Srećno, srećno pa kako se zalomi!

I tako se završila 2019. godina, u kojoj je Srbija zadržala status zemlje neprevaziđene u proizvođenju realnosti. Koliko se „stvarni život” razlikuje od onog koji nam kontrolisani mediji predstavljaju? Koliko je ljudi u Srbiji siromašno usred njenog „zlatnog doba”? I da li ima šansi da 2020. bude drugačija?

Dragana Petrov
Objavljeno 31.12.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 7 mins

Praznični novogodišnji prelom i nije izabrao idealnu vremensku kotu, usred radne nedelje, slabo povezan sa vikendima i gotovo za mrvu spojiv sa najbližim praznicima. Radoholicima muka živa, usamljenicima bolno podsećanje, nadežnima smerno iščekivanje a bezbrigićima i onako svejedno. A svemiru i preostalima, kao i uvek srećno, srećno pa kako se zalomi.

Za mnoge smetlarnik predhodnih godina i pošasti, a nekima uživanje u plodovima „zlatnog doba”.

Nekima „iš” i nepovratila se dve hiljade devetnaesta, a drugima da još potraje.

I jedni i drugi neće izbeći kataklizmične klimatske promene, bujajuće ekonomske nevolje i slabo predvidljive zajedničke poduhvate u vajanju humanije budućnosti.

I ma šta vam predhodna godina donela ili odnela, po starom dobrom pravilu da „nikada nije bilo da nekako ne bude”, i dalje ćemo u susret sreći, bolu, smrti, moći, blagodati, jednom reči životu.

Ovo je bio maksimum dobroželanija i optimizma, dalji deo ove novogodišnje poslanice je posvećen realnom, prošlom i većma lokalnom pa oni slabijeg živčanog ustrojstva ostatak mogu da prenebegnu.

Test mentalnog razgibavanja

Kraj je ove godine po opštem višegodišnjem običaju, u regionu šireg balkanskog područja nastavio sa gotovo naučnom ekspertizom u testiranju mentalnog zdravlja. Kako smo se svađali i mirili, udruživali i objavljivali nastavak neprijateljskog uzajmljivanja, ačili i bečili jedni na druge, ali smerno ulagivali pred evropskim budnim vaspitačima, dobro je da smo i pretekli.

Podeljeni bileti za mogući ulazak u stalež evropskog višeg ranga, najviše su poradili na mešetarstvu i političkim veštinama političkih čelnika, dobrano obremljenih diktatorskim naslagama, a šizofreno nastavili da raspiruju grozničavu temperaturu među ideološki šizofreno razbijenim plebsom kome je obećana bolja budućnost ukoliko progura još jednu sezonu.

Opšti pad standarda, bežanija iz lokalnih ekonomskih nemaština i nemogućnosti, periodična koškanja i sukobi, i ubrzano osnaživanje populizma i desničarenja, ostaju kao rogobatna premisa koja pod okriljem regionalnog produbljuje, čini se, globalni problem i kao zajednički imenitelj od Grčke, Severne Makedonije, Mađarske, Rumunije, Albanije do preostalih državica razbijenog jugoslovenskog prostora.

Deda Mraze svrati  i do „Laze”

Mi bi trebalo da ipak budemo zadovoljni. Teško da će i novo leto da nam oduzme status neprevaziđene zemlje u proizvođenju realnosti. Ova mentalna testiranja nas gotovo više i ne dotiču. Kad si stalno na testu izdržljivosti, mentalnoj razuđenosti ili poželjno poligrafskoj proveri, stvaran svet oko tebe može samo da digne ruke, da se preda, da odstupi, da te pošto se igraš „sa stvarima po sebi” i „stvarima za sebe”, kolektivno i trajno prepusti toj tvojoj izmišljenoj realnosti.

„Pa šta”, što reče (verovatno prvi put u našoj istorij) veliki kreator, prvi među nama, najveći i najkreativniji tvorac novorealnosti.

Gde vam je bolje da obitavate, u grozomori u kojoj nemate posla, para, pameti i morala, ili u zlatnodobnoj zbilji u kojoj samo što nije prosečna plata od petstotinak evrića (ej !!), koju vi već shodno obećanjima imate još od 2013. samo toga niste svesni, u kojoj će već za pet godina dostići prosek od 900 eura (pa nećete od besa znati šta sa sobom), u kojoj posedujete karte za nepostojeći metro, gde će te za „pileće nogice” dobiti elektronske automobile, gde vas usoptale rečice sretno ugurane u cevke neće šumom raspamećivati, gde možete da ministrujete i „moćite” bez dana radnog staža ili diplome, gde uz podsticaj države možete da gajite plantažu marihuane, ili da se pod stare dane obogatite trgujući oružjem, gde možete da se teleportujete ili naprasno progovorite na kineskom… Gde vas još raj ružičaste televizije može odvući od napada pravih informacija, gde vam još partija, ma da ste i siromašni u znanju, pameti ili duhu može trajno zbrinuti (dobro možda u Severnoj Koreji, malčice i Rusiji i Kini), gde možete da bez teške droge ubijete stvarnost??

