Živimo u istom sistemu vrednosti 130 godina

„Srbija posle Vučića” naziv je tribine koju su organizovali Građanska akcija Pančevo uz podršku Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV) i beogradskog forumaZDF održana je 18. oktobra u „Kupeu”

Bogdan Čalić
Objavljeno 20.10.2018.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 6 mins

Okosnica diskusije bile su teme sagledavanje kontinuirane prošlosti nacionalizma, suočavanja sa takvom istorijom, degenerativni procesi vladajuće stranke na čelu sa predsednikom države kao i posledice sa kojima će se društvo suočiti posle njih. Pogled na ova pitanja izložili su učesnici tribine – istoričarka iz Beograda Dubravka Stojanović, sugrađanka, sociološkinja Janja Beč Nojman i novosadski novinar Dinko Gruhonjić dok je razgovor moderirao novinar Nenad Živković.

Nastojavši da demaskira principe na kojima su se sve vlasti (uključujući i sadašnju) u proteklom veku zasnivale, Dubravka Stojanović je napravila paralelu sa raznim autokratama vučićevskog tipa:

– Kao neko ko se bavi istorijom pouzdano mogu reći da živimo u istom sistemu vrednosti već 130 godina. Politički sistem koji je ovde na snazi guši svaki otpor time što su aspekti njegove politike toliko široki da dosežu granice kontradiktornosti, pa je samim tim raspon delova zajednica koje objedinjuje dovoljno veliki da proguta svaku kritičku misao i uz to se služi „nacionalnom pričom” da bi takav sistem uspostavio. Nikola Pašić je taj koji je kreirao ovakav politički perpetum mobile a imena koja se njime služe, Tito, Vučić ili Milošević, nebitna su – objašnjava Stojanović.

Nadovezavši se na pitanje mehanizima vlasti sociološkinja Janja Beč Nojman istakla ja da fizičko nasilje i rat nisu jedini način marginalizovanja svake iole drugačije misli, već da se to čini i kroz korupciju, nestručnost kadrova, nepostojanje opšteg interesa, loših zakona. Sve se to na kraju odražava i na sve veći odliv mozgova, rekla je Nojman takođe ističući da „živimo u siromaštvu jer se na taj način najbezbolnije nezadovoljni građani adaptiraju na trenutačno stanje”. Napomenuvši da se siromaštvo kvantitativno iskazuje kroz odricanje od školovanja pa čak i od zdravstvenih usluga, ali i kvalitativno kroz srozavanje morala i pristajanje na pad svih standarda.

Odgovarajući na pitanja građana razgovor se premestio u sferu budućnosti. Okupljeni Pančevci želeli su da saznaju koji je najjednostavniji način izlaska iz političkog vrzinog kola u kojem zive poslednjih 20 godina kao i sa čim će se nakon izlaska iz njega suočiti. Dinko Gruhonjić je podsetio je da su građani pre 20 godina pronašli način pomoću kojeg se mogu boriti za sebe i svoju budućnost. On je rekao da moramo da koristimo isto oružje kao i protiv Miloševića, moramo da jasno i glasno govorimo o solidarnosti, o političkim idejama. Razne lokalne incijative se plaše i ne žele da se investiraju u tu borbu, a u isto vreme veliki deo građana gleda na bilo kakvu političku inicijativu sa prezirom.

– Ne smemo bežati od politike jer kao što se ona nama bavi non-stop tako i mi moramo da uzmemo učešće u njoj na nivou građanskog fronta koji je nekada bio nosilac promena – zaklučuje Gruhonjić.

Svoje viđenje razloga iz kojih je građanski front danas oslabljen ponudila je i Dubravka Stojanović:

– Ključ svih promena su, pa i onih od pre 18 godina, mladi. Nekada je fakultet kao institucija bio jasno „suprotstavljen državi”. Danas studenti nisu zainterosvani za ideje i opšte interese kao što su to bile starije generacije. To se najbolje vidi i po njihovom angažovanju za svoje viđenje stvari ne samo na ulicma nego i na predavanjima – smatra ona.

Kao glavni razlog tome istoričarka vidi ekonomski uticaj:

– Liberalni kapitalizam je prodro u sve sfere društva pa i u Univerzitet. Logična posledica je to da su stundenti preokupirani borbom za svoju egzistenicju na fakultetima više nego za promene – navodi Stojanović.

Privodeći razgovor kraju učenici tribine dotakli su se i pitanja o medijima i na koji način građani mogu da se odbrane od propagande. Gruhonjić ističe da je važno kome građani ukazuju pažnju i poverenje.

– Medijsko đubre uspeva da se plasira zato što dobija pažnju. Naravno da i novinari snose ogroman deo odgovornosti zbog toga što su dozvolili srozavanje profesije ali svoju pažnju treba usmeriti ka novinarima koji još sa pravom nose to zvanje. Postoje pošteni i vredni ljudi u sudstvu i u ostalim granama vlasti. Ista je situacija i u novinarstvu, četvrtoj, kontrolnoj „grani vlasti”. Postoje novinari koji su zaista kritički nastojeni, ali oni mogu da postoje samo ako na drugoj strani postoji javnost koja je medijski pismena – kaže on.

Gruhunjić je zaključio tribinu napominjući  da su nama su potrebni ljudi koji čitaju, čitaju, ali ne veruju svemu što pročitaju.

Ostavi komentar

  • (not be published)