Sveti Sava nije tvorac škola i nije teolog

Iako su vojvođanski Srbi u himni Sv. Savi u 12 strofa u dva navrata istakli da je on svetiteljska glava srpske škole, u smislu nebeskog zaštitnika, oni nijedanput nisu kazali da je Sava tvorac škola i prosvete

Objavljeno 15.03.2022.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 13 mins

Prethodni, prvi deo teksta možete pročitati ovde.

Druga neistina: Sava je tvorac škola

Ne, Sava nije sagradio nijednu školu niti je osnovao školski sistem. On se ni u XIII veku nije približio franačkom Karlu Velikom iz IX veka koji je zahtevao osnivanje škola za svu decu nezavisno od socijalnog porekla a Karlova „renesansa” pre Renesanse je trajala 40 godina. Sava je osnivao manastire i nije opismenjavao narod već nove kaluđere. On nije znao ni za islamski sistem medresa i trostepeni školski sistem: osnovna škola, srednja škola i medresa sa triviumom i quadriumom, niti je znao za ove programe na evropskim univerzitetima kao Artes Liberales. Nije opismenio ni svog oca Stevana Nemanju koji se potpisivao krstom krivim linijama drhtavom rukom. Mač je čvršće držao. Sava je zidao manastire u kojima su se prepisivali verski spisi, postrizavali novi kaluđeri i dizao je crkve, a ne i univerzitet, niti je ikada bio na univerzitetu.

Pesma „Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi” koju je sačinio budući vojvođanski vršački vladika i sremsko-karlovački mitropolit Jovan Gligorijević u fruškogorskom manastiru Kuveždinu 1735. godine je bila himna srpskog oslobodilačkog romantizma. Njom su Vojvođani pozvali, osim svog Banata, Srema i Bačke, i Srbe iz Stare Srbije, Ravanice, Crnu Goru i primorce da očuvaju i unaprede njihovu narodnu samobitnost. Ovaj manastir je jedini u srpskom manastirstvu koji je posvećen Sv. Savi, a osnovao ga je srpski despot Stefan Štiljanović 1520. godine. Drskošću konstruktora „svetosavske doktrine” iz XX veka je 1985. godine u sedmu strofu himne ubačen stih u kome se kaže da su „Bosna i Hercegovina Svetog Save dedovina” – što ne samo da nije tačno, već je i apologija budućeg političkog stava Srpske pravoslavne crkve i beogradske nacionalističke elite pred bosansku katastrofu iz jugoslovenskog rata 1991-1995. godine. I tako se danas himna peva. Ne znam ko je preduzeo ovaj falsifikat, ali se svakako oseća tamjan, Crkva ga je odobrila via facti.

Nikako ne mogu da prihvatim da je falsifikator bio nadahnut Dositejevim rečima iz Vostani Serbie iz bečke 1804. godine, gde on u petoj strofi naziva Bosnu sestrom Srbije, dok u sedmoj navodi da Hercegovina, Crna Gora, ostrva sa mora i sve daleke države podržavaju ustanak Srbijanaca Georgija Petrovića – jer on nigde ne pominje Sv. Savu, niti govori kome Bosna i Hercegovina pripadaju. Ali u lajpciškom Pismu Haralampiju, srpskom tršćanskom trgovcu iz 1783. godine kaže da kada jednog dana Turci odande odu, onda će se narod Bosne (i Hercegovine) vratiti svom čukundedovskom korenu i biti bošnjački.

Iako su vojvođanski Srbi u himni Sv. Savi u 12 strofa u dva navrata istakli da je on svetiteljska glava srpske škole, u smislu nebeskog zaštitnika, oni nijedanput nisu kazali da je Sava tvorac škola i prosvete. Oni su znali da on to nije i podigli su ga kao anđela protektora, a ne kao lažnog modernog demijurga prosvete. Sava, nažalost, ne može da se meri sa Sv. Tomom Akvinskim koji je zaštitnik evropskog školstva. Otuda himna Svetom Savi ne može biti himna prosveti u školskom sistemu srpskog naroda, ali je religiozni Srbi svakako mogu pevati moleći ga da štiti znanje i nauku – što je uzaludno, jer je Sava bio verski dogmata i ognjeviti neprijatelj novog znanja.

