Tajna Mediterana – Sardinija

Oko 1800. godine p.n.e. na Sardiniji se razvila nuragijska civilizacija. Naziv je dobila po karakterističnim građevinama, nuragama, koje i danas dominiraju pejzažom ostrva i postoje samo na Sardiniji.

Reč nuraghe potiče od praindoevropske reči nur. Bukvalno, znači „šuplja gomila kamenja”. Današnji sardiniski izraz „nurra”, znači upravo to, gomila kamenja. Mnogi toponimi na ostrvu mogu se povezati sa rečju nur: ceo region u blizini Algera se zove Nurra, a tu su i sela Nurri, Nuraminis i Nurachi.

Nurage su kružne megalitske konstrukcije (krnji konusi) napravljene od izuzetno velikih blokova bazaltnog kamena i građene bez ikakvog vezivnog materijala. Na Sardiniji postoji oko 7.000 nuraga, ali arheolozi procenjuju da ih je više od 10.000 izgrađeno, ali da su još uvek delimično ili potpuno zakopane. U početku su se sastojale od jedne sobe i bile su prilično udaljene jedna od druge. Vremenom su nurage dobijale sve smelije i složenije arhitektonske karakteristike. Počele su da se grade manje građevine oko centralne kule. Često su bile ograđene posebnom vrstom ogivalnog krova (kao u gotici), kupole. Na taj način su izgrađena nuragijska sela, koja su mogla da prime nekoliko stotina ljudi.

Posebno je misteriozno koju su namenu imale nurage. Pretpostavlja se da su to mogle biti odbrambene vojne ispostave, verski i grobni hramovi ili čak astronomske posmatračke tačke! Arheolog Mauro Pepino Zedda tvrdi da su to konstrukcije građene po preciznim astronomskim pravilima, a da su u njima živeli sveštenici-astronomi uključeni u posmatranje nebeskog svoda. „Drevni Sardinci su bili u stanju da utvrde vreme godišnjih doba i imali su prostorne reference na Zemlju”, rekao je on.

Da li se Atlantida nalazi na Sardiniji?

U dijalozima između Timeja i Kricia 360. p.n.e. Platon opisuje legendarnu Atlantidu:

„Okean je u to vreme bio plovan; jer pred ustima koje vi Grci nazivate, kako vi kažete, Herkulovim stubovima, ležalo je ostrvo koje je bilo veće od Libije i Azije zajedno i bilo je moguće da putnici tog vremena sa njega prelaze na druga ostrva, a sa ostrva na ceo kontinent koji naspram njih obuhvata taj pravi okean”.

Prema priči filozofa, Atlantida je bila ogroman kontinent koji se nalazio iza Herkulovih stubova. To je dugo istraživače vodilo na pogrešan trag jer se nalaze u Gibraltarskom moreuzu. Međutim, pisac i novinar Serđo Frau, koji se dugo bavi ovom temom, smatra da su drevni Herkulovi stubovi odgovarali Sicilijanskom kanalu jer je ovo bila poslednja grčka ispostava u Sredozemnom moru. Tek nakon Rimljana oni su pravilno locirani u blizini Gibraltara.

Ako su Herkulovi stubovi zaista odgovarali Sicilijskom kanalu, koje veliko ostrvo je bilo iza njih? Svakako Sardinija! Sardinija je upravo ostrvo za koje su Grci verovali da je najveće u Sredozemnom moru (u stvarnosti je drugo posle Sicilije, ali se to u antici nije znalo).

Istorijski ambijent i simbolika

Platon je datirao civilizaciju Atlantide oko 9.000 godina pre atinskog pravnika i pesnika Solona (638 – 558 p.n.e.). Međutim, datum bi mogao biti simboličan. Štaviše, filozof je izvestio šta je Solon napisao dok se vraćao sa jednog od svojih putovanja. Solon je saznao za postojanje Atlantide u Egiptu. Zato je 9.000 Platonovih godina nestvarno, a epoha u kojoj se opisuje legendarno ostrvo mogla bi da odgovara periodu prednuragskih civilizacija Sardinije, pa čak i nuragske.

Iz istorijskih izvora je poznato da su se Egipćani borili protiv misterioznog naroda veoma veštih mornara i pirata. To je bio narod koji je dolazio sa zapada i sa severa Egipta, zvan Šardana ili Šerden. Podudarnost sa terminom „Sardinija” je izuzetna.

Ko su bili Šardani?

Postojanje Šardana je potvrđeno prvo u pismima iz Amarne, prepisci između egipatskog faraona Ehnatona i Rib-Hade.Takođe je izvesno da je Ramzes II uspeo da pobedi ovaj narod (1278. p.n.e.), koji je bio deo „koalicije morskih naroda”. Faraon je bio toliko impresioniran njihovim vojnim sposobnostima da je odlučio da ih angažuje kao ličnu gardu. U steli u Tanisu piše:

„Šardani buntovnici protiv kojih niko nije znao da se bori, došli su iz središta mora hrabro ploveći svojim ratnim brodovima, niko im nikada nije uspeo da odoli”.

