Koliko (ne) poznajemo poreska prava i obaveze

U kolikoj meri su građani upoznati sa poreskom politikom, pravima i obavezama iz ove oblasti, gde i kako mogu da se informišu ili potraže pomoć vezanu za ovu materiju?

Dragana Petrov
Objavljeno 17.05.2019.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 11 mins

Koliko građani prate i razumeju poresku politiku, jesu li upoznati sa pravima i obavezama koje ih obavezuju kao poreske obveznike, koliko i kako se o ovoj temi informišu i kako rešavaju probleme koji nastaju, delimično je predstavljeno rezultatima ankete koja je obuhvatila 103 ispitanika, naših sugrađana, a koja je preko sajta Pančevo Si Ti sprovedena u okviru projekta (videti disklejmer na kraju teksta).

Jesmo li uz Maldive i Kipar zajednica koja je poreski (sivi) raj za investitore ili je to samo reklamno samohvalisanje aktuelne vlasti, plaćaju li porez i po kojoj osnovici najbogatiji u društvu pravedno u odnosu na ostvarene profite i koliko i kako se oporezuju javna dobra ili ekstra dobiti, može pre da spada u domen profesionalnog razmatranja i zahteva detaljnu stručnu analizu. Ali koliko i kako ćete platiti za prenos naslednih prava, koliko je oporezovana vaša imovina i zarada, koje namete putem taksi ili akciza dodatno plaćate uz obavezujuće plaćanje komunalnih usluga, koliko visina poreske stope kojima se oporezuje roba od specifične važnosti ili javnog interesa (bebi i dečija oprema, tehnička i račinarska roba, javna dobra i imovina), neposredno utiče na mogićnosti građana da uživaju stečena građanska prava ispunjavanjem obaveza koje iz oporezivanja proističu, čini se da više privlače interesovanje jer se neposrednije tiču propisanih nameta koji se moraju platiti.

Odgovori na deset pitanja iz ankete, pokazali su delimično poznavanje nekih od osnovnih činjenica vezanih za javne finansije i poresku politiku: većina je tačno odgovorila prepoznavši da je izvorni javni prihod gradova/opština u Republici Srbiji porez na imovinu, da je Poreska uprava republički organ, da kao poreski obveznik imate pravo da dobijete besplatnu pomoć oko poreza, da javno-privatno partnerstvo podrazumeva saradnju javnog i privatnog sektora, da budžet kao finansijski dokument gradova/opština u Republici Srbiji ima i prihodnu i rashodnu stranu, kao i da su upoznati sa pojmom javnog duga. S druge strane, visoki procenat su dobili i odgovori o nedovoljnom ili malom poznavanju poreskih prava i obaveza, da nisu upoznati sa pojmom poreske pravde, ili kod onih koji su upoznati uverenje da je ona ovde gotovo neprimenjiva, kao i nezadovoljstvo oko ulaganja samouprave u lokalnu – javnu infrastrukturu.

Porezi u Srbiji

Poznavanje osnovnih činjenica poreskog sistema je neophodni preduslov za uspostavljanje šire podrške u pružanju neophodne pomoći oko edukacije i upoznavanja sa pravima i obavezama koje nameće poreski sistem (osnovni cilj je i ovog projekta), osposobljavanje da se pronađe neophodna šira medijska informisanost i prepoznaju i iskoriste mogućnosti pomoći i zaštite kod kršenja prava i dužnosti u ovoj oblasti.

Koliko su građani upoznati sa nekim osnovnim pojmovima iz oblasti javnih finansija, poreskog sistema i javnog budžetiranja, kao što su važeći porezi u Republici Srbiji? Zakonom o budžetskom sistemu propisano je da se porezi mogu uvoditi samo zakonom i to na: potrošnju; dohodak, dobit; imovinu; prenos imovine fizičkih i pravnih lica.

Danas se u Srbiji plaćaju:

  • Porez na dodatu vrednost (PDV) kao opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara.
  • Porez na dobit pravnih lica čija je osnovica je oporeziva dobit i koji plaćaju privredna društva.
  • Porez na dohodak građana koji plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na sledeće vrste prihoda: zarade; prihodi od poljoprivrede i šumarstva; prihodi od samostalne delatnosti; prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine; prihodi od kapitala; prihodi od nepokretnosti; kapitalni dobici i ostali prihodi.
  • Porezi na imovinu, i to porez na imovinu koji se plaća na: pravo svojine; pravo stanovanja; pravo zakupa stana ili stambene zgrade; pravo zakupa građevinskog zemljišta u javnoj svojini, odnosno poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini; pravo korišćenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini.
  • Porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava;
  • Porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara i to: porez na upotrebu motornih vozila; porez na upotrebu plovila; porez na upotrebu vazduhoplova; porez na registrovano oružje.
  • Porez na premije neživotnih osiguranja koje se ostvaruju zaključivanjem i izvršavanjem ugovora o poslovima neživotnog osiguranja.

