ono što je

jezivo kada sanjaš sebe
jeste to da i u snu spavaš
i sanjaš kako želiš da se probudiš
pa počneš da stenješ i
ispuštaš nečujne krike
grebeš po zidu
češeš se po licu
stiskaš oči
misliš na majku
i na njene snove
a zatim osetiš kako padaš sa kreveta
bolno se nadaš da će te ona čuti
dok vrištiš u sebi
zapomažeš da te probudi
želiš da se ištipaš ceo jer
zaglavljen si u mehanizmu sata
i u glavi ti odjekuje njegovo sporo kucanje
ono što je najgore je
kada odustaneš i prihvatiš
da umreš unutar tog starog sata
ti se probudiš zastvarno
i osetiš život