Danas se vodi živa rasprava o tome ko su bili Šardani i odakle potiču. Najcitiranija arheološka teza je da su oni zaista pripadali nekim plemenima nuragske civilizacije.

U prilog ovoj tezi govore brojne nuragijske sardinske bronzane skulpture. Oni bi zaista mogli da predstavljaju hrabre ratnike koje je opisao Ramzes II.

Divovi Monte Prame iz Oristana, u centralno-zapadnoj Sardiniji su najstarije statue na celom Mediteranu. Nazvali su ih „divovima” zbog ogromne veličine, iako su pronađeni u fragmentima. Smatra se da predstavljaju ratnike zbog nađenih elemenata oklopa u tim fragmentima. Da li je moguće da ove statue, koje su nekada čuvale pogrebni kompleks, predstavljaju šardanske ratnike? Da li je moguće da su to isti ratnici koje su opisali Platon i Ramzes II? Čak i Platon opisuje stanovnike Atlantide kao vešte moreplovce i kao graditelje grandioznih kula. Da li su to brojne nurage na Sardiniji?

Sudbina Atlantide

Prema Platonu, sudbinu Atlantide obeležila je ogromna tragedija. Katastrofalan događaj doveo je do toga da za jedan dan i jednu noć potone u more. Filozof nastavlja priču u Timejevom dijalogu:

„Ali posle je došlo do silovitih zemljotresa i poplava; i u jednom jedinom nesrećnom danu i noći svi tvoji ratoborni ljudi u telu potonu u zemlju, a ostrvo Atlantida na sličan način nestade u morskim dubinama”.

Da li je legendarna Atlantida potopljena ili je to samo mit? Ako je potopljena, Sardinija je takođe imala sličnu sudbinu.

Serđo Frau tvrdi da je nuragijska civilizacija Sardinije zaista bila pogođena katastrofalnim događajem, poput cunamija, koji je potopio ravnicu Kampidano. Na Sardiniji postoje područja na koja su potopljena u antičko doba i nivo mora je podignut za oko dva i po metra, tako da su neki gradovi (kao Nora) i danas potopljeni.

Taros

Grad Taros bi mogao biti ključ za rešenje misterije. Zvanična istoriografija navodi da je to bio značajan feničanski grad, ali se ne može isključiti da je izgrađen na već postojećem naselju nuragskog doba, o kome nema dobro očuvanih tragova. Svakako se zna da je deo grada još uvek potopljen zbog još uvek nepoznate morske katastrofe, a koja se dogodila na kraju nuragijske civilizacije.Većina nalaza u gradu Tarosu je ukradena, jer je arheološko područje bilo dostupno svima, a iskopavanja su počela tek 1950-ih. Nažalost, većina građevinskog materijala je ponovo upotrebljena za izgradnju obližnjeg grada Oristana.

Moguće je da su neki nalazi iz prethodnog naselja, možda iz Šardana, izgubljeni. Ako je tako, ostaje verodostojna teza da su drevnu civilizaciju Tarosa zaista zapljusnule ogromne vode, baš kao što je Platon pisao o mitskoj Atlantidi.

Podudarnosti između Sardinije i mita o Atlantidi koji je opisao Platon su neverovatne. Počevši od drevnog naroda, sastavljenog od veštih mornara, graditelja kula i hrabrih ratnika, nastavljajući sa istorijskim činjenicama i stradanjem od, za sada, nepoznate prirodne katastrofe. No, istraga je tek počela.

Kako su vitezovi templari stigli čak na Sardiniju?

Pretpostavlja se, ako se posmatra stil katedrale u Sasariju, da su stigli zajedno sa Pizancima, u odbranu suda u Toresu, koji je bio pod napadom Saracena. Potvrđeno je da je Gonario II, sudija iz Toresa, bio prijatelj Bernarda od Klervoa, osnivača cistercitskih monaha i duhovnog vodiča templara. Sudija je u vreme srednjovekovne Sardinije imao regentsku vlast, baš kao suveren. Svaki sudija je vladao jednim od četiri Guidicijata na koje je ostrvo bilo podeljeno, a sudija Gonario II vladao je severozapadnom Sardinijom. Uvek ga je pratila tajanstvena osoba, magister curiae iz redova Templara. Kada je napunio četrdeset godina, sudija se preselio u templarsku opatiju Klervo u Francuskoj, gde je postao kaluđer, ali je pre toga bio u Svetoj zemlji.

Na početku levog prolaza crkve nalazi se kameni sarkofag u kome je sahranjen još jedan cistercitski monah Gofredo, biskup Soresa. Zanimljivo je da je na njemu uklesan upečatljiv krst. Da li je to možda Cross Pattée, tako drag Vitezovima templarima?

Zapravo, tragovi Templara nalaze se svuda po ostrvu jer su oni finansirali izgradnju mnogih građevina, kao što su crkve, manastiri, skloništa za hodočasnike, bolnice. Čak im je bila poverena dužnost prikupljanja carina i poreza. Kako im je to pošlo od ruke? Jednostavno, blisko su sarađivali sa sardinskim sudijama. Zato im je Sardinija bila sigurno utočište, daleko od radoznalih pogleda.