Do 2012. gode stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) iznosila je 18 odsto, nakon čega je povećana na 20. Preciznije, u Srbiji postoje dve poreske stope PDV-a. Za većinu proizvoda važi poreska stopa od 20 odsto, dok se za određene osnovne životne namirnice – pekarski proizvodi, lekovi, žitarice obračunava 10. Do 2012. za takve proizvode važila je poreska stopa od osam odsto.

Informacije i pomoć

Detaljnije informacije vezane za poreske obaveze i prava, kao i neophdna pomoć oko izvršenja poreskih obaveza, mogu se naći na portalu Poreske uprave.

Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija i privrede pruža stručnu pomoć poreskim obveznicima u primeni poreskih propisa za poreze, u okviru koga je i korisni Poreski informacioni biro sa detaljnijin podacima vezanim za poreski sistem, kao i Poreski kalendar kao svojevrsni posetnik o datumima prispelih poreskih obaveza bilo da se radi o fizičkim ili pravnim licima.

U okviru rubrike „Pitanja i odgovori” na ovom portalu, mogu se dobiti odgovori o postupanju u okviru problema vezanih za rešavanja poreskih obaveza, rokova ispunjenja ili institucija nadležnih za njihovo rešavanje. Odgovori su u formi sledećeg primera:

„Kako ostvariti pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza?
Pravo na povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza možete ostvariti podnošenjem zahteva nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema sedištu pravnog lica/preduzetnika, odnosno prebivalištu fizičkog lica.

Pored identifikacionih podataka u zahtevu je potrebno da navedete račun javnih prihoda sa kojeg treba izvršiti povraćaj, odnosno BOP ukoliko je isti dodeljen poreskoj prijavi i tekući račun na koji se vrši povraćaj sredstava. Zahtev mora da bude potpisan od strane odgovornog lica ili lica ovlašćenog za zastupanje.

Poreska uprava će odlučiti po zahtevu najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva i po sprovedenom postupku, ukoliko je zahtev osnovan, doneće rešenje kojim se odobrava povraćaj sredstava. Ukoliko se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva ne izvrši povraćaj, imate pravo i na kamatu koja se obračunava na iznos više plaćenog poreza. Izuzetno, ako je osnov za povraćaj poništeno odnosno izmenjeno rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate poreza.”

Neophodnu besplatnu pravnu pomoć vezanu za ovu oblast moguće je dobiti preko istoimenog portala koji uređuje humanitarna nevladina organizacija PRO BONO, a čiji je glavni cilj pružanje primarne besplatne pravne pomoći svim građanima Srbije kojima je potrebna i koji su materijalno ugroženi.

Korisni podaci o poreskim pravima i obavezama, opisani detaljno i edukativno, što je i primarni cilj, mogu se naći na web poreskom vodiču Otvoreni porezi, a na web platformi pod nazivom Otvoreni budžet vašeg grada i podaci o budžetima osam gradova u Srbiji.

Tekst je napisan u okviru projekta „Trans(pare)ntnije – Javne finansije jesu naša stvar”, koji realizuje „Centar za obrazovanje i transparentnost” (CETRA) iz Pančeva, uz pomoć i saradnju organizacija „Krila nade” iz Bosne i Hercegovine, i organizacija „Fraktal” i CEKOR iz Srbije i uz podršku Evropske unije. Stavovi izneti u tekstu ne slažu se nužno sa stavovima partnera u realizaciji projekta.

One Comment to: Koliko (ne) poznajemo poreska prava i obaveze

  1. Avatar

    Orvel

    maj 17th, 2019

    Jel ovde rec o porezima za koje nam je premijerka pre godinu dana obecavala da ce svaki gradjanin imati E-uvid u stanje poreza i poreskih obaveza? To danas postoji jos uvek samo u njenim snovima i samo je jos jedna u nizu lazi ove vlasti. Poreska uprava postoji samo za peljesenje gradjana a o informisanju gradjana o obavezama i iznosima tih obaveza i redovnim slanjem Resenja o poreskom zaduzenju mozemo samo sanjati.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)