Desiće se možda i vama da se probudite sa vrtoglavicom koja obara s nogu, ili da tokom dana ostanete bez daha, možda vas napradne neko neviđeno čudo sa kojim se baš do sada i niste sreli. Ne brinite. Ukoliko se u stanu nalazite sa sedmogodišnjem detetom sami i nemate sopstveni prevoz (vaš problem) možda vam padne na pamet da pozovete hitnu služu. Tražite pomoć, šta bi ste drugo ako ste sami, nemoćni i teško hodate. Onda okrenete taj dobro poznat broj i očekujte pomoć, a onda vam drska lekarka iste hitne medicinske pomoći objasni kako hitna neće baš zbog vas izlaziti. I ne mora, valjda, ko ste pa vi pa ste umislili da će vam država pomoći u nevolji. Vi ste tu da njoj plaćate poreze, da se divite zdravstvenom sistemu koji ne radi svoj posao, ali nemojte da tražite slučajno pismeno da vam načelnik hitne pomoći da pismeno objašnjenje zašto vam pomoć nije ukazana. Možda postoji razlog, tražili ste samo objašnjenje, ali ne, vrlo je verovatno da će te dobiti histeriju dotičnog načelnika (znate li vi ko je on, načelnik zaboga, on vama da objašnjava!?) I tako ćete po ko zna koji put ostati nemi pred bahatom birokratijom i njenim sitnim moćnicima.
I da se ne lažemo, nije ovo lična priča, o ličnoj odiseji dolaženja do specijaliste, ovo je samo uvod te priče o jednom tužnom belom carstvu oronulih zgrada i umornih a ponekad i bahatih medicinskih radnika da vam u tom sistemu pruže ono što zaslužujete, ono zbog čega su tu (ako imate tu sreću da budu uopšte tu).
I tako dok u zagušljivoj sobi primate infuziju gledate u delić slobodnog pančevačkog neba i krivite jedino sebe što ste dozvolili da se razbolite, da vam baš tog jutra ne bude OK, što niste razumeli da se morate pobrinuti sami za sebe da biste bili dobro.
Zato, dragi Pančevci, nemojte nikada dozvoliti sebi vrtoglavice, moždane udare, napade astme ili da vam dete padne sa tri metra pa da u pauzama ispijanja kafe lokalni lekari treba da odlučuju da li da vas šalju u Urgentni ili ih baš nešto i mrzi. Ili da vam se desi da završite u invalidskim kolicima pa da po 37 stepeni temperature drsko čekate na milost i nemilost osoblja da siđu niz za vas nepremostive stepenice (jer zašto bi zaboga osobe sa invaliditetom imale prilaz gde i ostali građani, uz rampe ili liftove!?) i nervozno i polovično čuju vaše zahteve.
I tako, moglo bi ovako do sutra, ali sutra je novi dan, nadam se pun nekih drugih osećanja, zdravlja i sreće.
Zato, ostajte mi zdravo dragi moji Pančevci, potrudite se da ne budete slučajevi hitni, jer ovom našem sistemu izgleda nismo baš previše bitni.
