Nasatice – o jeziku

Objavljeno 07.05.2021.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 9 mins

Popločati dvorište ili patosati avliju. Ima li razlike? Nema. Radi se o istoj stvari izrečenoj književnim jezikom i lokalnim dijalektom, bolje reći lokalnim načinom govora koji sve više pada u zaborav. Neki moji poznanici su me pomalo začuđeno gledali kad sam rekao da sam ovih dana patosao avliju, a ja sam samo hteo da kažem da sam uradio rekonstrukciju tvrde pokrivke površine dvorišta. A šta bi tek pomislili i da li bi razumeli šta hoću da kažem kad bih upotrebio reč furt kad bih hteo da kažem: stalno, ili reč otojče kad bih hteo da kažem da se nešto desilo malo pre ili pre neki dan. Nema u tim zaboravljenim rečima ničeg čudnog, u jednoj vojvođanskoj pesmi se govori: „…prođi diko i našim sokakom i naša je strana patosana…” i pre pedesetak godina bi svaki Crepajac, da ne kažem svaki Banaćanin, Sremac ili Bačvanin, savršeno razumo o čemu se radi. A danas? No, šta da se radi, to samo potvrđuje mišljenje da je jezik živa svar, da se menja, da neke reči, izrazi i fraze, na čudan način, polako blede, gube se i zaboravljaju, a ustupaju mesto drugačijim, novim, za uši nastupajućih pokolenja, prijemčivijim ili prijatnijim rečima. Zato ponekad osetim potrebu da progovorim tim starim jezikom koji mi još uvek odzvanja u ušima, koji sam u detinjsvu slušao od ukućana i komšija u svakodnevnom govoru. I tada, uporedo sa rečima, pojave se slike.

Otvara se drvena kapija. Na sredini, duboko ukopan u zemlju je bagrenov popa koji pridržava dole krila kapije da se ne otvaraju ka sokaku. Od ciglje zidani stubovi nalik kulama, drže krila kapije, nadkriljuju direke koji služe kao šarke i štite ih od kiše. Avlija je patosana cigljom, ali ne cela. Sa strane je baštica. Do komšije i pored kuće, koja može da stoji dužom ili preko. Ako kuća stoji preko, onda obično ima lakat. U baštici je zasađeno cveće i baštica može da bude zagrađena ukoso ukopanim nalik zubima testere, belo okrečenim cigljama. To je ponos svake domaćice, i tu je živini i kerama strogo zabranjen pristup. Mačke su privilegovane iz jednostavnog razloga jer nikakva ograda plot ili zid ne može da ih spreči da dostojanstveno šetaju gde god im je volja. E, da. U ovoj prednjoj avliji može da stoji kruška ili kajsija koja je nikla iz semena-koštice, koju je još prambaba zabola u zemlju, pa ako nikne nikne. A ona nikla i evo stoji već pedeset godina na radost dece. Prednja avlija je od guvna odvojena ogradom od vertikalno postavljenih letvica, koje mogu da budu ofarbane žutom bojom, dole dunklije, do visine kolko je portura na kući, a gore lihtije. Na toj ogradi takođe ima kapija. Ambar ili kotarka (u dva susedna sela može da se različito zove) je postavljen-a ili preko, ili dužom, zavisi odakle dobija vetar, košavu ili severac. Podambar (izgovara se kako je napisano), može da bude: letnja kujna, mesto za krunjaču ili žuljaru, živinarnik il kočina. U drugu avliju ili u guvno, sad neki to zovu ekonomsko dvorište, tamo su štala za konje i krave, kočine i obori, ako nisu podambar i dud da na njemu spava živina ako nema živinarnik. Bunar je obavezan, sa đermom ili bez. U zavisnosti od doba godine, tu su veće ili manje kamare tuluzine, ogrizine, pleve, plastovi sena, između kojih slobodno šetaju kokoške, guske, patke i ćurke. Tu nikakva travka ne može da nikne jer čim iz zemlje izviri bude pokljucana. Ova avlija je ukrašena izmetom živine i ako hodaš bos dobro gledaj di gaziš. Tu se još nalazi i đubre iz štale koje se dovozi traljama i vilama dene i oblikuje da na nešto liči. Šupa od čerpića za kola, taljige i radila je pokrivena slamom i obično je na kraj guvna, stoji preko avlije i deli guvno od bašte. Bašta može ali ne mora da bude zagrađena i nuz putanju je zasađeno voće, razno, a levo i desno od putanje su leje sa povrćem. E, umalo da zaboravim. Nužnik, prokot ili klozet, (neko kaže: WC) se postavlja di je zgodno, a pre dok takvih objekata nije bilo, radi sebe se išlo izaslame (izgovara se kako je napisano, sa akcentom na drugom slogu). To je slika seoskog dvorišta koju pamtim. Nešto sam sigurno zaboravio da napišem, nešto izostavio da ne bih ulazio u detalje i bio preopširan, a ti dragi čitaoče ili čitateljko slobodno dodaj sliku ili reč i prepusti se sećanjima ako imaš dovoljno godina.

Da se vratimo samom naslovu ove priče. Reč nasatice znači: sad moram da upotrebim svo svoje umeće da objasnim značenje ove reči. Da krenem malo izdalje, što bi se reklo od Kulina bana. Kad se dene nepečena ciglja, odnosno kad se formiraju takozvane furune, da bi je bolje probila jara, ta nepečena ciglja se dene – slaže, nasatice. Ipak nekom nije jasno. Idemo dalje. Kad se ciglja slaže u zaprežna kola radi transporta, da se od truckanja ne bi krjala, opet se slaže nasatice. Ali najjasnije će da bude ako vam kažem; kad se patoše avlija, ciglja se ređa poleđuške, najširom stranom prema tlu, da bi se pokrila što veća površina, ali onaj deo kojim prolaze kola, deo koji trpi najveći teret, taj se patoše NASATICE, odnosno ciglja se ređa dužom bočnom stranom prema tlu.

Evo i jedne anegdote vezane za ovu reč. Pisac ovih redova svira u R&Roll bendu. Jednom prilikom svoje muzičko umeće predstavljali smo na lokalnoj televiziji. Voditeljka emisije nam postavi pitanje: Kako se slažu članovi benda s obzirom na različita zanimanja. Dva profesora, jedan kafedžija, jedan šofer-paor i jedan pitomac berze rada, Duša Tubaćin u to vreme naš gitarista, kao iz topa izvali: NASATICE! Gospođica voditeljka se nađe u nebranom grožđu pošto verovatno nije znala značenje te reči, ili joj je bila strana ta vrsta humora, pa ga zbunjeno pogleda, nešto promrmlja, ali se snađe i nastavi sa pitanjima. Ja pomislih, ali ne izgovorih: Gospođice, nasatice to vam je kad bi smo ovde polegali ne na leđa, ne na stomak, več porebarke priljubljeni jedan uz drugog. Sad je valjda jasno šta znači nasatice.

U Crepaji, 5. maja 2021.g.

PRETHODNI ČLANAK

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)