Skriveni biseri ex-Yu diskografije (treći deo)

Objavljeno 10.02.2024.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 8 mins

Prvi deo teksta možete pročitati ovde

Drugi deo teksta možete pročitati ovde

13. Perica Stojančić (Niš) – rokenrol

Sve do negde 1967. i pojave Draga Mlinarca, autorske rok kompozicije u nas bile su prava retkost, ali reproduktivcima ipak treba zahvaliti i dati im kredit za proboj zapadne kulture ovde, pogotovu ako su kompozicije skidane sa Radio Luksemburga tako izvanredno prepevane i odsvirane. Stojančić je rođen u Beogradu, ali je detinjstvo i mladost proveo u Nišu, skidajuću Little Richarda, Johnny Hallydaya, Johnatana Richmana, neke francuske pevače i druge. Slično kao i naš Pančevac Saša Popaz, i ovaj plavokosi mladić dalju karijeru je nastavio tezgareći u inostranstvu (tačnije u Holandiji). Preminuo je 2020.

14. Petar i zli vuci (Beograd) – ska, njuvejv, rege

Najzanimljiviji sastav na ploči ARA (Artistička Radna Akcija) bio je Petar i zli vuci, čija je stvar „Ogledalo” kasnije bila izabrana u 100 najboljih domaćih pesama Radija B92. Uz tri gitare, bubnjara + dva muška bek vokala, bend je skroz neobično izgledao na bini (bar za naše prilike), furajući fazon two-tone, tj. ska pravca na tragu bendova kao The Selecter ili The Specials. U svega tri godine postojanja (1980-1983), uspeli su da pobede na Omladini 1981, ali zabeležili na vinilu svega pet pesama u totalu. Ostaće zauvek upamćeni kao pioniri jamajčanskog zvuka kod nas, uz novosadski Kontraritam koji je 1982. čak snimio i ceo LP, prvi tog žanra u Jugoslaviji. Članovi su pre osnivanja benda uglavnom nastupali u drugim novotalasnim grupama, išli zajedno u XI beogradsku gimnaziju, a po razlazu neki su učestvovali i u radu Indeksovog radio pozorišta, kao npr. Mićko Ljubičić.

15. Amila Sulejmanović (Sarajevo) – pop rok, sintpop

Evo kako su Bosanke izgledale i ponašale se pre nego što su počele da se zabrađuju (i misle da je to lepo). Za bivšu devojku pokojnog Gorana Ipeta Ivandića, prvi put se čulo 1983. na velikom hitu Valentina „Volim te još”. Apetiti su porasli, pa je 1985. snimila solo album na tragu Kim Wilde i Eurythmics, sa odličnim stvarima „Jutro je već” i „Vodi me iz ovog grada”. Međutim, fijasko drugog albuma zapečatio je Amilinu karijeru. Pritom je i Ivandić bio problem u najavi, i kao strasni zaljubljenik u avganistansku hortikulturu bio radije posvećen tom hobiju nego ovakvoj devojci, pa umesto da bude više sa njom, a on se smucao po kojekakvim staničnim klozetima i jeo droge. Nakon njihovog raskida i još nekoliko muzičkih izleta, Amila se 1993. seli u London gde i danas živi, a 2018. je objavila memoare u knjizi Ključ bubnja Tama.

16. Stidljiva ljubičica (Vrbovec) – njuvejv, power pop

Mesto na 40 km od Zagreba sa svega pet hiljada stanovnika, diskofilima odmah pali lampice vezane za novotalasnu tinejdž senzaciju neobičnog imena, koja je pride imala i devojku za bubnjevima. Elvira Happ i njen brat Renato (vokal) su, uz Zlatka Đurašinu (gitara) i Tvrtka Zdunića (bas), uglavnom ostali u sećanju Zagrepčana, i to kao predgrupa ‘većima’ poput Azre i Kazališta. Ova beskrajno simpatična grupica najpoznatija je po hitu „Osvrni se na mene”, a Miljenko Jergović posvetio im je i jednu kolumnu. Najviše naslonjeni na njima omiljene Beatlese, ali u potpunosti nakačeni na novi val, pažljivom slušaocu najviše skreću pažnju promućurno napisani tekstovi, tako atipično za teen bendove. Kao i mnoge pre njih, i Ljubičicu (na nosećoj fotografiji) je zauvek „pokosila” vojna obaveza muških članova u JNA, a od tada bi samo povremeno snimili pokoju novu stvar, ili anplagd verzije starih. Od pre nekoliko godina, Đurašina i Renato Happ nažalost nisu više sa nama.

17. Banana (Beograd) – pop rok, sintpop

Grupu Banana najbliže bih opisao kao Zana za siromašne, a pritom mislim samo na ona prva tri odlična albuma koja je mnogo poznatiji bend stvarao pre nego što su 1990-ih potonuli u neslušljivost. Aleksandra Toković ćerka je Dragana Tokovića, pevača i kompozitora šlagera i narodnjaka, a televizijska publika zna je i kao voditeljku emisije „3K dur“. Već na drugom albumu, koji ima i pokoju solidnu stvar, osetio se kreativni zamor, ali su za razliku od drugih oni znali kada treba da stanu.

18. Tehno muda (Vršac) – tehno, dens, fanki, hip hop, rege, dab parodija

Danilo Milošev Wostok, strip crtač i njegov brat Vojkan, fotograf, zajedničkim snagama nagovorili su svog oca Bogdana Boću da se „glupira” i ispevava tekstove na muzičke podloge koje su oni sami miksovali (uz pomoć vokmena!) u domaćoj radinosti. Boća je krajem 1990-ih već bio penzioner od 71 leta, ali mu je dosadni birokratski hleb izgleda otkačio neke šrafove kasno u životu, pa je pristao. Rezultat je zajednički projekat ove porodice, urnebesna kombinacija tehno, dens i fank matrica na koje su nabacani razni semplovi poput prostakluka Velje Ilića, zatim Boćine tirade o parenju životinja i korupciji na lokalu, te njegovi traljavi pokušaji pevanja, koji su upravo zbog te traljavosti ostvarili pun pogodak! Wostok je i inače bio fasciniran kontrapunktom tehnološkog progresa i balkanskog primitivizma, pa su tako nastale legendarne „Gusle u kosmosu”, „Ćana in Dub”, „Vepar Disco”i mnogi drugi plesni hitovi koji se jedu uz čvarke i beli luk.

19. Ogledala (Rijeka) – novi romantizam, art rok

Iako su Ogledala možda jedino poznata po njihovom najvećem hitu „Ogledala su oko mene”, ceo album koji su snimili u Ljubljani 1984. a objavili tek 2008. godine zaista zvuči impresivno, od početka do kraja. Leo Rumora, ujedno i bubnjar i pevač (!), zapravo je karijeru započeo u bendu Istočni izlaz, a kasnije istu ulogu imao i u danas aktivnim Neno Belan & the Fiumens, sa doajenom splitske rok scene koji se trajno preselio u Rijeku. Pored kvalitetnih aranžmana, najupečatljiviji kvalitet Ogledala upravo je bio Rumorin vokal, i ostaje nejasno šta se dogodilo pa ovaj sjajan projekat nije dobio svoje oficijelno izdanje u vreme delovanja grupe (1983-1987).

Nastavak teksta možete pročitati ovde

Ostavi komentar

  • (not be published)