„Papirnata” borba odbornika pančevačke Skupštine protiv korupcije

Borba protiv korupcije za Vladu Republike Srbije iz 2014. godine, bila je jedan od najvažnijih ciljeva, pa je tako usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine, Akcioni plan, a osnovano je i Koordinacino telo za primenu Akcionog plana.

Devet godina kasnije, korupcija se više gotovo i ne spominje, kako na državnom tako i na lokalnom nivou, niti se donose dokumenta koji će sprečiti korupciju, počev od Nacionalne strategije koja je istekla još 2018. godine, do lokalnih akcionih planova.

Međunarodna organizacija Transparensi internešnel objavila je nedavno da je Srbija pala za pet mesta na listi percepcije korupcije u javnom sektoru. U izveštaju ove organizacije za 2022. godinu, Srbija je na 101. mestu među 180 zemalja sveta i to je najlošiji rezultat u poslednjih 11 godina.

U skladu sa Akcionim planom za pregovaranje Srbije o članstvu u Evropskoj uniji, poglavlje 23, svi gradovi i opštine u Srbiji su bili u obavezi da do 30. juna 2017. godine usvoje i primene lokalne nezavisne mehanizme za borbu protiv korupcije – antikorupcijske planove (LAP), čiji je model izradila Agencija za borbu protiv korupcije.

Reč je o dokumentu čiji je cilj jačanje preventivnih antikorupcijskih mehanizama lokalnih samouprava, i primene načela vladavine prava, načela nulte tolerancije na korupciju, odgovornosti, sveobuhvatne primene mera i saradnje svih nivoa vlasti, kao i načela efikasnosti i transparentnosti.

Neki od ciljeva akcionog plana jesu: povećana transparentnost u procesu usvajanja propisa, razotkrivanje korupcije kroz zaštitu uzbunjivača, otklonjanje rizika od korupcije u postojećem sistemu upravljanja javnim preduzećima na lokalnom nivou, povećana transparentnost administrativnih procedura i odgovornosti i kontrole u procesu dodele sredstava udruženjima građana i medijima, otklanjanje rizika od korupcije u radu komisija i drugih organa JLS koji su nadležni u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja i izgradnje, povećanje transparentnosti postupka i kontrole javnih nabavki…

Grad Pančevo usvojio je taj plan gotovo u roku – u novembru 2017. godine, ali telo za primenu Lokalnog antikorupcijskog plana nije ni formirano. Takođe, kako je naša redakcija pisala, većina mera iz plana koji je istekao 2020. godine, nije realizovana.

Skupština Grada Pančeva bila je odgovorna za ispunjavanje određenog broja mera, među kojima su: izrada Nacrta izmena i dopuna Poslovnika Skupštine Grada u vezi sa obavezom javnih funkcionera Grada (gradonačelnik, odbornici/članovi Gradskog veća) da prilikom učestvovanja u usvajanju opštih akata izveste organe Grada i javnost o tome da u oblasti na koju se akt odnosi imaju privatni interes ili korist; donošenje opšteg akta kojim se definiše sukob interesa (vlasništvo nad privatnim preduzećem, članstvo u drugim organima upravljanja, nepotizam, kronizam, klijentelizam i slično); lice kojem se prijavljuje sukob interesa; izmena odluke kojom se reguliše postupak imenovanja direktora JP i JKP; usvajanje registra javne svojine, i formiranje tela ili lica koje je odgovorno za vođenje registra javne svojine; usvajanje akcionog plana za unapređenje javnog informisanja grada Pančeva; izmena Odluke o obrazovanju komisije za planove i uspostavljanje obaveze i pravila postupanja sa primedbama koje nadležna komisija dobije u toku ranog javnog uvida o izradi prostornog, odnosno urbanističkog plana, koje bi morale da budu javne; usvajanje internog okvira Grada kojim bi se uspostavila obaveza adekvatnog uključivanja zainteresovane javnosti u proces planiranja i izrade gradskog budžeta, kao i obavezu redovne izrade Građanskog vodiča, koji na primer ove godine nije objavljen, a javne rasprave o budžetu se godinama ne održavaju.

Antikorupcijski aspekt skupštine

Prema postojećem pravnom okviru, skupština opštine/grada je najviši organ koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti i koji, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, donosi propise i druge opšte akte. Ovim aktima, čijim usvajanjima njihova primena postaje obavezna na teritoriji JLS, lokalna predstavnička tela uređuju pitanja od značaja za funkcionisanje lokalne zajednice, što je veoma važna funkcija koja mora biti posebno tretirana i sa antikorupcijskog aspekta. Skupština nema nadležnost da kreira dokumente, već ih samo usvaja, ali može kod nadležnih predstavnika vlasti da inicira donošenje raznih mera i odluka.

Nakon što je Skupština Grada Pančeva usvojila LAP, sledeći korak nikada nije napravljen. Procedura predviđa da je nakon usvajanja Gradsko veće trebalo da izabere komisiju koja bi predložila članove za telo za praćenje primene LAP, najkasnije šest meseci pre roka za realizaciju prve mere iz LAP-a. U Komisiju je neophodno imenovati predstavnike organa JLS, lokalnih nevladinih organizacija i udruženja građana, lokalnih medija i građane, kao i predstavnike drugih organa javne vlasti koji funkcionišu u lokalnoj zajednici, a koji ne predstavljaju deo sistema lokalne samouprave. Nakon što Komisija sprovede proceduru, rang listu prosleđuje Skupštini Grada, koja bira članove tog tela.