Mitropolit Radović

Rašanin Sava je pobegao u manastir, ali je Banaćanin Dositej pobegao iz manastira. Na moje zadovoljstvo to je opazio i ultra-reakcionarni mitropolit Amfilohije Radović u svom „Svetosavskom prosvetnom predanju i prosvećenošću DositejaObradovića” iz 1994. godine u kojem je kroz 16 odeljaka beskompromisno branio Žičku beseduSv. Save iz 1221.godine i najzad napao u šesnaestom čak i Dobricu Ćosića što je u Dositeju i Vuku video „buduću kulturu i sudbinu našeg naroda”. Ćosić je znao da u velikosrpski koncept koji je on podržavao ne može ući veštački kult Sv. Save i nemanjićke države jer bi osporio modernu državu Srbiju. Niko ne želi da živi životom Rašana iz XIII veka. No, Radović je korektno naveo zašto se Dositej podsmevao svom učeniku Vuku, a Vuk njemu, i zašto je Njegoš otvoreno prezirao Dositeja iako nije branio Savu. Ipak je Petrović Njegoš bio kaluđer i svesrpski romantičar. Radović se ne buni što je Dositej 1808. godine osnovao Bogosloviju u Beogradu uporedno sa Velikom (univerzitetskom) školom po ugledu na Kraljevsku ugarsku akademiju i što je sa Vukom sahranjen ispred Saborne crkve u Beogradu iako je molio da ga pokopaju u Košutnjaku kod ustaničke Hajdučke česme u kaluđerskoj haljini. Suprotno svojoj „svetosavskoj” imperijalnoj politici, Radović nije osporavao značaj kipa Dositeju Obradoviću iz 1914. godine ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu koji je maestralno izvajao zagrepčanin Rudolf Valdec, Hrvat jugoslovenskog duha (izvajao je i spomenik Svetozaru Miletiću u Zagrebu). Ipak, možda je ovo što ću se zapitati cepidlačenje, ali kako to da teološku studiju mitropolita Radovića može da recenzira Radovan Bigović, tada u svojstvu đakona? Hm, čudni su putevi Božiji.

Dositej jeste tvorac školstva u Srba, ali u poddunavskoj Srbiji, a ne Sava. I sa svojom himnom „Vostani Serbie” iz 1804. godine – jer „davno si zaspala”, dao je Karađorđu i Srbijancima, obrenovićevskom i karađorđevićevskom kraljevstvu legat na svesrpski poziv karlovačkog mitropolita Gligorijevića. Sve do Drugog svetskog rata. Sa pravom Mirko Đorđević ističe stav Milana Kašanina, upravnika nameravanog Muzeja Kneza Pavla Karađorđevića: „Zabluda je verovati da su crkveni ljudi bili glavni nosioci kulturnog života u Srbiji srednjeg veka”. To se, pre svega, odnosi na Savu. I sa pravom tvrdi mitropolit Radović da su i „pored izvesnih sličnosti Dositej i Sveti Sava dva različita sveta”, ali će, nadam se, mnogi osporiti njegov stav „da je Dositej tragična ličnost kao što je tragična i naša moderna kultura i prosveta čiji je on bio ’prvi popečitelj’. Otuda, na njemu zidati budućnost znači odreći se svog istorijskog kontinuiteta i identiteta, odreći se Svetog Save i svetosavskog Predanja.” To nije tačno, niko se neće odreći stvarnog Svetog Save. Mitropolit je ostao na mitu o neistinitom Savi iz XII i XIII veka. Teško da tu osim manastirske države i popovskog neznanja ima druge budućnosti.

Treća neistina: Sava je teolog

Ne, Sava nije teolog. Sava ne samo da nije znao za Abelardove izraze „teologija”, „univerzalije”, „limbo” i druge, već on nije napisao nijedan teološki rad i nije održao nijedno teološko predavanje na evropskim crkvenim univerzitetima u XII i XIII veku niti ga je ijedan univerzitet pozvao u goste. A da je znao za pariskog Abelarda iz XII veka, zamislio bi se nad njegovim stavom da se religija može razumeti jedino kroz razum (Za i Protiv 158 stavova, Sic et Non), a ne kroz veru, neshvatljiva vera je neprijatelj religije. I da je znao za empirijske provere biblijskih tvrdnji Rodžera Bekona u Oksfordu verovatno bi razumeo da je u Evropi zasejano seme nauke u samoj Crkvi: empirija, i logika zasnovana na sumnji. Odzvonilo je patristici i dogmi, ali je mnogo krvi proliveno dok se nije stiglo do XIX i XX veka.

