Udahnite duboko – ili ne? (o aerozagađenju svuda, i u Pančevu)

Šta svako od nas, građana može da preduzme da bi bile smanjene emisije štetnih gasova u atmosferu i time poboljšan kvalitet vazduha u našem gradu? Koje mere bi mogla da sprovede Gradska uprava u istom cilju?

Avatar
Objavljeno 30.11.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 10 mins

Šta se sa vazduhom desi kada mu se promeni sastav? Kada emisija ugljen-dioksida (CO2) bude prevelika, a na Zemlji sve manje površina pod biljkama koje bi obnovile kiseonik? Ili pak kada u vazduh dospe nešto čemu mesto nije tu, poput hemikalija, različitih čestica prašine, čađi, dima i otrovnih gasova ili bioloških materija koji nanose štetu i uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića? Onda pričamo o aerozagađenju. Zagađenost vazduha ili aerozagađenje ugrožava prirodnu sredinu u atmosferi. Pored analize sastava, da je vazduh zagađen možemo primetiti i čulima – ukoliko je promenio boju ili miris. Do disbalansa u sastavu vazduha može doći i usled prirodnih pojava, ali i našim delovanjem.

U školi smo svi naučili da je vazduh smeša gasova (azota kiseonika, ugljen-dioksida i malih količina drugih gasova kao što su neon, argon), vodene pare, prašine i bakterija. Nama i svim živim bićima najznačajniji je kisonik, neophodan za disanje i opstanak. Zanimljivo je da ga svi trošimo, a njegova količina u vazduhu se ne menja, jer njegovom obnavljanju doprinose biljke koje tokom procesa fotosinteze oslobađaju kiseonik.

Izvori i uticaj zagađenja

Pored erupcije vulkana i požara koji su prirodne nepogode, veliki problem čine motorni saobraćaj i industrija.

Zagađujemo vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma radi dobijanja poljoprivrednog zemljišta, izduvnim gasovima iz motornih vozila, otpadnim plinovima iz fabrika, sagorevanjem ogreva u domaćinstvima…

Prema navodima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji, upravo su saobraćaj, industrija, termoenergetska postrojenja i lokalna ložišta najveći uzrok zagađenja vazduha u većim gradovima.

Gasovi stupaju u različite hemijske reakcije u vazduhu čime mogu nastati opasna jedinjenja, što zatim dovodi do kiselih kiša koja dodatno mogu uništiti useve, prirodna staništa i živi svet. Zbog zagađenja dolazi do globalnog zagrevanja (efekat staklene bašte), oštećenja ozonskog omotača i povišenja nivoa svetskog mora.

Mnoga živa bića trpe direktne posledice povećanja koncentracije štetnih materija u vazduhu. Kroz vazduh, sve dospeva u vodu i zemlju koje koriste pre svega biljke i životinje čijom onda konzumacijom takođe ugrožavamo i sopstveno zdravlje. Takođe, biljkama postepeno izumiru tkiva i organi, zaustavljaju se procesi fotosinteze i rasta, na kraju dolazi do sušenja i smrti. Životinje otežano dišu, oštećuju im se disajni organi i nastaju oboljenja kao što su bronhitis, astma i rak pluća. Sve te posledice trpimo i mi, ljudi. Koliko je, na primer, čist planinski vazduh lekovit za nas, toliko zagađen može dovesti do teških oboljenja.

Podaci o stanju na globalnom nivou

Svake godine 7 miliona ljudi umre zbog izloženosti zagađenom vazduhu

Zagađenje vazduha bilo je uzrok smrti 4,2 miliona ljudi koji su život izgubili 2016. godine

Više od 5.000 ljudi godišnje u Srbiji prerano umre od respiratornih oboljenja povezanih sa zagađenjem vazduha

91 odsto svetske populacije živi u mestima u kojima je indeks kvaliteta vazduha viši od onoga koji preporučuje Svetska zdravstvena organizacija

14 gradova u Indiji nalazi se među 20 najzagađenijih na svetu

9 od 10 ljudi na svetu diše zagađeni vazduh

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (WHO)

Stanje u Pančevu

Zagađenje vazduha u gradovima je uvek aktuelna tema s obzirom na to da je na relativno malom prostoru koncentrisan veliki broj različitih izvora zagađenja.

Jedno prosečno zagađeno veče u Pančevu

Pančevo se zbog velike industrije godinama smatra za jedan od najzagađenijih gradova. Mnogi kada nas upoznaju i čuju odakle smo pitaju: „Kako vi tamo dišete?”. Mnoge šale se zbijaju na račun Pančevaca i vazduha. Istina je da nažalost Pančevo nije jedini grad u Srbiji koji ima veliku stopu zagađenosti vazduha.

