Iznenadna i ničim izazvana invazija anđela na mesto imenom Ala (Trentino Alto Adiđe)

Tokom proteklog vikenda, u mestu Ala u autonomnoj provinciji Trentino zabeležena je najezda anđeoske sile, koja se ponovila u nekoliko navrata tokom tri dana, a sve u zavisnosti od broja turista koji su se u određenom trenutku našli na ulicama ovog pitomog gradića.

Predanje kaže da je grad dobio ime stoga što je tokom  jednog od svojih tajnovitih preleta duž doline Vallagarina, sam Arhanđeo Gavrilo, poznat još i pod imenom Gabrijel, na jednom mestu dodirnuo svojim krilom  tlo i na taj način blagoslovio  ovu zemlju  pa potonji žitelji ne imadoše drugog izbora nego da svom naselju, tu podignutom,  daju ime Ala, što bi se sa njihovog jezika moglo prevesti našom rečju “krilo”.

Od tada pripadnici nižih anđeoskih redova, sledeći Gabrijelov trag, često pohode ovo mesto ne obazirući se na priču o tome da je ime Ala nastalo od istozvučne latinske reči koja je označavala vojnu formaciju  sačinjenu  od neustrašivih rimskih konjanika.  Anđeosko prisustvo  je najuočljivije početkom jula kada se u gradu održava znamenita i veoma posećena fešta posvećena veluru, otmenoj i veoma skupoj tkanini na čijoj su proizvodnji,  sredinom sedamnaestog veka, žitelji Ale stekli evropsku slavu i isto tako značajna bogatstva izražena u ondašnjim valutama.

Od malenog mesta koje je živelo isključivo od poljoprivrede, nastao je gradić u kome više nije bilo sirotinje. Svi su se žitelji bili bacili na proizvodnju svile i tkanje velura, veštinu naučenu od dvojice  Đenovljana koji su  se, u strahu od teške kazne na koju u osuđeni u svom gradu, osećali oslobođenima od obaveze da čuvaju tajne tamošnjih, u celom Sredozemlju i Bliskom istoku  poznatih tkača.

Ovo mesto su tokom njegove sjajne istorije, osim anđela pohodili i mnogi znameniti smrtnici pošto pored Ale vodiše jedan od glavnih puteva kojim je srednja Evropa bila povezana sa Italijom i Mediteranom.  Tu su noćivali carevi: Karlo Peti Habzburški , te njegov sinovac , takođe car, Maksimilijan Drugi, pa još jedan znameniti Habsburg, Karlo Šesti, zatim  neizbežni Napoleon Bonaparta, pa ruski car Nikola Drugi Romanov,  dok je kroz ovaj prozor palate Zanderigi

virio lično kardinal Karlo Boromejski (1538 – 1584) koji je tu odsedao u vreme održavanja Tridentskog sabora ovlašten od strane pape Pija Četvrtog da ovaj skup otvori i usmerava ga u dogovorenom pravcu. Dvadeset šest godina nakon smrti proglašen je za sveca, a pančevačka katolička župa ga i dan-danas ima za svog patrona, odnosno zaštitnika.

A anđeli?

Oni su tu, prisutni.

Neko ih oseti, a neko ne.

U Ali je to ipak lakše.

Foto M. Stančević

Naredna razglednica: Kad se genije kocka