Sveti Sava nije tvorac navodno nove pravoslavne doktrine „svetosavlja” niti je ona, kako je za njega zaneseno govorio srpski hrišćanski fundamentalista Justin Popović u XX veku bila „entelehija i snaga naše duše,naše istorije i životni princip srpskog naroda”. U suprotnom, za nju bi se znalo.

Sava je samo bio dogmatski interpretator Carigradskog patrističkog hrišćanstva posle završenog ikonoklastičkog sukoba što je naglasio u svojoj Žičkoj besedi o pravoj veri i kao ubeđeni šizmatik prokleo svakog ko u nju sumnja. Ništa drugačije nije napisao niti rekao. Niti je ikada upotrebio reč „pravoslavlje”. U biti je bio tumač rimsko-konstantinopoljske patristike do VIII veka i dogmi posle njega.

U Savino vreme su postojali Bolonjski univerzitet, Pariski univerzitet (Pariska škola Notr Dam), Univerzitet u Padovi, Univerzitet u Monpeljeu, Univerzitet u Oksfordu, Univerzitet u Kembridžu, Univerzitet u Salernu (uglavnom medicina), Univerzitet u Rimu, Univerzitet u Paviji, Univerzitet u Sijeni, Univerzitet u Raveni, Univerzitet u Tuluzu, Univerzitet u Remsu, Univerzitet u Orleanu, Univerzitet u Angeru, Univerzitet u Napulju, univerzitetske pravne škole u Pijaćenci, Peruđi, Trevizu, Veroni, Pizi, Firenci, Paviji i Ređiji, Univerzitet u Salamanki, Univerzitet u Palenciji i drugi. Nema nijednog pisanog zapisa o ijednom teološkom usmenom nastupu Rastka Nemanjića bilo gde u univerzitetskoj Evropi, niti da je iko čuo za njegovu „doktrinu”. Ona je izmišljotina Justina Popovića i Nikolaja Velimirovića i njihovih sledbenika u XX veku.

Sava je bio dobro poznat u Rimu koji je na papskim univerzitetima vodio kadrovsku politiku i određivao proroke – profesore, predskazivače, doctore. Za Savu se u Rimu zna iz doba trogodišnjih nagovaranja Stevana Nemanje Fridriha Barbarose da zajedno napadnu Konstantinopolis i podele plen i uticaj – što je Barbarosa odbio. Sava je poznat Rimu jer je opravdao oca što je prihvatio predlog pape Ignjacija III da odu u krstaški rat protiv bogumila. I Sava je kao nadbiskup Žičke crkve bio nada Rima da će ličnim krunisanjem papskom krunom Honorija III Stevana Nemanjića preveriti Rašane u rimsku hrišćansku organizaciju. Ali, Rim ne zna ni za kakvu doktrinu i profesuru Save Rastka Nemanjića.

U sutrašnjem, trećem nastavku: Da li ćemo saznati ko je možda falsifikovao Svetog Savu radi „svetosavlja”?

* * *

Tekst je preuzet iz knjige Moj Bog – pitajte popa dr Dragana Veselinova (profesora Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu), koja je februara ove godine izašla u izdanju Nove Pobjede iz Podgorice. Od 53 medaljona, tematskih odeljaka, ovo je 36. Pančevo Si Ti će objaviti ovaj tekst u šest nastavaka, svakog dana do subote, 19. marta.

Ilustracije i oprema teksta su redakcijski.

One Comment to: Sveti Sava nije tvorac škola i nije teolog

  1. Anja

    15 marta, 2022

    Pseudoistorija… Besmislice… Iskrena da budem, od vas ovo nisam očekivala.

    Odgovori

Ostavi komentar

  • (not be published)