Svi srećni prvi septembri liče jedni na druge

Svi srećni prvi septembri liče jedni na druge, a svaki nesrećan prvi septembar, nesrećan je na svoj način. Naravno da se nisam nadala nekoj staroj dobroj srećnoj školskoj godini u koju ulazimo nasmejani, preplanuli i puni ideja, ali ovu grobljansku atmosferru baš niko nije očekivao.

Moje računanje vremena je iz perspektive „pre i posle korone“, jer tokom epidemije mi je postalo jasno da za prosvetni sistem više nema spasa. Svaka odluka i promena koju uvodi Ministarstvo, bilo je očigledno smišljena da još malo gurne sistem u blato. Bukvalno svaka, ne preterujem.

Međutim, jedna odluka je starijeg datuma, a odnosi se na sprečavanje zaposlenja ljudi na neodređeno vreme u državnoj administraciji, a ne samo u prosveti. Delovalo je kao populistički i nevažan detalj radikalskih svinjarija i glumljenja poštenja, ali već godinama unazad nam je jasna savršeno perverzna strategija iskorišćavanja i ucenjivanja ljudi za različite potrebe. Radikalski umovi su na taj način počeli da raspolažu ozbiljnom armijom zaposlenih na određeno vreme koji su u obavezi da rade sve što se od njih zahteva da bi dobili „posao za stalno“. Mi ih poznajemo kao sigurne i kapilarne glasove na izborima i statiste na mitinzima, ali su sigurno iskorišćeni i na gomilu drugih načina, u zavisnosti od potrebe stranke i talenta koji imaju.

U školama je specifična situacija jer je davno presušio rezervoar prosvetarki koje godinama rade na zamenama nadajući se stalnom zaposlenju. Problem sa nastavnim kadrom je odavno postojao u manjim sredinama, ali to niko nije primetio, niti je nekog zanimalo. Poslednjih godina je nedostatak nastavnika za određene predmete problem i u gradovima, a i sve je veći broj predmeta za koje ne postoji kadar. U prethodne tri godine fakulteti ne popunjavaju kvotu za budžet na nastavničkim smerovima, tako da je nedostatak stručnog kadra već hronična bolest, koja će vrlo brzo ući u terminalnu fazu.

I onda SNS bulumenta reši da se krajem avgusta obračuna sa neposlušnim prosvetarima/kama, da bi na potpuno nov način unesrećila i ovaj prvi septembar.

Direktori/ke koji/e su podržali/e svoje zaposlene u obustavi rada razrešeni su dužnosti. Direktori/ke lojalni SNSu dobili su zadatak da kazne kolege koje mogu da kazne, a to su ljudi kojima se ugovori obnavljaju na godinu dana, jer ne mogu da kazne one koji su zaposleni na neodređeno vreme. Prava radikalska demonstracija sile nad slabijima, i to nad onima koji umesto da slušaju i rade po komandi, pokazuju integritet i podržavaju tamo neke blokadere i ustaše.

Na sednici Skupštine Grada u junu gradonačelnik je u više navrata skrenuo pažnju na to da su prosvetni radnici/e najveća sramota ovog grada, pošto smo, očigledno, poremetili iluziju normalnosti koju SNS mora da čuva. Posle par meseci je jasno kako će se gradski moćnici osvetiti, onima kojima mogu.

U Pančevu je prvo razrešena direktorka Gimnazije „Uroš Predić“ Zorica Pomar, ali su profesori/ke napustili/e sednicu Nastavničkog veća (naklon do poda!) na kojoj je trebalo da se odluči o postavljenom v. d. direktoru Nikoli Rikanoviću, pa je i on podneo ostavku.

Nekoliko dana se po čaršiji širila informacija da će još nekoliko direktora biti smenjeno, ali je to očigledno planirano zastrašivanje, da im se ne bi ponovilo da neposlušnom kolektivu dozvole obustavu nastave.

Jedna vaspitačica, koleginica koja predaje istoriju u dve škole i dve koleginice u Hemijskoj su ostale bez posla, a verovatno ih ima više. Ko će ući u učionice umesto njih pravo je pitanje, s obzirom na to da u našem gradu srpski jezik u osnovnoj školi može da predaje i profesor japanskog jezika, kao što našoj deci često predaju studenti, ali i oni koji na svojim fakultetima nisu imali stručne predmete kao što su metodika, pedagogija i psihologija.

Zabavno će biti i u Omoljici, gde je kolektiv ponovo dao podršku Vladimiru Ristiću, koji je smenjen proletos.

U OŠ „Branko Radičević“ će se odvijati skraćena nastava jer je poplava uništila instalacije, pa nema struje u objektu. To se desilo početkom avgusta, a ceo mesec nije bio dovoljan da se kvar sanira, pa će radovi trajati tokom septembra. Moja koleginica kaže: „Ionako radim pomoću štapa i kanapa“, što je, možda, utešno, ali je tužno i zabrinjavajuće.

U Srbiji je to i najbolja definicija prosvetnog sistema u 21. veku. Ako su štap i kanap oruđe motivisane, kreativne i obrazovane osobe, naša deca će dobiti ono zbog čega dolaze u školu i nemamo razloga za brigu. Opasno je, međutim, kada taj štap i kanap predstavljaju metaforu stručnog kadra koji treba da bude posvećen obrazovnom i vaspitnom razvoju dece i mladih.

U ovom momentu najbitniji korak je da se zabrinuti roditelji aktivno uključe u rad Saveta roditelja u svojim školama. To nisu tela koja imaju velike ingerencije, ali imaju bitan uticaj, mogu da postavljaju pitanja direktorima i da vrše određeni pritisak. To je način da roditelji, nastavnici/e i učenici/e od svoje škole stvaraju zajednicu, ne prepuštajući je partijskim poslušnicima. Vreme je za ujedinjenje i zajedničku akciju i na ulicama i u institucijama.