Ove nedelje se u svim obrazovnim institucijama u zemlji obeležava Dečja nedelja. Ni Pančevo nije izuzetak. I dok je slogan ovogodišnje manifestacije „Gradimo mostove među generacijama – za radost svakog deteta”, učitelj Zmajeve škole, Predrag Starčević, odlučio je da gradi mostove među narodima. Zapravo, dva naroda, holandskog i srpskog. Ugledni časovi pod nazivom „Razvijamo srpsko-holandsko prijateljstvo” održani su u utorak, 3. oktobra, u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj” u odeljenju četvrtaka čiji je Peđa odeljenski starešina. Osim četvrtaka i njihovog učitelja, časovima je prisustvovao i nastavni kadar ove škole, kao i predstavnica Holandske ambasade u Beogradu. Na samom početku radionice, Starčević je objasnio odakle je potekla ideja da se ovako nešto organizuje.
– U maju sam dobio nagradu „Pro Futuro” (više o tome pročitajte ovde) i tim povodom mi se javio drug iz detinjstva, Vlado Škovrlj. On je izbegao iz Jugoslavije tokom rata i odselio se u Holandiju. Tamo je otvorio svoj restoran. Pošto se dugo nismo videli, pozvao me je da budem njegov gost u Amsterdamu tokom leta. Osim gostoprimstva, dao mi je i novčanu donaciju kako bih, u novoj školskoj godini, napravio radionicu na temu srpsko-holandskog prijateljstva. Budući da potiče iz mešovitog braka, Vlado je tokom ratnih godina na ovim prostorima osetio šta znači kada prijateljstvo među narodima zameni mržnja, pa je zbog toga želeo da ukaže kako je za opstanak čovečanstva neophodno prijateljstvo među različitim narodima – rekao je učitelj Peđa pozdravivši sve prisutne.
Tradicionalni simboli Holandije
To je ujedno bio i početak prvog časa na kojem je Stračević ukratko upoznao đake sa obeležjima i istorijom Kraljevine Holandije. Nakon toga, reč je dao deci. Oni su odgovarali na pitanje šta sve znaju u vezi sa Holandijom. Pored narandžaste boje, kao zaštitnog znaka te zemlje, i tradicionalnih simbola, poput lala, vetrenjača i klompi, mogli su se čuti i zanimljivi odgovori. Tako je jedan dečak rekao da je to zemlja u kojoj je dozvoljeno legalno korišćenje marihuane, a njegov drugar da je to država sa velikim brojem porođaja u kućnim uslovima. „Ja sam čula da je u Holandiji moguće da muškarac oženi muškarca” rekla je jedna plavooka devojčica i izmamila blagi osmeh prisutnih. U drugom delu časa, školarcima se pridružila i predstavnica Holandske ambasade. Ona je pozdravila decu na svom maternjem jeziku, a potom su se oni pohvalili rečima i izrazima na holandskom koje su samo naučili kod kuče. Ni ovog puta nisu propustili priliku da pokažu šta sve znaju, pa su tako spomenuli holandske slikare, Rembranta i Van Goga, kao i podatak da se Holandija graniči sa Belgijom i Nemačkom i da je zemlja koja ima duplo više bicikala u odnosu na broj stanovnika. „Pa, vi znate o mojoj domovini više od mene” oduševljeno je rekla predstavnica Holandske ambasade. „Mogu vam reći da znaju više i od mene” nadovezao se učitelj Peđa. Pred kraj časa, predstavnica ambasade je đacima podelila holandske slatkiše, lopte, postere, a donirala je i knjige za školsku biblioteku.
Predrag Starčević sa predstavnicom Holandske ambasade
U nastavku radionice đaci su imali zadatak da se kreativno izraze, pa su na času likovnog crtali simbole ove države na severu Evrope. Potom je usledio čas srpskog jezika gde su učenici podeljeni u četiri grupe, a svaka od tih grupa trebalo je da smisli priču na temu „Moj događaj u Holandiji” i da potom tu priču dramatizuje koristeći lutkice. Zanimljivo je da je jedna grupa odlučila da odigra predstavu koja se bazira na legendi o dečaku Hansu Brinkeru. Naime, ovaj dečak je išao da poseti svog slepog prijatelja kada je iznenada čuo da voda odnekud curi. Video je rupicu iz koje je kapljala voda i stavio prst na istu, kako voda ne bi poplavila njegovu zemlju. Sutradan su njegove povike čuli policajci i otada se grade brane kako bi zaštitile Holandiju od poplava, a Brinkeru je pripalo počasno mesto u istoriji ove kraljevine i srcima dece širom sveta.
Učitelj i đaci zadovoljni zbog uspešno izvedene radionice
„Volim sve narode ovog sveta” je neformalni naziv ove radionice koju je učitelj Peđa uspešno izveo sa svojim četvrtacima. Kako je i sam Starčević naveo, cilj ovih časova bio je upoznavanje sa drugom kulturom, razvijanje poštovanja, tolerancije i ljubavi prema drugačijima od nas, kao i produbljivanje znanja iz geografije, istorije i umetnosti. Od novčane donacije gospodina Škovrlja, đaci su odlučili da kupe bojice i veliki ram za učionicu, u koji će stavljati svoje likovne radove, a od ostatka novca učitelj Peđa ih je odveo na kolače. Koliko su znanja, truda i energije uložili u to da radionica ispadne baš kako treba, to je i bila adekvatna nagrada za te pametne glavice.