U našem gradu neretko aerozagađenje traje danima, sa pauzama kada vetar duva iz drugog pravca, pa se aerozagađenje prebacuje na neki drugi deo. Tokom takvih dana u vazduhu iznad Pančeva pristutna je povećana koncentracija ugljovodonika, benzena, praškastih materija i amonijaka. Navedene supstance u vazduhu teraju Pančevce na javljanje zdravstvenim službama zbog otežanog disanja, posebno u večernjim satima.

Sadržaj polutanata u atmosferi grada varira u zavisnosti od godišnjeg doba. Tokom zimskih meseci uočavaju se znatno više koncentracije polutanata, što možemo pripisati loženju i manjku vetra.

Pored industrije u Pančevu, kao i u drugim većim gradovima, saobraćaj je dominantan izvor zagađenja vazduha. Drumski saobraćaj je izvor emisije ugljen-monoksida, ugljovodonika, azotovih oksida i ugljeničnih čestica. Osnovni uzroci emisije ovih zagađujućih supstanci su upotreba goriva niskog kvaliteta i povećan broj vozila.

Individualna ložišta takođe zagađuju vazduh, ali u našem gradu to nije primaran izvor zagađenja.

Kad vazduh može da se vidi

Na koji način možemo poboljšati stanje?

Stanje možemo poboljšati tako što ćemo eliminisati uzroke zagađivanja, smanjiti količine štetnih materija koje se ispuštaju u atmosferu i sprovesti posebne mere čišćenja vazduha. Promene su moguće, ali zahtevaju mnogo truda i novca, posebno za obične građane. Iako je najveća odgovornost na velikim kompanijama (da uvedu nove „čiste” tehnologije u procese proizvodnje i koriste „čista” goriva, kao i da postavljaju filtere i posebna postrojenja za prečišćavanje otpadnih gasova), da koristimo obnovljive izvore energije, ne sečemo šume i sadimo drveće, što manje koristimo automobil kao prevozno sredstvo itd.

Dok se te stvari ne promene, možemo nabaviti prečišćivače vazduha za prostorije u kojima boravimo i pratiti aplikacije za zagađenost vazduha kako u tim trenucima ne bismo izlazili napolje bez zaštitnih maski. Jedna od popularnih aplikacija je i AirCare koja preuzima i prikazuje podatke sa više od 65 mernih stanica širom Srbije, a dostupna je i besplatna svim korisnicima pametnih mobilnih telefona.

Problem aerozagađaenja u Pančevu jeste problem pojedinca, ali i gradske vlasti, za koju imamo nekoliko predloga za poboljšanje stanja, kao što su:

  • sadnja drvoreda, a ne seča parkova;
  • reorganizacija i subvencionisanje javnog gradskog prevoza, čime bi se, potencijano, smanjio broj automobila na pančevačkim ulicama;
  • ulaganje u biciklističku infrastrukturu;
  • transparentnost i informisanje građana preko velikih displeja o trenutnom stanju vazduha u našem gradu.

Epizode aerozagađenja:

Godine 1911. u Londonu od smoga umrlo 1.150 ljudi -1952. god. u Londonu od istog problema umrlo 4.000 ljudi

Godine 1963. u Njujorku od smoga umrlo 3.000 ljudi.

Stalna izloženost zagađenom vazduhu mogla bi biti povezana sa kognitivnim sposobnostima, rezultati su novog kineskog istraživanja.

Pored Pančeva i drugi gradovi u Srbiji imaju veliki problem aerozagađenja.

Beograd, kao glavni i najveći grad, ima problem sa velikom količinom saobraćaja i industijom iz okolnim mesta;

Smederevo – Železara, kao i saobraćaj i kotlarnice na mazut;

U Boru prioblem zagađenja stvara kineska kompanija Ziđin, koja je preuzela RTB Bor;

Lazarevac – kopovi rudarskog basena Kolubara;

U Užicu i Šapcu kao najznačajniji faktori aerozagađenja navode se specifičan položaj grada, zbog čega izostaje prirodno provetravanje, veliki broj individualnih ložišta, koja koriste ekološki neprihvatljive energente, ali i izduvni gasovi iz motornih vozila, čiji broj se stalno povećava.

Valjevo i Kraljevo imaju problem sa individualnim ložištima, dok se u Nišu za glavnog krivca smatraju kotlarnice na ugalj i mazut.

U Subotici bitka protiv aerozagađenja se vodi sa saobraćajem i ložištima.

Jovana Jankov
Nataša Nikodijević

Marija Petkovski
Fotografije: Marija Petkovski

Projekat je podržan u okviru #OvakoStojeStvari Izazova 2020, sa ciljem obeležavanja globalne Nedelje medijske i informacione pismenosti. Proizvedeni sadržaj i stavovi izrečeni u okviru projekta su isključiva odgovornost sprovodioca projekta.

Ostavi komentar

  • (not be published)