Da li biste stvarno hteli da čujete od nepotrebnih ovlašćenih institucija ili prokletih stručnjaka nešto poput ovakvog uznemiravanja:

„Na granici siromaštva u Srbiji živi 1,8 miliona stanovnika, što znači da je svaki četvrti građanin siromašan.

Kako pokazuju zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS), sa stopom siromaštva od 24,6 odsto Srbija zauzima prvo mesto među siromašnim zemljama Evrope. Naši građani su siromašniji čak i od Grka, čija prezadužena zemlja, sa stopom siromaštva od 23,1 odsto, diše u leđa Srbiji. Na trećem mestu je Rumunija s koeficijentom siromaštva od 22,6 odsto, Španija sa 22,2 i Bugarska sa 21,2 odsto.” (TK Magazin).

„Vlada već tri godine nije usvojila završni račun budžeta Republike Srbije na osnovu kojeg bi javnost mogla da vidi kako su ministarstva trošila novac koji su im građani poverili.” – ( Insajder)

„Dok su na vlasti, ljudi u Srbiji očigledno ne odgovaraju. Brojne afere u koje su uključeni ili se, u najmanju ruku, pominju – već jako dugo nemaju nikakvu vrstu epiloga. Mesec, dva dana nezavisnog tužilaštva i sudstva iz korena bi promenilo sliku zemlje”, rekao je sudija Apelacionog suda Miodrag Majić. (Autonomija)

Dosta sa ovom odvratnom realijom, nazad u toploruki zagrljaj nestvarnosti, i za svaki slučaj početna bukvarica za učenje kineskog, kad može Prvorođeni možda ćete morati vi.

Srećno, srećno pa kako vam se zalomi u ovoj ili inoj stvarnosti!!

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

2 Comments to: Srećno, srećno pa kako se zalomi!

  1. Avatar

    All Along the Watchtower

    20 januara, 2020

    Jimi Hendrix – Seattle, USA, 1942 – 1970

    Zadnjih tridesetpet godina život na tlu Srbije i bivše Jugoslavije jeste poražavajući. Apokaliptičan. I traje.
    Apokalipsa sada, naslov je iz nedeljnika Vreme pod kojim se književnik i novinar Muharem Bazdulj bavi pesmom Duž Osmatračnice.
    Naslovivši kolumnu na ovaj način, autor je, verovatno, imao u vidu Frensisa Forda Kopolu i dramu iz 1979., u kojoj čuveni reditelj oslikava apokaliptični užas, posluživši se, pritom, američkom invazijom na Vijetnam i muzikom šezdesetih. Trejler pokriva pesma The End grupe Dors.
    Dok se kod nas apokalipsa vezuje za sudnji dan, uništenje i kraj ljudskog roda, u izvornom značenju,pak, ona predstavlja otkrovenje večite borbe dobra i zla koja je započela i čiji se ishod neće znati do samog kraja.
    Bazdulj kaže da je bio upoznat sa tri verzije čuvene pesme, originalnom, Hendriksovom i Bonovom (U2).
    Priči o kojoj Dilan pripoveda, Hendriks pruža magično obličje.

    Odgovori
  2. Avatar

    All Along the Watchtower - Duž Osmatračnice

    21 januara, 2020

    Nedeljnik Vreme – Apokalipsa sada (tumačenje poezije Boba Dilana – Duž Osmatračnice, Muharem Bazdulj)
    https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1130430
    https://lyricstranslations.com/prevod/bob-dylan-all-along-the-watchtower

    Apocalypse Now by Francis Ford Coppola – USA, 1979
    Final cut, 2019 – trailer HD
    Marlon Brando, Martin Sheen, Danis Hopper, Robert Duvall
    https://www.youtube.com/watch?v=4LgDUPgCbZQ
    The Doors – The End (Full original version), 1966
    https://www.youtube.com/watch?v=TdJKZ23FghY

    Bob Dilan – All Along the Watchtower, 1967
    https://www.youtube.com/watch?v=bT7Hj-ea0VE
    U2 – All Along the Watchtower, Live 1987
    https://www.youtube.com/watch?v=qx2re_YBki0
    Jimi Hendrix – All Along the Watchtower, 1968

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)