E moj Matija…

Nekoliko misli na temu najnovijih izmena naziva pančevačkih ulica

Živoslav Miloradović
Objavljeno 09.08.2017.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 13 mins

Uvek kada negde pročitam kako je nadležna Komisija promenila neka od imena postojećih ulica Varoši u kojoj sam odrastao osetim laganu nelagodu. Problem je isključivo lične prirode i nema veze sa Komisijom samom. Ona radi svoj posao, poštuje uzuse vremena i sledi njegove diktate. A vremena su, zna se kakva. Otuda i moja nelagoda.

Najnovijom odlukom rečene Komisije preimenovane su dve ulice u gradu Pančevu i jedan trg u Vojlovici. Dosadašnja Mučenička ulica nosiće ime Miladina Popovića, znamenitog sportiste, mecene, dobrotvora i još poznatijeg poslastičara, Ulica Matije Gupca će biti nazvana imenom Dragutina Ilkića Birte, književnika i žurnaliste, a Trg vojvođanskih brigada će biti prozvan Trgom reformacije. I šta sad tu nije u redu pitaće se neko?

Kao što rekoh na početku teksta – sve je u redu i u duhu vremena, ali ipak… Što se tiče ove dvojice vrlih Pančevaca, mišljenja sam da u potpunosti i bez ikakve sumnje zaslužuju da njihovim imenima budu nazvane dve pančevačke ulice. Ova Mučenička je dosta sumorno zvučala pa je bilo krajnje vreme da joj ime bude zamenjeno nekim prikladnijim. Što se pak drugog slučaja tiče, tu bih imao da kažem štogod više, tim pre što sam Batu Ilkića sasvim dobro poznavao. A nisam ni jedini. Nismo bili baš bliski prijatelji jer smo upražnjavali drugačije  društvene navike, ali je sasvim sigurno da smo zajedno ispili više od 25 kafa, a sarađivali smo i često i uspešno. Stoga mogu pod punom odgovornošću da tvrdim da bi se pokojni Dragutin Ilkić – Birta, inače osoba sa uzvišenim osećanjem za sve ono što bi moglo i trebalo da krasi čoveka, više nego ZGROZIO kada bi kojim slučajem saznao da bi njegovo ime trebalo da na nekoj uličnoj tabli zameni ime nikog drugog do Matije Gupca. Iako o sebi i kao čoveku i kao piscu nije mislio loše, ipak je na njegovoj skali vrednosti ime Matije Gupca označavalo pojam istorijske ličnosti, nekoga ili nečega što je na ovim prostorima, istina veoma davno, ostavilo nekakvog traga koji se ispoljio, ne toliko kao kakav rezultat, kao teritorijalni, politički ili neki drugi pomak, već kao ideja o žrtvi za Pravdu i Slobodu. Matija Gubec, seljački tribun iz hrvatskog Zagorja (1538–1573) spada u red onih veličanstvenih pobunjenika čija je borba, započeta van pogodnog istorijskog trenutka i rukovođena samo idealom univerzalne pravde bila osuđena na propast. Otuda su takvi pokreti podrazumevali samožrtvovanje kao jedini ostvarivi cilj i svojim postojanjem nadahnjivali potomstvo idejom da je i sama vizija slobode vrhunska vrednost u životu svakog čoveka za koju vredi platiti i najvišu cenu. Matija je svoj san platio na najsuroviji mogući način: na Markovom trgu u Zagrebu je februara 1573. godine prvo „krunisan” usijanom gvozdenom krunom, a potom raščerečen.

Pitanja

E sad, ako sve ovo znamo, a Dragutin Ilkić Birta je kao misleći čovek to odlično znao, hajde da se sada svi zajedno zapitamo: zbog čega Matija Gubec treba da izgubi svoju ulicu u Gornjoj varoši, ulicu koja se pod tim imenom vodila, evo skoro pola veka? Da li samo zato da bi ta ulica dobila ime našeg Bata Birte? Da li je to jedini razlog, ili je to jedina ulica grada Pančeva koju bi bilo moguće ili bi je trebalo preimenovati? Ako nije, onda da vidimo šta je to u imenu Matije Gupca tako ometajuće i tako uznemirujuće za članove naše Komisije? To što je Hrvat? Pa Hrvat je i Gundulić, pa mu eno ulice na Strelištu. To što je katolik? Pa katolik je i Josip Juraj Štrosmajer, evo mu ulice u samom centru, pored Stare pošte, za koju se nadam da će ipak izmaći pretećem oblaku jednoumlja i omraze koji se nadvija nad našim, odavno već zatrovanim društvenim odnosima, te zadržati postojeće ime. Možda je zaključeno da veoma mali broj naših sugrađana uopšte zna ko je Matija Gubec, ali isto tako, sasvim odgovorno to mogu da tvrdim, nije veći broj niti onih građana Pančeva koji znaju za ime Dragutina Ilkića. Dakle, ako ova tri pomenuta razloga nisu rukovodila Komisiju da svojim potpisima zapečati odluku o skidanju imena Matije Gupca sa ulične table, koji bi mogao biti četvrti? Znam, najbolje bi bilo pitati same članove Komisije, ali za tako nešto nemam mogućnosti, dok poslenici lokalnih medija koji su za ovo javili nisu smatrali da u ovoj izmeni ima bilo čega što bi bilo vredno javne pažnje. I sada se, upravo posredstvom ove javne ravnodušnosti,  polako primičemo mogućem odgovoru: ime Matije Gupca prestaće da bude naziv jedne male simpatične ulice upravo iz ovog, veoma važnog i za sve nas krajnje obespokojavajućeg razloga: stoga što kod nas danas i ovde, više ništa nije bitno. Ponoviću: više ništa nije bitno.