Kako bismo saznali zbog čega telo za praćenje primene LAP-a nije formirano, u kojoj meri su ispunjene mere iz plana, i zašto nije donet novi plan s obzirom na to da je prethodni istekao 2020. godine, poslali smo pitanja Gradu Pančevu, ali odgovore nismo dobili.

Ipak, kako su pisali mediji te 2017. godine, postojala je ideja da to telo bude stalno radno telo Skupštine Grada Pančeva u kojoj je trebalo da sede i predstavnici udruženja građana i strukovnih udruženja, kao i pojedinici koji su istaknuti u borbi protiv korupcije.

– Skupštine mogu i da iniciraju sancionisanje korpupcije, da imaju planove integriteta, najzad da u redovnom radu budu servis građana i rade u njihovom interesu. To se ipak ne dešava jer današnje skupštine ne realizuju javni, već partijski interes – kaže za naš portal Zoran Gavrilović, iz Biroa za društvena istaživanja – BIRODI.

On dodaje da je na delu „papirnata” borba protiv korupcije, jer se akti doneseni u cilju borbe protiv korupcije ne primenjuju, te ocenjuje da i lokalni antikorupcijski planovi u lokalnim samoupravama, i tamo gde su usvojeni i gde je formirano telo za praćenje njegove primene, nisu zaživeli.

BIRODI je 2021. godine objavio Crnu listu odgovornih gradonačenika i gradonačelnica za neusvajanje Lokalnih antikorupcijskih planova (LAP) i osnivanje nezavisnih Lokalnih antikorupcijskih tela na nivou gradova, među kojima se našao i gradonačelnik Grada Pančeva.

Na sednicama Skupštine gotovo je nemoguće čuti o borbi protiv korupcije i merama protiv korupcije, a pančevački parlament ne poznaje ni dobru praksu javnih slušanja, niti godišnje izveštava javnost o realizaciji mera za borbu protiv korupcije.

Kao što smo pisali, u poslednjem sazivu Skuptšine Grada Pančeva rasprave gotovo i da nema, a „nezgodna” pitanja uglavnom postavljaju odbornici Srpske radikalne stranke (SRS). Oni, ali i ostali opozicioni odbornici iz saziva od 2016. godine, ukazivali su na brojne primere korupcije i postavljali pitanja o korupciji u Apoteci Pančevo, Azotari, poslovanju Autotransportnog preduzeća Pančevo (ATP) i drugim primerima korupcije u gradu.

Što je transparentnost manja to je korupcija izvesnija

Prema oceni Siniše Jankovića, predsednika Instituta za borbu protiv korpucije Kareja iz Pančeva, korupcija je ušla u svaku poru našeg društva.

– U skladu sa tim jasno je da postoji u svim lokalnim samoupravama, pa i u Pančevu. Postoji veliki broj pojavnih oblika korupcije, obična i politička korupcija, u javnosti poznata kao visoka ili sistemska. Ta je vrsta namenjena onima koji imaju političku moć. Građanima je nedostupna, i nije vidljiva. Kada kažemo vidljiva mislimo na način izvršenja. Njene posledice, suprotno od toga, ne da su vidljive, već ih većina građana oseća na svojoj koži, svaki dan – dodaje Janković i zaključuje da što je transparentnost manja to je korupcija izvesnija.

Govoreći o korupciji u gradu Pančevu, naš sagovornik napominje da se od građana kriju odluke koje donose predstavnici vlasti, i da je primetno da je broj učesnika na javnim oglasima lokalne samouprave za dobavljače robe i usluga mali, što govori da je korupcija gotovo izvesna.

Podseća da Grad Pančevo nije formirao telo za praćenje LAP-a, i da od 2017. godine, nije zabeležena ni jedna izjava predstavnika JLS na navedenu temu.

Ignorisanje služi da se sve nezakonito drži što dalje od javnosti, ocenjuje Janković.

Međutim, čak i da su svi koraci u osnivanju i primeni LAP-a realizovani, Janković zaključuje da bi i tada ingerencija i moć tog tela bila minimalna, jer politička volja za borbu protiv korupcije ne postoji.

– Cenimo da postoje brojni dokazi koji ukazuju na upravo suprotno: da postoji politička volja, ali za bavljenje političkom korupcijom. Zbog toga je svaki, pa i formalni vid kontrole suvišan – smatra Siniša Janković.

Za njega suštinsku ulogu u borbi protiv korupcije ne bi imao ni Savet za borbu protiv korupcije u okviru Skupštine Grada Pančeva.

– Verovatno da bi takvo telo predstavljalo zloupotrebu sprečavanja korupcije, koja bi se lažno iskazivala, dok bi skrivala pravu nameru da politička korupcija bude zaštićena – kaže aktivista Kareje.

Naš sagovornik zaključuje da ipak dokumenta bez podrške građana ništa ne vrede, te da trenutno građani Pančeva, kao i građani svih drugih gradova i sela u Srbiju, nemaju svest o štetnosti političke korupcije, te se shodno tome vladaju.

Ipak, Janković zaključuje da navedeno ne znači da malobrojne antikorupcijske snage treba da obustave svoje aktivnosti, te da je njihov značaj neprocenjiv.

Tekst je preuzet sa sajta PanPress