Muzika za novogodišnje praznike

Branislav Gluvakov
Objavljeno 01.01.2020.
FavoriteLoadingDodaj u omiljene 5 mins

Razmišljajući na temu albuma koje bih slušao i predložio kao prazničnu muzičku podlogu, za dobro raspoloženje i prijatan slušalački ugođaj, trebalo mi je vremena da odaberem tri izvođača i njihove albume. Palo mi je na pamet da se tri kategorije nekako same nameću: strani studijski album, strani živi album i domaći sudijski. Krenuću redom.

Boz Scaggs – Greatest Hits Live 2004

Koncerti su, po meni, pravi zvuk svakog umetnika, to je svirka pred publikom i oseća se ta atmosfera prilikom slušanja, energija koju svaki od desetak članova benda donosi i emituje sa bine ima veću snagu nego u pomalo sterilnim studijskim snimanjima. Svilenkast glas, specifične boje i bogatog vibrata, bez poteškoća izlazi iz Bozza i pleni kroz funk, blues, soul, evergreen i country odabir njegovih najvećih hitova, dok bend zaista diše i uživa u svirci. Producent je David Paich, klavijaturista i pevač grupe TOTO. Na snimku se oseća život metropola, noćnih klubova, jazza, svetala ogromnih bulevara, velikih automobila i urbanih tema, vanvremenskih. Potraga za dobrom muzikom, danas u moru društvenih mreža i muzičkih platformi, teška je, ali me je navela da ovaj album preslušam mnogo puta, i svaki naredni mi je više prijao, otkrivao je kvalitet muzike i žive svirke toliko da sam ponekad uzimao gitaru i skidao poneku pesmu. Muzika po mojoj meri, a mogu je slušati i stari i mladi. Omiljena pesma sa albuma: „Harbor Lights”.

Theo Katzman – Heartbreak Hits

Slušajući bend Vulfpeck neko vreme, otkrio sam da neki od članova rade solo projekte. Theo je gitarista, bubnjar, pevač i kompozitor ovog modernog benda retro prizvuka šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Moderni jer muziku stavljaju na internet, sviraju i snimaju se minimalističkim pristupom dobijajući neverovatno toplu produkciju i zvuk. Njegov album prvenac je drugačiji od Vulfpecka, tekstovi odišu specifičnim humorom, potragom za čudnim ljubavnim temama i posledicama istih. Mislim da je voleo Zappu kao mlad. Iako su pesme u pop formatu, čuje se uticaj soul, funk, rock inspiracije tako da nije dosadno nimalo, žanrovski bogato, retro, a u isto vreme tako moderno, spoj koji nije lako napraviti. Neobuzdani talenat ovog mladog vrednog i perspektivnog muzičara je neosporan i njegova muzika je lako dostupna na virtuelnim mrežama gde takođe postoji mnogo snimaka koncerata i živih izvedbi. Omiljena pesma sa albuma: „It’s Good To Be Alone”.

Kolja i grobovlasnici – 4 prsta

Iako retko slušam domaću muziku, postoje albumi koji su mi često na listi slušanja. Multitalentovanost nije zaobišla Kolju i on to ume da pretvori u umetnosti raznih oblika i oblasti. Muzička oblast otkriva njegov duhovit ali iskren prisup pisanju tekstova, a to pleni slušaoca, deluje ubedljivo i kao gitarista kada preuzme solažu, zasvira bluz, iako u bendu ima Voju Aralicu za gitarom i producentskom palicom. Osećaj kabaretske dramaturgije se jasno pojačava dok preslušavam album, skup vrhunskih muzičara sa domaće scene to nosi sa neverovatnom lakoćom, toplo i zabavno a da pritom ne umara, iako pesme imaju svoju težinu. Taj balans komedije, drame pliva kroz raznovrsnost stilova, ostajući pritom sasvim prepoznatljiv i uzbudljiv. Još jedna karakteristika ovog benda je sjajna koncertna energija, ukusne teme, ritmovi koji traže od tela da ne stoji mirno. Naravno da je tu pomalo bluza, rokenrola, soula, jazza, fanka, svega onoga što je i u prethodna dva albuma koje sam naveo, ali sa određenom dozom balkanskog humora i naravi. Omiljena pesma: „Može malo sutra”.

Ostavi komentar

  • (not be published)