sa slike koja ti stoji na zidu u prostoriji u kojoj si sada?

Ponedeljak, 12. jun 2017. g.

Kada se razmišlja o budućnosti, dva talasa vrebaju i nasumično te preplavljuju – radost zbog promene, zbog mogućnosti povoljnog sleda okolnosti, i strah, od prepreka, od gubitka, biraj. A kada se razmišljanje stavi u akciju, te radosti i ti strahovi dobijaju boje, teksturu, mesto, ulogu i zovu se ovlašćenje, potvrda, uverenje, zahtev, rešenje. Dele se na šalterima, današnjim oltarima vere u bolje sutra, gde svako bar jednom sagne svoju glavu u pravcu rupe na staklu i moli za sledovanje administrativne milosti. O čemu razmišlja glavosagnuti građanin? Čemu se nada pognuta osoba u iščekivanju?

Utorak, 13. jun 2017. g.

Proseravanje, eng. Bullshitting, već dugo je u kolokvijalnoj upotrebi i čini se da ga je sve više i da nastanjuje skoro sve oblasti u kojima se događa razmena dve ljudska bića. Za razliku od istinitog ili lažnog govora, gde se može utvrditi istinitost onoga što neko govori, a takođe se može steći utisak da li osoba koja govori smatra istinitim ili lažnim ono što govori, onaj koji se proserava ne mari za istinu, nego govori zato da bi impresionirao – preneo unapred željeni utisak.

Rečima H. G. Frankfurta: Nemoguće je lagati ako se ne zna istina – proseravanje ne zahteva takvo ubeđenje. Osoba koja laže reaguje na istinu i na taj način je poštuje. Kada neko iskreno govori, govori samo ono što veruje da je istinito; za lažljivca, neodvojivo je njegovo razumevanje da je ono što govori lažno. Za seronju, međutim, ove relacije ne važe: on niti je na strani istine, niti na strani neistine. Njegova pažnja uopšte i nije na činjenicama, kao što je pažnja lažljivca ili iskrenog govornika, osim ako te činjenice nisu povezane sa njegovom potrebom da mu prođe ono što govori. Nije ga briga da li stvari o kojima govori opisuju realnost tačno. On ih slobodno bira – ili izmišlja ako mu je tako zgodnije, ne bi li ostvario svoj cilj. Zadržite u glavi sliku te osobe na koju ste mislili dok ste čitali ove redove.

Kako izaći na kraj sa seronjom? Količina mogućeg proseravanja izgleda beskonačna – za svako pojedinačno tvrđenje, postoji beskonačno proseravačkih varijacija. Osnovni problem u prevladavanju proseravanja nazvan je Princip asimetrije proseravanja, a glasi otprilike ovako: količina energije potrebne da se prokaže proseravanje je bar za red veličine veća od energije potrebne za samo proseravanje. Ophrvanost količinom besmislenih reči i na prvi (i drugi i svaki) pogled besmislenim kauzalnostima čini svaku analizu nerešivim problemom. Probaj ovako – pusti seronju da serenda, ali ne dozvoli mu da u tvojim očima bude onakav kakav želi – ne odobravaj ništa, ne negiraj ništa. Magična reč glasi: Dobro. Ako je moguće, ne učestvuj, ako nije moguće, skrati što više, pa kada se prašina slegne, pogledaj Priručnik za upravljanje konfliktima, poglavlje Stilovi upravljanja konfliktom: Izbegavanje (blokiranje). Mera opreza i kontraindikacija se setite kad sledeći put vidite onu osobu čija vam je slika i dalje u glavi.

Sreda, 14. jun 2017. g.

Kralj Solomon je ostao upamćen, između ostalog, i po rečenici Ne plaši se iznenadnog straha. Seneka mlađi, oko pedesete godine nove ere izrekao je savet Luciliusu mlađem, tadašnjem finansijskom upravniku Sicilije, koji je prolazio kroz neobjašnjive napade nelagode: Tada ćeš shvatiti da se nemaš čega plašiti osim straha samog.

Mišel de Montenj je 1580. godine u svom eseju „O strahu” rekao da je stvar koje se najviše plaši sam strah, dokazujući svoje uverenje da je strah siguran put ka propasti analizom vojnih pohoda.

U svom dnevniku, Henri Dejvid Toro je 1851. godine napisao kratak komentar protiv knjige o ateizmu: Ničega se ne treba plašiti kao straha. Ovaj citat je popularizovao Emerson sledeće godine, dajući čitulju tada još živom Torou.

Našem dobu najpoznatije pominjanje ove iste tautologije sigurno je ono sa početka inauguracionog govora američkog predsednika Frenka Delano Ruzvelta iz 1933. godine i, u prevodu, glasi doslovno ovako:

Stoga, najpre mi dozvolite da izrazim svoje čvrsto uverenje da se trebamo bojati jedino straha samog – bezimenog, nerazumnog, neopravdanog terora koji paralizuje poteze neophodne za pretvaranje povlačenja u napredovanje.

Pisac tog govora Rejmond Molej kasnije je rekao da u originalnom govoru nije bilo ove rečenice, koju je naknadno dodao Luis Hou, bliski predsednikov prijatelj. Molej je tvrdio da je Hou, čije su čitalačke aspiracije bile zadržane „isključivo na detektivskim pričama i dnevnim novinama” i koji verovatno „nikada nije ni čuo za Toroa”, sigurno dobio inspiraciju za ovu rečenicu iz reklame za prodavnicu Wanamaker, koja je tih dana po novinama vodila kampanju inspirativnim istorijskim citatima.

Tada premijer, sada predsednik je, prihvatajući kandidaturu za predsednika države, rekao: Ne plašim se ni samoga straha…

Četvrtak, 15. jun 2017. g.

Svako treba znati kako biti princ na belom konju, na svom i stranim jezicima.

Petak, 16. jun 2017. g.

Toplo letnje popodne, pred nevreme. Odjednom, osetim miris dima i naravno, komšija pali gomilu granja, lišća i đubreta na ulici pored puta. Ubrzo, i poslednji kutak kuće mi je smrdeo na paljevinu. 193. Dobar dan, dobar dan. Ajdelebati uzmi dve kante vode i ugasi to, šta me zajebavaš. Crevo na česmu, crevo na crevo – dobrovoljna građanska vartogasna brigada na delu. Da mi je duži fitilj, verovatno bi sačekao tu kišu, nego nisam.

Subota, 17. jun 2017. g.

Kiše nije ni bilo. Đubre i dalje tinja, uprkos višestrukim amaterskim naporima da se ugasi. Nadam se da neće biti Vinča 2 sa nama u glavnoj ulozi.

Autor je profesor matematike iz Pančeva

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)