I ko je uopšte taj Matija Gubec? Tip koji je svoj život položio za ideal Slobode i Pravde? Hajde da pokušamo da uličnom anketom saznamo šta je za naše sugrađane danas ideal. Šta je Sloboda i šta je Pravda. Te ima li ovde kod nas Slobode i Pravde? A ako nema, vredi li se za njih boriti. Bojim se da bi odgovori bili više nego obeshrabrujući, bar za one koji, na isti način kao što svojevremeno razmišljao Dragutin Ilkić, odlično znaju šta ovi pojmovi znače i u kakvom je danas jadnom stanju sve ono što ih ispunjava, odnosno određuje. Da zaključim, buntovni težak, kmet, paor, zemljodelac, Matija Gubec „izgubio” je svoju ulicu jedino zbog toga što su ovom našem vremenu ideali Slobode i Pravde postali više nego nevažni. Komisija, sasvim sam u to siguran, nije doslovce išla ovom logikom. Ima tu i umnog sveta, ali kao što rekoh, vreme u kome živimo svojim se diktatom do te mere nameće individualnom mišljenju, da čovek i ne hoteći počinje da treperi upravo tom, dominirajućom rezonancom, dajući i sam svoj doprinos opštem urušenju poslednjih ostataka plemenitih ideja i visokih ideala.

Ma kakve brigade

Što se drugog predloga tiče, onog kojim je promenjen naziv Trga u Vojlovici, koji će se umesto Trg vojvođanskih brigada zvati Trgom reformacije, mišljenja sam da je u veoma tesnoj vezi sa već izloženom argumentacijom.

U jednoj veoma dugačkoj pančevačkoj ulici nalaze se dva najveća pravoslavna hrama: jedan posvećen Uspenju Presvete Bogorodice i drugi Preobraženju Gospodnjem. Ulica još uvek nosi ime velikana srpskog socijalističkog pokreta Dimitrija Tucovića, a za sada još nikome ne pade na pamet da je nazove Ulicom pravoslavlja. Razlog ne bi trebalo duže tražiti: verovatno bi tako štogod bilo pomalo neprimereno, jer Pančevo ipak nije Sveta Gora. Zbog čega bi se onda glavni vojlovački trg imao zvati Trgom reformacije? Zato što se na njemu nalaze dva hrišćanska hrama od kojih jedan pripada Slovačkoj evangeličkoj crkvi, a drugi Reformatskoj (mađarskoj) hrišćanskoj crkvi. Samo zbog toga? Ne bih rekao, a razlog sam naveo u trećoj rečenici ovog pasusa. Da li, možda, zbog toga što je Vojlovica nastanjena uglavnom pripadnicima mađarske i slovačke nacionalne manjine? Pa upravo iz tog razloga ovaj Trg je nosio dosadašnje ime. Nazvan je po brigadi Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije kojih je bilo ukupno petnaest, a u čijem sastavu su se borili brojni pripadnici, kako mađarske, tako i slovačke nacionalnosti. Najviše Slovaka bilo je u Četrnaestoj vojvođanskoj, najviše Mađara u Petnaestoj, koja je zbog toga nosila ime pesnika Šandora Petefija, dok je Dvanaesta vojvođanska brigada formirana upravo tu, u Vojlovici i baš na ovom trgu. Dakle, mi danas menjamo ime trga koji je bio nazvan upravo zbog konkretnog istorijskog događaja koji se tu odigrao. Da li je to u redu? Ja mislim da nije. Da li je u redu to što je Dvanaesta vojvođanska formirana baš na ovom trgu, a ne na nekom drugom, i u krajnjoj liniji, a mislim da je za naš slučaj ovo poslednje pitanje i najvažnije: da li je u redu to što su brigade Narodno oslobodilačke vojske uopšte i formirane, te s ovim u vezi sledi i potpitanje: da li je u redu što je uopšte vođen rat protiv okupatora, tim pre što se na čelu antifašističkog  pokreta nalazila komunistička partija. Mislim da pomenuti duh vremena već duže vreme crpi svoju snagu iz uverenja da sve to uopšte nije bilo u redu i da je sve to bio veliki promašaj i zabluda. Stoga sam sklon zaključku da će vojlovački glavni trg biti prozvan imenom Reformacije upravo zbog toga što nije zgodno da pošta adresirana na časne predstavnike dveju navedenih crkava, koji su i predlagači ove izmene naziva trga, stiže na adresu nominovanu imenom nekakvih tamo partizanskih brigada, a svi mi, navodno, odlično znamo ko je vojvođanskim seljacima čupao brkove i tako dalje i tome slično.

Za kraj imam još jedno pitanje: da se kojim slučajem pomenuti Trg zvao imenom Vase Čarapića, a ne Vojvođanskih brigada, da li bi i danas bio preimenovan u Trg reformacije? Mislim da ne bi. Odgovor je poznat: Vasa se borio protiv Turaka, a ne protiv Nemaca i uz to, što je najvažnije, nije bio komunista.

NAREDNI ČLANAK

Ostavi komentar

  • (not be published)